Po dolasku na Mesec putnici će obući opremu koja će im omogućiti da dišu od trenutka kada se budu iskrcali do trenutka kada budu stupili u mesečevu bazu koju za njih budu pripremili pioniri prvih mesečevih naselja
*****
U sedištu američkog Senata u
Vašingtonu izglasani su marta 1959. godine krediti u iznosu od 500
miliona dolara za istraživačke radove koji treba da prethode
izgradnji prvog džinovskog vasionskog broda.
Orion, tako će se zvati orijaška raketa, obavljaće saobraćaj između Zemlje i Meseca.
U rivalskoj borbi najvećih američkih aeronautičkih kompanija oko toga kojoj će od njih biti poverena čast izgradnje Oriona - pobedu je odnela kompanija Dženeral Dinamiks.
Ova rivalska borba omogućila je da u javnost izbiju pojedinosti oko ovog fantastičnog tajnog projekta.
Orion će biti naslednik najzapaženijih projekata raketa s atomskim pogonom o kojima je bilo mnogo reči na poslednjem Kongresu astronautičara u Londonu.
Energija koja će ga pokretati dobijaće se eksplozijama atomskih bombi. Njihova prednost u odnosu na druga pogonska sredstva je u tome što najlakše atomske bombe ne moraju biti teže od 100 kilograma.
Eksplozija bombe prouzrokuje zagrevanje od više miliona stepeni koje nije ustanju da proizvede nijedan drugi energetski izvor, a izgradnja zidova koji mogu izdržati tako visoke temperature nije više za savremenu tehniku nerešiv zadatak.
Da bi se putovanje ovakvim brodom isplatilo, on mora da nosi što veći koristan teret, a to će moći da se postigne, jer će on zahvaljujući atomskom pogonu imati dimenzije najvećih današnjih prekookeanskih parobroda!
Orion, tako će se zvati orijaška raketa, obavljaće saobraćaj između Zemlje i Meseca.
U rivalskoj borbi najvećih američkih aeronautičkih kompanija oko toga kojoj će od njih biti poverena čast izgradnje Oriona - pobedu je odnela kompanija Dženeral Dinamiks.
Ova rivalska borba omogućila je da u javnost izbiju pojedinosti oko ovog fantastičnog tajnog projekta.
Orion će biti naslednik najzapaženijih projekata raketa s atomskim pogonom o kojima je bilo mnogo reči na poslednjem Kongresu astronautičara u Londonu.
Energija koja će ga pokretati dobijaće se eksplozijama atomskih bombi. Njihova prednost u odnosu na druga pogonska sredstva je u tome što najlakše atomske bombe ne moraju biti teže od 100 kilograma.
Eksplozija bombe prouzrokuje zagrevanje od više miliona stepeni koje nije ustanju da proizvede nijedan drugi energetski izvor, a izgradnja zidova koji mogu izdržati tako visoke temperature nije više za savremenu tehniku nerešiv zadatak.
Da bi se putovanje ovakvim brodom isplatilo, on mora da nosi što veći koristan teret, a to će moći da se postigne, jer će on zahvaljujući atomskom pogonu imati dimenzije najvećih današnjih prekookeanskih parobroda!
Konstruktori Oriona polaze od
činjenice da je za pokretanje rakete od 1.000 ili više desetina
hiljada tona dovoljna ista kritična masa atomskog pogonskog
sredstva.
Dimenzije vazduhoplova ne pretstavljaju prepreku za atomsku energiju. On će sa sobom nositi sve što mu je potrebno za putovanje i dok će za vreme svog atmosferskog leta funkcionisati kao pulsoreaktor izvan atmosfere koristiće za pogon okolni vazduh.
To pretstavlja ogromnu prednost jer baš taj deo puta Zemlja - Mesec zahteva ogroman potisak da bi se sa Zemlje stiglo do ivice atmosfere, eliminisala zemljina privlačna sila i nakupila kinetička energija da se telo hitne kroz vasionu prema Mesecu.
Zatim raketa nailazi na prostore s proređenim vazduhom da bi uskoro uplovila u potpuno prazan prostor.
Dimenzije vazduhoplova ne pretstavljaju prepreku za atomsku energiju. On će sa sobom nositi sve što mu je potrebno za putovanje i dok će za vreme svog atmosferskog leta funkcionisati kao pulsoreaktor izvan atmosfere koristiće za pogon okolni vazduh.
To pretstavlja ogromnu prednost jer baš taj deo puta Zemlja - Mesec zahteva ogroman potisak da bi se sa Zemlje stiglo do ivice atmosfere, eliminisala zemljina privlačna sila i nakupila kinetička energija da se telo hitne kroz vasionu prema Mesecu.
Ukupni troškovi pogona Oriona - 260 miliona dolara
Zatim raketa nailazi na prostore s proređenim vazduhom da bi uskoro uplovila u potpuno prazan prostor.
Mesto vazduha potreban je nov element koji će igrati ulogu fluida u kome će eksplodirati atomske kapsule i čije će izbacivanje obezbeđivati potisak rakete.
Konstruktori Oriona izabrali su vodu za ovu ulogu i tako nisu izneverili osnovni princip rentabilnosti i ekonomičnosti. Ogromna količina vode uskladištena u "termos-boci" koju Orion nosi sa sobom u svemir, počeće da služi još pre nego što raketa stigne do krajnjih granica atmosfere.
U komori za sagorevanje, u kojoj ubrzanim ritmom eksplodiraju atomske kapsule i zagrevaju vazduh do temperature od milion stepeni, atomska fisija i njeno intenzivno zračenje pretili bi da uskoro prouzrokuju raspadanje zidova, a zatim uništenje ćelije, materijala, putnika i cele rakete.
Već od tog trenutka jedan zaštitni sloj postaje neophodan. Za ovu svrhu konstruktori će upotrebiti vodu kojom će atomska eksplozija biti obavijena i zarobljena.
Orion će imati 66.000 tona od čega će
33.500 tona pretstavljati komercijalni teret.
Njegova krila će imati raspon od 200 metara a dužina će iznositi 280 metara. Krila će mu služiti za obezbeđenje putovanja kroz svemir, a zatim za ateriranje na Zemlju.
Komoru za sagorevanje pretstavljaće sfera teška 8.150 tona koja će u prečniku imati 73 metra.
Njegova krila će imati raspon od 200 metara a dužina će iznositi 280 metara. Krila će mu služiti za obezbeđenje putovanja kroz svemir, a zatim za ateriranje na Zemlju.
Komoru za sagorevanje pretstavljaće sfera teška 8.150 tona koja će u prečniku imati 73 metra.
Vodena masa će obezbeđivati
stabilnost aparata i amortizovati vibracije. Putnici i tovar će se
nalaziti u prednjem delu rakete.
Postavljen na svoje džinovske metalne
nogare Orion će se vinuti put svemira oko 1975 godine.
Startu niko neće moći prisustvovati jer će bezbednost od atomskih eksplozija zahtevati da se svi udalje na vreme sa aerodroma.
Za vreme leta kroz atmosferski sloj odigraće se na Orionu najmanje hiljadu uzastopnih atomskih eksplozija koje će jedna drugu slediti u razmaku od jednog sekunda.
Zatim će se ritam eksplozija usporiti i u trenutku kada bude izišao iz atmosfere Orion će već imati brzinu od 15.000 metara u sekundu.
Startu niko neće moći prisustvovati jer će bezbednost od atomskih eksplozija zahtevati da se svi udalje na vreme sa aerodroma.
Za vreme leta kroz atmosferski sloj odigraće se na Orionu najmanje hiljadu uzastopnih atomskih eksplozija koje će jedna drugu slediti u razmaku od jednog sekunda.
Zatim će se ritam eksplozija usporiti i u trenutku kada bude izišao iz atmosfere Orion će već imati brzinu od 15.000 metara u sekundu.
Po dolasku na Mesec putnici će obući
opremu koja će im omogućiti da dišu od trenutka kada se budu
iskrcali do trenutka kada budu stupili u mesečevu bazu koju za njih budu pripremili pioniri prvih mesečevih naselja.
Povratak na Zemlju će biti mnogo lakši jer se neće morati da savlađuje sila gravitacije. Znatno manje atomskih eksplozija biće dovoljno da se raketa odlepi s Meseca i stigne na Zemlju.
Povratak na Zemlju će biti mnogo lakši jer se neće morati da savlađuje sila gravitacije. Znatno manje atomskih eksplozija biće dovoljno da se raketa odlepi s Meseca i stigne na Zemlju.
Prema proračunima doktora Kola svaka
atomska kapsula će koštati oko 100.000 dolara tako da će ukupni
troškovi pogona Oriona iznositi 260 miliona dolara.
Cena koštanja cele rakete iznosiće oko pet milijardi dolara, a pošto će ona moći da obavi 100 putovanja do Meseca i natrag, to se smatra da će komercijalna cena za kilogram korisnog tereta na putu za Mesec iznositi 14 dolara, a putnici će na Orionu putovati za samo 2.000 dolara do Meseca i natrag!
Pri tome treba naravno imati u vidu da će se na Orionu moći da smesti više hiljada putnika.
Obrada: Yugopapir (Sport i svet, januar 1960.)
Cena koštanja cele rakete iznosiće oko pet milijardi dolara, a pošto će ona moći da obavi 100 putovanja do Meseca i natrag, to se smatra da će komercijalna cena za kilogram korisnog tereta na putu za Mesec iznositi 14 dolara, a putnici će na Orionu putovati za samo 2.000 dolara do Meseca i natrag!
Pri tome treba naravno imati u vidu da će se na Orionu moći da smesti više hiljada putnika.
Obrada: Yugopapir (Sport i svet, januar 1960.)
