Slušanje muzike u kolima - da ili ne? Oprezno sa disko muzikom, da ne bi cupkali po pedali gasa...




Jedno je biti "mlad i lud" - za Travoltom, recimo - pa, umesto pritiska na pedale gasa i kočnice cupkati stopalama u ritmu disko-muzike; a drugo - biti zreo i smiren pa ko zna po koji put slušati muziku koja prija, a ne obavezuje


Jun 1981: Sablasna slika na autoputu: vozilo prevrnuto na bok, vozač u nesvesti, a iz unutrašnjosti zgužvanog automobila čuje se muzika iz malog radio-prijemnika. Svedok nepažnje ili - uzrok nepažnje?


*****



Automobil pun. Saputnici zagovaraju vozača. U jednom trenutku on pušta kasetofon ugrađen u kolima. Razleže se prijatna zabavna muzika, dovoljno glasna da je svi čuju, dovoljno tiha da ne smeta.

Pred njima je dugo putovanje. Kao po komandi saputnici prestaju da pričaju, da zapitkuju vozača, predaju se muzici, uživajući.

Treba li slušati muziku u kolima?

Ima prilika kada je ona u kolima dobrodošla. Vozite se širokim i ravnim drumom, vreme je lepo, a pred vama je dug put. Preti vozačka monotonija, sigurnost koja uspavljuje...

Muzika tada ublažava monotoniju, skraćuje vreme, smiruje vozača i saputnike. Čak i vesti i druge zanimljive emisije razbijaju osećanje izolovanosti u automobilu.

Vozač sluša meteorološke izveštaje, specijalne emisije o automobilizmu, turizmu, informacije iz prve ruke. To je dobro i korisno.

Ali, nisu sve prilike takve. Ako muzika ili govor smanjuje pažnju, ako je vožnja suviše dinamična i puna iznenađenja, ako je put opterećen - bolje je isključiti radio.


Bijelo dugme i Bah



Ne postoji jedinstveno mišljenje o tome treba li ili ne treba slušati muziku?

Rekli bismo da to zavisi pre svega od vozača, njegovog temperamenta, načina na koji sluša muziku, pa i od muzike same.

Jedno je biti "mlad i lud" - za Travoltom, recimo - pa, umesto pritiska na pedale gasa i kočnice cupkati stopalama u ritmu disko-muzike; a drugo - biti zreo i smiren pa ko zna po koji put slušati muziku koja prija, a ne obavezuje.

Muziku, koja, bez šale i preterivanja - izaziva "lupanje srca" treba svakako izbegavati.

Možda je najmanje dobra navika da se prijemnik ili kasetofon uključuju istovremeno kad i starter. Nisu sve prilike iste.

Kretati se u gradskoj gužvi, slušajući muziku, svakako nije preporučljivo.

Slušati zvuke sa ulice deo je učestvovanja u bezbednom saobraćaju.

A, opet, u dugim vožnjama, kao takozvana sekundarna aktivnost - prijatna muzika, koja suviše ne angažuje čula i osećanja, osvežava.

A zatim, treba poznavati sebe. Postoje takozvani auditivni tipovi ljudi koje muzika nikada ne ostavija ravnodušnim.

Za njih je bolje da za vreme vožnje više slušaju zvuk svoga motora i signale na drumu nego "Bijelo dugme", pa čak i uzvišenu Bahovu muziku.


Muzika tiho!



Zvuk u kolima ne sme da bude dominantan.

Jer, spoljašnji zvuci, isto toliko i svetlost opominju, upozoravaju, to je poseban jezik sporazumevanja.

Ako radio trešti, hoćemo li čuti motor automobila koji nas prestiže, zvuk milicijske zviždaljke, zvučni signal pred železničkom rampom, zvuk obične automobilske sirene ili zavijajući alarm kola Hitne pomoći?

Dakle - muzika tiho.

Napisao: Pavle Mihailović, obrada: Yugopapir (Auto svet, 1981.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate