Pages

ABBA pre ABBE: Kada su se upoznali Benny Andersson i Björn Ulvaeus - i kako su napisali prvu pesmu



Bilo je očigledno da je već tada nešto "kliknulo" između 21-godišnjeg Björna i 20-godišnjeg Björna, koji su u park poneli gitare i dočekali zoru pomalo izdvojeni od drugih, svirajući pesme  Beatlesa i američkih folkera Kingston Trio

Vreme: Nedelja, 5. jun 1966, rani popodnevni sati. Mesto: put koji se spušta niz brdo Alleberg, u blizini grada Falköpinga... 


Događaj: Prvi susret Björna Ulvaeusa i Bennyja Anderssona, dvojice momaka čije će prijateljstvo prerasti u jedno od najdugovečnijih i najdragocenijih muzičkih saradnji u istoriji pop muzike - kroz muziku grupe ABBA... 


Akteri: Bjorn je bio član popularne švedske folk grupe Hootenanny Singers, dok je Benny bio klavijaturista rok benda Hep Stars, švedskog odgovora na Bitlse. S obzirom da su se obraćale različitim slojevima publike, grupe se do tada nikada nisu upoznale - mada su članovi dobro znali ko i kako svira u njima...


*****



Zapravo, sve do tri sata popodne, beše to prilično depresivan dan za Björna i njegove kolege iz grupe Hootenanny Singers, koji su trošili poslednje sate slobode pre sutrašnjeg kolektivnog odlaska na odsluženje vojnog roka.




Singersi su, kao i sve srodne umetničke duše, prezirali vojsku, ali niko je se nije tako užasavao kao izraziti individualista Björn. 

Plašio se i raspada grupe: da li će ih se fanovi uopšte sećati nakon pauze duže od godinu dana?

Ruku na srce, nadležni su već drugo leto zaredom pokazivali veliko razumevanje za "fine momke sa gitarama" i odlagali im obavezu koju su imali svi švedski mladići nakon završene srednje škole. 

Ali, "kredit" je sada bio potrošen...

I tako, dogodilo se da su tog "nervoznog" 5. juna i Björnov Hootenanny Singers i Bennyjev Hep Stars imali "folkpark tezgu" (uobičajena letnja šema za švedske bendove - nastupi u parkovima) na istom mestu, ali u različito vreme: folkeri su žurili na svirku u pet, a rokeri se vraćali sa odrađenog nastupa u tri. 

Do tada se nikada nisu sreli, mada su, kao dve najpopularnije grupe u Švedskoj (svaka u svom žanru), znali jedni za druge.

- U to vreme, postojala su samo tri benda koja su zaista puno putovala i svirala: Hep Stars, Sven-Ingvars i mi - pričao je svojevremeno Hansi Schwarz, član benda Hootenanny Singers. - Bilo bi čudno da se negde nekako nismo sreli...




S obzirom na uzani brdski put koji je vodio do izletišta, nije bilo šanse da dva benda u automobilima projure jedan pored drugog. 

Singersi su usporili svoj volvo, Starsi svoje fordove (jednog je vozio i Benny, ali bez vozačke dozvole!) te su se na kraju svi zaustavili, spustili prozore i srdačno pozdravili. 

Björn i drugari su planirali da te večeri naprave oproštajnu žurku u Rally hotelu u Linköpingu, pa su, vodeći se principom "što više - to bolje", pozvali Bennyja i njegovo društvo da im se pridruže nakon završenog koncerta. 

Poziv prihvaćen.

- U stvari, niko se nije nadao da će Hep Starsi uspeti da stignu na žurku, jer je do Linköpinga trebalo puno da se vozi - seća se Björn. - Došlo je puno ljudi, veselje je već uveliko trajalo i skoro da smo zaboravili na njih...


Promašili grad



Ipak, oni su se zaista nameračili da dođu. 

Jedino što su umesto Linköping razumeli Lidköping, pa su nakon maratonske vožnje, sve žurivši da ne propuste Hootenanny žurku, završili ne u "n", već u "d" gradu, 160 kilometara daleko od odredišta! 

Ni to ih nije obeshrabrilo - okrenuli su automobile i stigli do hotela Rally u pola dva noću, na opšte oduševljenje domaćina!

Ako je do tada i bilo nekih "nismo u istom fazonu" barijera između ova dva benda, one su u tom trenutku nestale. 

"Björnovci" su rešenost "Benijevaca" da po svaku cenu ispoštuju dogovor shvatili i kao gest njihove podrške uoči velike strepnje zvane vojska, dok su Hep Starsi bili prijatno iznenađeni otkrićem da se iza "ispeglanog" imidža Hootenanny Singersa (koje su najviše slušale mame i bake) kriju otkačeni veseljaci - ne puno drugačiji od njih samih.

Galame i veselja je bilo napretek - taman dovoljno da ih, nakon pritužbi probuđenih gostiju, izbace iz hotela!

Tako su devetorica muzičara izašla na ulicu i nastavila druženje u obližnjem parku. 

Bilo je očigledno da je već tada nešto "kliknulo" između 21-godišnjeg Björna i 20-godišnjeg Björna, koji su u park poneli gitare i dočekali zoru pomalo izdvojeni od drugih, svirajući pesme Beatlesa i američkih folkera Kingston Trio.

Obojica su bili neformalni lideri svojih bendova, jedini koji su imali sposobnost da sami pišu pesme i ambiciju da se u tom poslu usavrše. 

U trenucima kada su prvi put zajedno prebirali po gitarama i osluškivali kako im se slažu glasovi, momci su tek bili osetili prvu slast komponovanja: samo dan ranije, Björnova pesma "No Time" ušla je na švedsku top listu, dok su Bennyjeve "Sunny Girl" i "Wedding" već započele novu eru u chart istoriji Hep Starsa.

- Te smo se noći složili da bi možda vredelo da jednom pokušamo da zajedno napravimo pesmu - seća se Benny, koji tada nije mogao ni da sanja da će jednoga dana B & B melodije biti svrstavane u isti rang sa delima njihovih idola Johna Lennona i Paula McCartneyja, čije su pesme tako zdušno pevali u noći u kojoj su se spajtali...

Druženje je potrajalo do pola šest ujutro, pa se Björn, Tony i Johan nisu preterano naspavali pre nego što su se javili u svoju jedinicu. 

Međutim, pokazaće se da su njihovi strahovi bili neopravdani: starešine su nastavile da im gledaju kroz prste, pa je Singersima bilo dopušteno da izlaze iz kasarne i održavaju koncerte po potrebi (čitaj: kadgod im se prohtelo!)

Sve je to doprinelo skoroj "reprizi" žurke na kojoj su se Hootenanny Singers ponovo našli sa novopečenim drugarima iz grupe Hep Stars, ovaj put u jednoj kućici u njihovom rodnom gradu Västerviku. 


Novi susret



Bilo je to 23. juna, nepune tri nedelje nakon što su se Benny i Björn upoznali i odmah našli na istoj talasnoj dužini, osetivši početni impuls za stvaranje zajedničke muzike. 

Posle dva-tri pića i nove noćne diskusije o značaju Britanskog popa (koji su obojica obožavali), impuls se pretvorio u nezadrživu potrebu: 

"Hajde da napišemo pesmu!"

Pozdravili su se sa ostalima i pohitali do zgrade gde je bio stan Björnovih roditelja.

Cilj im je bio da instrumente i pojačalo prenesu do podruma, što su i uradili, međutim, kada su počeli da "prže" po gitari i klavijaturama, zgrada se zatresla i u podrum je banuo Björnov otac Gunnar: 

"Deco... " 

Naravno da je momentalno zabranio dalju proizvodnju buke, ali je, valjda pod utiskom kreativne energije koja se nakupila u prostoriji, odlučio da i sam potpomogne ovaj istorijski jam session: otišao je natrag do stana, a kada se vratio, u ruci je nosio ključeve od njegove kancelarije u fabrici papira.

Sat vremena kasnije, smešteni u Gunnarovoj udobnoj kancelariji i okruženi na brzinu prebačenim instrumentima, par će prvi put započeti svoj manje-više standardni budući songwriting ritual: 

Björn prebire po gitari, Benny izgara na klavijaturama, a obojica pevuše na nekom čudnom, nerazumljivom engleskom (tek da bi se "opipao" puls pesme), neprestano tragajući za upotrebljivim akordima...


I tako je, notu po notu, u svitanje 24. juna 1966, stvorena prva pesma autorskog tandema Andersson/Ulvaeus. 

Nazvali su je "Isn't It Easy To Say", mada tekst još nije bio napisan - Björn je dao ideju, a Benny se prihvatio obaveze da ga kasnije završi. 

Prošlo je još nekoliko meseci pre nego što je pesma najzad snimljena i objavljena na trećem albumu Bennyjeve grupe Hep Stars, a od planova da se verzija pojavi i na jednom od Hootenanny Singers LP-ja, na kraju se odustalo. 

Opravdano. 

"Isn't It Easy To Say" sigurno ne spada među najbolje pesme koje su B & B napisali u svom "klinačkom" periodu (bilo solo, bilo zajedno), ali, ona će zauvek imati specijalno mesto u srcima njenih autora i onih koji njihovu muziku prate - od nje je sve počelo...

Tekst: Yugopapir (2010.)





Stockholm, 5. jun 2016:



50 godina saradnje proslavljeno je na sinoćnjoj zabavi u Stockholmu,
gde su se Beniju i Bjornu pridružile i nekadašnje lepše polovine iz
grupe ABBA - Agneta i Frida (foto: Instagram)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate