Predviđa se da će novine budućnosti biti elektronske, ako se uopšte mogu nazvati »novine« u sadašnjem smislu. Ljudi će verovatno crpsti svoje novosti ili na televizijskim ekranima ili na zidnom platnu ili na privatnom teleprinteru, ili kombinacijom ovih uređaja
Teško je predvideti stepen razvitka
telekomunikacija 1984. Nova otkrića i pronalasci nagoveštavaju
fantastične mogućnosti nauke i tehnike, pa se može tvrditi da svet
posle dvadeset godina neće izgledati kao što ga danas vide mnogi
naučnici i pripovedači-maštari.
Bilo kako bilo, on će nositi
tragove prošlosti, tj. našeg vremena.
Pa ipak, izvesne prognoze su mogućne.
Njima se sada bave mnogi poznati svetski stručnjaci. Ovde
objavljujemo vizije telekomunikacija 1984. iz pera poznatih naučnika
dr Dž. R. Pirsa, dr Dž. D. Klara i ser Džeralda Berija.
*****
Naglo rastu potrebe prenosa podataka u
mnogim oblastima. Tu je danas teleprinter, mnogo popularniji u Evropi
nego u Americi; zatim, prenos naučnih i poslovnih saopštenja od
jednog korisnika do drugog; rezervacija karata u vazdušnom
saobraćaju itd.
Sigurno je da će naglo porasti potrebe
prenosa podataka 1984. Daktilografski biroi će svesti prenos vesti
na mašinski način čitanja i prekucavanja pomoću registratora.
Za
mnoge vrste poslovnih pisama, koja se sada šalju avionskom poštom,
a možda i veliki deo poslovne korespondencije, biće korišćeni
električni putevi - direktno sa kancelarijskih registratora.
Digitalni sistem prenosa sa šifrovanom sadržinom primenjivaće se i
u domaćinstvu - za nabavke, za pozorišne, hotelske i putne
rezervacije itd.
Nova uloga televizije
Kopneni kabl, koakcijalni kabl, UKT
sistemi, zajedno sa podmorskim kablovima, u početku su zadovoljavali
potrebe prenosa podataka. Ali već sada se oseća da će upotreba
digitalnog dvostrukog prenosnog sistema za slanje bilo telefonskih
signala u šifrovanom liku, bilo signalnih podataka u 1984. spajati
mnoge oblasti, a verovatno će se proširiti i na prekomorske zemlje.
Digitalni prenosni sistemi ne samo da
će omogućiti prenos više podataka, već će ih i brže prenositi.
Privatnost i tajnost telefonskog i, eventualno, televizijskog
prenosa odigraće veoma važnu ulogu kako u državnom tako i u
trgovačkim poslovima.
Razbacanost stanovništva na zemlji predstavlja skoro nepodnošljivi teret za čoveka. On leti tamo-amo
preko kontinenata i okeana radi nekoliko sati ili čak radi nekoliko
minuta privatnog ili službenog razgovora.
Da li to znači da će telekomunikacije
zameniti putovanja u 1984. godini?
Ako bi to bilo, mora se prevazići
sadašnji stepen razvitka sistema veza, potrebno je imati više
saobraćaja, masovnije uključenje televizije u saobraćaj i, što
je najglavnije, jevtiniji saobraćaj.
A to je mogućno.
Jedan od sistema je prenos vrlo širokih
opsega učestanosti kroz cevi ili talasovode posredstvom
milimetarskih talasa učestanosti od 50.000 do 100.000 MHz. Ovaj
opseg učestanosti je oko pet puta veći od celog opsega tzv.
mikrotalasnih učestanosti koje se koriste u mikrotalasnoj
radiorelejnoj i radarskoj tehnici, i oko dvadeset puta veći od
opsega mikrotalasnih učestanosti dodeljenog za javni saobraćaj.
Zatvorene u talasovodima, ove učestanosti se mogu koristiti
nezavisno jedna od drugih.
Veze preko kosmosa
Decenijama istraživana, tehnika zvuka
je prilagođena za miliimetarsko-talasne talasovode. Da li će se ona
iskoristiti zavisi od stepena potreba za višekanalnim
kapacitetima i da li će neka druga sredstva veze unapred pripremiti
njihov razvitak.
Veza pomoću svetlosnih zrakova,
proizvedenih laserima i vođenih sočivima, reflektorima ili drugim
sredstvima putem elektronskih cevi, mogu prevazići
milimetarsko-talasne talasovode.
Koliko će se oni razviti do 1984. godine
danas je to suviše rano reći: mnogi problemi su još ili nerešeni
ili neotkriveni.
U najbližoj budućnosti,
komunikacioni sateliti će omogućiti važnu ulogu u prekookeanskim i
interkontinentalnim vezama. Kad se jednom ostvari satelitska veza,
tehnološki proces razvitka telekomunikacija biće brz i mi bismo
mogli tu očekivati revolucionarne promene a između prvog praktičnog sistema i satelitske veze do 1984. godine.
A za to je potrebna
velika međunarodna tehnička i fiinansijska pomoć i saradnja.
Međutim, u 1984. mogu da dominiraju
drugi tragovi prošlosti.
Naše je vreme vreme buđenja nacionalizma,
vreme u kome će nacionalna naučna i tehnička dostignuća biti
korišćena za održavanje svog međunarodnog političkog položaja.
Ovo može toliko istisnuti i zaplesti stari nepolitički
internacionalizam telekomunikacione nauke da čak ozbiljno bude
ugrožen razvitak sistema satelitske veze.
Sa druge strane, nova
otkrića i pronalasci mogu da obrišu mnoge tragove prošlosti za koje
smo pretpostavili da će potrajati i do 1984. godine.
Efekti automatizacije
Izvor novih telekomunikacionih
uređaja, koji će se koristiti za sledećih dvadeset godina, po svoj
prilici, zavisi više od zahteva društva nego od umešnosti
proizvođača.
Dalje proširenje sistema veza dobrog
kvaliteta uslovljava se sve većim zahtevima potrošača. Ova
neizvesnost se još povećava brzim napretkom naučnih otkrića i
smanjenjem vremena potrebnog za razvoj. I struktura društva bitno
utiče na to.
Tu su uključeni mnogi faktori -
proizvodnja automobila, transport, standard života, metode građenja,
porast stanovništva. Veliki problemi u prevozu ljudi otklonili bi se ako bi se sprovela decentralizacija stanovništva i industrije,
što može da se ostvari ogromnim porastom telekomunikacija.
U svakom slučaju, saobraćajne mreže
budućnosti zahtevaće specijalne kontrolne sisteme zasnovane na
automatskom nadgledanju tehnike.
I efekti automatizacije moraju biti
razmotreni, mada je geslo automatizacije često nedovoljno korišćeno.
Na primer, plin bi mogao da se kontroliše automatski i u zemlji, a
uvođenjem automatskih mašina u banke dužnost upravnog osoblja bi
se svela na nadgledanje službenika.
Ako bi se automatizacija raširila do tog stepena
u sve domene, odnos koji sada postoji između industrije i
stanovništva bio bi bitno promenjen. Time bi i decentralizacija bila
opravdanija.
Ovi zahtevi za telekomunikacionom
mrežom mogu da dovedu do stvaranja mnogih novih službi. Da bi se
uklonila neophodnost za ličnim kontaktima, sada potrebnim u mnogim
poslovnim operacijama, da bi se omogućilo izostavljanje
konferencija, telekomunikacije moraju da osiguraju televiziju u boji
zajedno sa visokokvalitetnim zvučnim kanalima.
Telekomunikacije za domaćinstva
Veliku promenu će uneti digitalno šifrovanje za poverljivu materiju bilo u obliku govora, slike ili
faksimila. Ista mreža bila bi pogodna za rukovanje prenosom teksta u
decentralizovanoj organizaciji.
Na taj način bi se izbegli mnogi
problemi oko kovertiranja, frankiranja, sortiranja, registrovanja i
isporuke pošte.
Sistemi za obnavljanje podataka bi upućivali
podatke na zahtev, bilo kao kopiju ili kratkotrajno - na katodnoj
cevi. Uveli bi se i unutrašnji i javni sistemi za obnavljanje
podataka.
Telekomunikacione službe korisne u
domaćinstvu će neminovno porasti kao rezultat službi predviđenih
za industriju.
Kombinacija vizuelnog kanala sa telefonskim postaće
stvarnost. Uvođenjem optičko-električnih prenosnika u
telekomunikacionu mrežu omogućilo bi se daljinsko čitanje.
Ako bi svi ovi mogući zahtevi bili
povezani sa širokom potrebom ljudi da saobraćaju između sebe, onda
bismo u 1984. mogli da vidimo ogromno proširenje telekomunikacione
mreže vezane sa značajnom promenom u koncepciji čovekovog mesta u
modernom društvu.
Masovne veze
Možemo samo nagađati koje će se vrste i
oblici telekomunikacionih uređaja primenjivati 1984. Jednim
delom zavisi i da li će proizvođač moći da se prilagodi
potrebama.
Već radio-aparat, nošen kao ručni sat i napajan
telesnom toplotom, televizor u boji smešten u ručnoj torbi, kućni
aparat ugrađen u zidu svake sobe ili prenošen iz sobe u sobu i
obešen kao uramljena slika, postaće stvarnost i predmet ogovaranja za sledeću deceniju.
Sigurno je da će se za dvadeset godina
odigrati tehnička revolucija u štampanju i rasturanju novina.
Rasturanje štampe kamionima ili ubacivanjem u poštanske kovčežiće
postaće apsurdan anahronizam.
Uvođenjem foto-sloga na mesto
roto-štampe i istovremenim postavljanjem u mašinu i štampanjem
nekoliko edicija zasebnih novina na hiljade kilometara udaljenosti
učiniće se neprikladnim metodi »starog sveta« u proizvodnji
novina.
Ali za milione kapitala investiranih u zastarele mašinerije
i za duboko ukorenjene navike poslovnog društva, potres u industriji
novina počeo bi mnogo ranije.
Predviđa se da će novine budućnosti
biti elektronske, ako se uopšte mogu nazvati »novine« u sadašnjem
smislu. Ljudi će verovatno crpsti svoje novosti ili na televizijskim
ekranima ili na zidnom platnu ili na privatnom teleprinteru, ili
kombinacijom ovih uređaja.
Može doći i do pretplatne televizijske
službe.
Čitalac može obrnuti određeni broj na brojčaniku i
primati »stranu 1«, zadržavajući je onoliko dugo koliko ima
potrebe i menjajući napred i nazad, sa strane na stranu po svom
ćefu. Birajući na brojčaniku čitaće prošlonedeljne ili
prošlogodišnje novine, ili pak novine čim su složene u redakciji.
Isto to važi i za pretplatnike knjiga.
U 1984. godini će se prenositi više
televizijskih kanala u boji, koji mogu da se prate i pri dnevnoj
svetlosti.
Preko Evrovizije i komunikacionim satelitima i drugim
novim izumima, trenutno obaveštenje pratiće se iz kreveta ma gde se
događaji zbivali.
Nepotrebna su i najbrža putovanja
Druga najveća primena televizije
pojaviće se na polju obrazovanja. Za škole, a specijalno za viša
obrazovanja - na univerzitetima, televizija će biti svakodnevni
pomagač. Najviše za 2-3 decenije izbaciće se sadašnji sistem
polaganja ispita, a uvešće se i međuuniverzitetski časovi i
kursevi da bi vanredni studenti mogli da ih prate na televiziji.
Kombinacija telefona sa televizijom će
učiniti da i najbrže putovanje postane nepotrebno. Biće poučno da
se pronađe granica do koje se stvarna fizička prisutnost »ljudi sa
vrha« u 1984. godini treba smatrati korisnom.
Putovanje iz
zadovoljstva ili iz dokolice će se smanjiti čarima prostorne
televizije na ekranu.
Stvoriće se »javna stovarišta«
informacija kao važna društvena korist. Možda će čak i »lična
stovarišta« informacija poslednjih dveju decenija ovog veka
postati normalna domaća praksa.
Razmahnuće se i razni uređaji sa
vizuelnim i drugim informacijama snimljenim na traci, koji će biti
uneti u hiljade sredstava.
Lokalna »stanica« i ravnopravnost
lokalnog pozorišta će se razviti, gradske zajednice će oživeti.
A u svemu ovome je - sam čovek.
Kakva
će se sve sredstva upotrebiti - on će ih sam birati.
Kakav svet,
kakav život će želeti naša sledeća generacija?
To je nešto što nam nikakva računska mašina ne može reći: mi možemo uputiti samo
molbu profesorima da ubrzaju svoje istraživačke radove. Još kad
bismo mogli to da nadživimo, da i sami lično vidimo!
Obrada: Yugopapir (Tehničke novine / New Scientist, april 1964.)
