Bilo je očigledno da je već tada nešto "kliknulo" između 21-godišnjeg Björna i 20-godišnjeg Björna, koji su u park poneli gitare i dočekali zoru pomalo izdvojeni od drugih, svirajući pesme Beatlesa i američkih folkera Kingston Trio
Vreme: Nedelja, 5. jun
1966, rani popodnevni sati. Mesto: put koji se spušta niz brdo
Alleberg, u blizini grada Falköpinga...
Događaj: Prvi susret Björna
Ulvaeusa i Bennyja Anderssona, dvojice momaka čije će prijateljstvo
prerasti u jedno od najdugovečnijih i najdragocenijih muzičkih
saradnji u istoriji pop muzike - kroz muziku grupe ABBA...
Akteri: Bjorn je bio član popularne švedske folk grupe Hootenanny Singers, dok je Benny bio klavijaturista rok benda Hep Stars, švedskog odgovora na Bitlse. S obzirom da su se obraćale različitim slojevima publike, grupe se do tada nikada nisu upoznale - mada su članovi dobro znali ko i kako svira u njima...
*****
Zapravo, sve do tri sata popodne,
beše to prilično depresivan dan za Björna i njegove kolege iz grupe
Hootenanny Singers, koji su trošili poslednje sate slobode pre
sutrašnjeg kolektivnog odlaska na odsluženje vojnog roka.
Singersi
su, kao i sve srodne umetničke duše, prezirali vojsku, ali niko je
se nije tako užasavao kao izraziti individualista Björn.
Plašio se
i raspada grupe: da li će ih se fanovi uopšte sećati nakon pauze
duže od godinu dana?
Ruku na srce, nadležni su već drugo
leto zaredom pokazivali veliko razumevanje za "fine momke sa
gitarama" i odlagali im obavezu koju su imali svi švedski
mladići nakon završene srednje škole.
Ali, "kredit" je
sada bio potrošen...
I tako, dogodilo se da su tog
"nervoznog" 5. juna i Björnov Hootenanny Singers i Bennyjev Hep Stars imali "folkpark tezgu" (uobičajena letnja šema za švedske bendove - nastupi u parkovima) na istom mestu, ali u različito
vreme: folkeri su žurili na svirku u pet, a rokeri se vraćali sa
odrađenog nastupa u tri.
Do tada se nikada nisu sreli, mada su, kao
dve najpopularnije grupe u Švedskoj (svaka u svom žanru), znali
jedni za druge.
- U to vreme, postojala su samo tri
benda koja su zaista puno putovala i svirala: Hep Stars, Sven-Ingvars
i mi - pričao je svojevremeno Hansi Schwarz, član benda Hootenanny Singers. - Bilo
bi čudno da se negde nekako nismo sreli...
S obzirom na uzani brdski put koji je
vodio do izletišta, nije bilo šanse da dva benda u automobilima
projure jedan pored drugog.
Singersi su usporili svoj volvo, Starsi
svoje fordove (jednog je vozio i Benny, ali bez vozačke dozvole!) te su se na kraju svi zaustavili, spustili prozore i srdačno
pozdravili.
Björn i drugari su planirali da te večeri naprave
oproštajnu žurku u Rally hotelu u Linköpingu, pa su, vodeći se
principom "što više - to bolje", pozvali Bennyja i
njegovo društvo da im se pridruže nakon završenog koncerta.
Poziv
prihvaćen.
- U stvari, niko se nije nadao da će Hep Starsi uspeti da stignu na žurku,
jer je do Linköpinga trebalo puno da se vozi - seća se Björn. - Došlo
je puno ljudi, veselje je već uveliko trajalo i skoro da smo
zaboravili na njih...
Promašili grad
Ipak, oni su se zaista nameračili da
dođu.
Jedino što su umesto Linköping razumeli Lidköping, pa su
nakon maratonske vožnje, sve žurivši da ne propuste Hootenanny
žurku, završili ne u "n", već u "d" gradu, 160
kilometara daleko od odredišta!
Ni to ih nije obeshrabrilo - okrenuli su automobile i stigli do hotela Rally u pola dva noću,
na opšte oduševljenje domaćina!
Ako je do tada i bilo nekih "nismo
u istom fazonu" barijera između ova dva benda, one su u tom
trenutku nestale.
"Björnovci" su rešenost "Benijevaca"
da po svaku cenu ispoštuju dogovor shvatili i kao gest njihove
podrške uoči velike strepnje zvane vojska, dok su Hep Starsi bili
prijatno iznenađeni otkrićem da se iza "ispeglanog"
imidža Hootenanny Singersa (koje su najviše slušale mame i bake) kriju otkačeni veseljaci - ne puno
drugačiji od njih samih.
Galame i veselja je bilo napretek - taman
dovoljno da ih, nakon pritužbi probuđenih gostiju, izbace iz
hotela!
Tako su devetorica muzičara izašla na ulicu i nastavila
druženje u obližnjem parku.
Bilo je očigledno da je već tada
nešto "kliknulo" između 21-godišnjeg Björna i
20-godišnjeg Björna, koji su u park poneli gitare i dočekali zoru
pomalo izdvojeni od drugih, svirajući pesme Beatlesa i američkih
folkera Kingston Trio.
Obojica su bili neformalni lideri svojih
bendova, jedini koji su imali sposobnost da sami pišu pesme i
ambiciju da se u tom poslu usavrše.
U trenucima kada su prvi put
zajedno prebirali po gitarama i osluškivali kako im se slažu
glasovi, momci su tek bili osetili prvu slast komponovanja: samo dan
ranije, Björnova pesma "No Time" ušla je na švedsku top
listu, dok su Bennyjeve "Sunny Girl" i "Wedding"
već započele novu eru u chart istoriji Hep Starsa.
- Te smo se noći složili da bi
možda vredelo da jednom pokušamo da zajedno napravimo pesmu - seća
se Benny, koji tada nije mogao ni da sanja da će jednoga dana B &
B melodije biti svrstavane u isti rang sa delima njihovih idola Johna
Lennona i Paula McCartneyja, čije su pesme tako zdušno pevali u
noći u kojoj su se spajtali...
Druženje je potrajalo do pola šest
ujutro, pa se Björn, Tony i Johan nisu preterano naspavali pre nego
što su se javili u svoju jedinicu.
Međutim, pokazaće se da su
njihovi strahovi bili neopravdani: starešine su nastavile da im
gledaju kroz prste, pa je Singersima bilo dopušteno da izlaze iz
kasarne i održavaju koncerte po potrebi (čitaj: kadgod im se prohtelo!)
Sve je to doprinelo skoroj "reprizi"
žurke na kojoj su se Hootenanny Singers ponovo našli sa novopečenim
drugarima iz grupe Hep Stars, ovaj put u jednoj kućici u njihovom
rodnom gradu Västerviku.
Novi susret
Bilo je to 23. juna, nepune tri nedelje
nakon što su se Benny i Björn upoznali i odmah našli na istoj
talasnoj dužini, osetivši početni impuls za stvaranje zajedničke
muzike.
Posle dva-tri pića i nove noćne diskusije o značaju
Britanskog popa (koji su obojica obožavali), impuls se pretvorio u
nezadrživu potrebu:
"Hajde da napišemo pesmu!"
Pozdravili su se sa ostalima i
pohitali do zgrade gde je bio stan Björnovih roditelja.
Cilj im je
bio da instrumente i pojačalo prenesu do podruma, što su i uradili,
međutim, kada su počeli da "prže" po gitari i
klavijaturama, zgrada se zatresla i u podrum je banuo Björnov otac
Gunnar:
"Deco... "
Naravno da je momentalno zabranio
dalju proizvodnju buke, ali je, valjda pod utiskom kreativne
energije koja se nakupila u prostoriji, odlučio da i sam potpomogne
ovaj istorijski jam session: otišao je natrag do stana, a kada se
vratio, u ruci je nosio ključeve od njegove kancelarije u fabrici
papira.
Sat vremena kasnije, smešteni u
Gunnarovoj udobnoj kancelariji i okruženi na brzinu prebačenim
instrumentima, par će prvi put započeti svoj manje-više standardni budući songwriting ritual:
Björn prebire po gitari, Benny izgara na klavijaturama, a obojica pevuše na nekom čudnom, nerazumljivom engleskom (tek da bi se "opipao" puls pesme), neprestano tragajući za upotrebljivim akordima...
I tako je, notu po notu, u svitanje
24. juna 1966, stvorena prva pesma autorskog tandema
Andersson/Ulvaeus.
Nazvali su je "Isn't It Easy To Say",
mada tekst još nije bio napisan - Björn je dao ideju, a Benny se
prihvatio obaveze da ga kasnije završi.
Prošlo je još nekoliko
meseci pre nego što je pesma najzad snimljena i objavljena na trećem
albumu Bennyjeve grupe Hep Stars, a od planova da se verzija pojavi i
na jednom od Hootenanny Singers LP-ja, na kraju se odustalo.
Opravdano.
"Isn't It Easy To Say" sigurno ne spada među
najbolje pesme koje su B & B napisali u svom "klinačkom"
periodu (bilo solo, bilo zajedno), ali, ona će zauvek imati
specijalno mesto u srcima njenih autora i onih koji njihovu muziku
prate - od nje je sve počelo...
Tekst: Yugopapir (2010.)
Stockholm, 5. jun 2016:
 |
| 50 godina saradnje proslavljeno je na sinoćnjoj zabavi u Stockholmu, gde su se Beniju i Bjornu pridružile i nekadašnje lepše polovine iz grupe ABBA - Agneta i Frida (foto: Instagram) |
Podržite Yugopapir: FB TW Donate