DVADESET GODINA – PILOTI (PGP RTB 2120755)
Ako malo pažljivije zagledate Kikijevu
listu deset najdražih domaćih albuma, primetićete sve tri ploče
Prljavog kazališta i to verovatno objašnjava određeno prisustvo
Jasenka Houre na ovom albumu, naročito uočljivo u "Ja sam
jurio za vetrom", koja je atmosferom veoma bliska Hourinoj
"Noćas sam izašao na kišu".
Tu sličnost ne prestaju, ali se dalje
mogu objasniti istim uticajima jer su i Houra i Lesendrić uvek rado
isticali veliku ljubav prema Who i Rolling Stonesima, odnosno
njihovim ekvivalentima - Jam i Clash.
Namera Pilota je da u nekom čisto
muzičkom izrazu postanu jugoslovenski odgovor na Who, odnosno Jam i
to je na "Dvadeset godina" mnogo uočljivije nego na prvom
albumu koji je, uprkos neospornom šarmu, ipak bio samo skup ne tako
srećno probranih i loše produciranih pesama iz raznih perioda
konstituisanja Pilota kao grupe (sa tek časnim izuzecima).
Ovaj album uspostavlja ravnotežu
između snimljenog materijala i aktualne sadašnjosti, otkrivajući
publici godinu dana stariju i u svakom pogledu zreliju i uigraniju
grupu, ali još uvek nedovoljno jaku da svojim prisustvom uzdrma
ovdašnju rock-scenu.
Ploča ostaje nedorečena u stvaranju
prave atmosfere i teško je reći zašto je tako; da li je u pitanju
opet nedovoljno dobra produkcija (slab bas i prejaki bubnjevi),
neadekvatan bubnjar ili, opet, nešto sasvim drugo.
Tu prestaju sličnosti sa Prljavim
kazalištem, ali, kad obratite malo više pažnje na tekstove,
javljaju se neke paralele sa grupom Film: tekstualno, Piloti su
svojim tipično gradskim temama beogradski odgovor na zagrebačke
probleme koje tretira Film u svojim pesmama.
Potencijalni hitovi: "Dvadeset
godina", "Dan velike pobede" i "Džoni je kreno u
rat". (Dušan Vesić)
KLIZAVI PROVOD – MOST (Suzy LP 371)
Ima nešto mnogo gore i od Aerodroma:
oni se zovu Most, iz Mostara su (naravno) i pamtimo ih po romantičnoj
pesmici "Plave oči" (kad to beše?).
U međuvremenu su momci spremili LP i
dokazali teoriju po kojoj danas snima ko stigne; eto, oni su stigli i
kad čujete jezivo iritirajući glas koji uz grozomornu muzičku
podlogu peva beskrajno infantilne stihove
(ako se "Ludi life, ludi life, sa njom živim ja/ludi life, ludi life/ludi life, ludi life, sa njom živim ja/ i ona sa mnom" uopšte mogu nazvati stihovima)
ozbiljno se zapitate kakav to đavo tera ljude da se bave
rock’n’rollom iako im je jasno da je to ćorav posao.
Sad će da me napadnu da sam ovih
nekoliko "stihova" izvukao iz konteksta, što nije tačno
jer ni o kakvom kontekstu ne može biti ni govora.
Razlaz, ljudi!
(Dušan Vesić)
LIŠĆE PREKRIVA LISABON - ELEKTRIČNI
ORGAZAM (Jugoton LSY 63 127)
Električni orgazam je jedna od onih
grupa koje su naglo i bez ikakve podloge izbačene na površinu,
nudeći tek poneko interesantno muzičko ili aranžmansko rešenje, u
većini slučajeva utopljeno u neinventivne tekstove, hronično lošu
svirku i dranje koje bi teškom mukom pronašlo bilo kakvu sličnost
sa pevanjem.
Drugi studijski album je, međutim,
ogroman korak napred: Orgazam je zrelija i svirački neuporedivo
uigranija ekipa, a i Gojković se promenio nabolje: prestao je da
izigrava neobuzdano derle koje gura nos u stvari koje ga se ne tiču
i okrenuo se sebi i svojim vizijama, stvorivši niz odličnih,
sadržajnih i fino ironičnih tekstova u čiji kvalitet, na žalost,
možete da se uverite tek ako ih pročitate jer ih nerazgovetno
izgovara, sasvim ih podređujući zatvorenoj i na momente čak
mističnoj atmosferi koja preovladava kompletnim materijalom.
Muzika je rastrzana, paranoična, često
mračna, protkana ne uvek srećno upotrebljenim uticajima Doorsa i
savremenih engleskih punk kretanja, a produkcija adekvatna
materijalu, mada se ponekad možda previše insistiralo na, kako
tekstualnoj, tako u nekim slučajevima i sviračkoj nerazumljivosti.
U svakom slučaju, Orgazam je opet
napravio ploču za jedan određeni krug ljudi, mada će se on
verovatno promeriiti u odnosu na početak koliko se i sam Orgazam
promenio. (Dušan Vesić)
VRUĆI DANI I VRELE NOĆI - Razni izvođači (Jugoton LSY 61 710)
Evo jedne sjajne kompilacije za letnje
raspoloženje: na jednom mestu "Jugotonovi" hitovi iz
proteklog polugodišta, uz tri (sjajna) izuzetka (noviteta):
"Radio"
(Haustor), "On" (Zana) i "Osvrni se na mene"
(Stidljiva ljubičica).
Ni ostatak ne dovodi u pitanje dobar
ukus sastavljača: "Kenozoik" (Idoli), "Povezi me"
(Xenia), "Zona sumraka" (Film), "TV" (Beograd),
"Dokolica" (Električni orgazam), "Zaboravljena draga"
(Laboratorija)...
... Azra, Kontraritam, Aerodrom, Zok,
Animatori, La Fortunjeros, Izazov.
Na jednom mestu i za male pare ukupno
16 pesama ili po jedna sa svake iole vredne ploče izdate od
kompilacije "Svi marš na ples" naovamo.
Ova ploča može da ima i sasvim drugi
značaj, otkrivajući koliko je "Jugoton" u stvari moćan
kada je u pitanju jugoslovenska rock muzika. (D. V.)
ADIJO PAMET - LAČNI FRANZ (HELIDON FLP 05029)
Zahvaljujući ovoj ploči mariborska
grupa sigurno neće postati bogata ali će, nema sumnje, krug odanih
prijatelja i simpatizera znatno proširiti.
Za razliku od mnogih ovdašnjih rock
sastava čije nas ploče svakodnevno zbunjuju nemaštovitošću i
prosečnošću, Lačni Franc od samog početka ostavlja utisak
društva koje u sebi i oko sebe ima neizmerne naslage autorskih i
sviračkih razloga.
Posle debitantskog albuma koji je po
gotovo svim kritičarskim izborima uvršćen među pet najboljih iz
prošlogodišnje produkcije, "Adijo pamet" sa deset
snimaka, uravnoteženijim izborom materijala (stvarno je teško
odabrati samo dve ili tri najbolje pesme!), doslednijom produkcijom i
odličnom svirkom, već sad najavljuje kandidaturu za sam vrh u
izboru "Ploča 82".
Taj groteskni crni humor ali i
"dokumentarnost" Lačnog Franca, snažni autorski iskaz i
sjajna interpretacija Zorana Predina, jedan pomalo arhaični ali drag
"šmek velike grupe" i, uopšte, način na koji grupa
"zrači", zaslužuje da postane privilegija mnogo većeg
auditorijuma.
Lačni Franc na svoj način nastavlja
jednu slovenačku liniju vratolomnog, neočekivanog i istinitog rocka
koju je utemeljio svojevremeno Buldožer.
Međutim, to nije ni u kom slučaju
oponašanje, već jedan zreo, pametan i hrabar postupak. "Adijo
pamet" je ploča koja se daruje samo poštovanim osobama. (Petar Popović)
OBIČNE LJUBAVNE PESME – AERODROM (Jugoton LSY 63128)
Ovo je još uvek bolja ploča od
prethodnog albuma Aerodroma ("Tango - Bango"), ali to ne
znači da je i dobra.
Sastoji se iz devet ljigavih i patetičnih
ljubavnih pesama, a da bi sve bilo u stilu ljubavnih vikend romana,
ubačen je i odlomak iz Štrausovog "Lepog plavog Dunava".
Ne pomaže ni to što umesto nežnog
glasića Zorana Živkovića slušamo čvršći i sigurniji vokal Jure
Pađena.
Ne pomaže ni to što je Aerodrom godinu dana stariji,
iskusniji i svirački uigraniji.
Ne pomaže ni savršeno urađena
produkcija Tinija Varge.
Od olova niko nije uspeo da napravi zlato,
pa neće ni on. (D. V.)
DRŽAVNI LJUBIMCI – PANKRTI (RTV Ljubljana LD 0748)
Bez obzira na stalnu opasnost da čovek
koji se zamisli ili kome se dopadne ploča Pankrta automatski bude
proglašen za "sumnjivog", verujem da je drugi album
ljubljanske grupe jedna od ključnih ploča domaćeg rocka.
Beleg sezone nestrpljenja.
Hrabra do suludosti, izazovna do raznih
šokova, uzbudljiva do jeze, otvorena do svoje nužnosti - najbolji
je dokaz da Pankrti nastavljaju dalje, ne ostavljajući svoje ideje i
namere na pola puta ili nedorečene.
Lovšin je sa svojim kolegama izabrao
ivicu kao osmatračnicu.
Odatle se uvek najbolje vidi - samo je uvek
prokleto opasno na takvim mestima biti. (P. P.)
N.K. DINAMO - RAZNI IZVOĐAČI (Jugoton LSY 10013)
Kao zakleti Zvezdaš ali i pritajeni
simpatizer Dinama, jako sam razočaran ovom pločom.
Zagrebački dečki su najbolji ove
sezone, a na ploči napravljenoj njima u čast nastupaju (uglavnom)
šampioni ili majstorski kandidati nekih zaboravljenih prvenstava.
Ako je već 24 godine Dinamo čekao
titulu - bilo je, valjda, dovoljno vremena da se nešto bolje i
dostojnije tog čekanja napravi.
(P. P.)
ZOK – ZOK (Jugoton LSY 61668)
Iza pseudonima Zok krije se večita
selica Zoran Cvetković, verovatno najmalerozniji čovek
jugoslovenskog rocka.
Odlazeći iz "Prljavog kazališta"
i "Parnog valjka" na pragu njihovih velikih komercijalnih
uspeha, nije uspeo da se skrasi ni u sopstvenom "Parlamentu",
pa se konačno odlučio na samostalnu ploču za koju iskreno verujem
da je napravljena bez ikakvih kompromisa, jer bi samo totalno lud
čovek od ovakvog materijala mogao da očekuje veliku lovu.
Sastavljen od deset različitih
eksperimenata, ovaj album prikazuje u jugoslovenskim okvirima sasvim
originalan način razmišljanja jednog višestruko nadarenog momka.
Na prvo slušanje vam se muzika možda
može učiniti i dosadnom, ali već pri drugom ne možete a da ne
otkrijete bogatstvo interesantnih harmonija, nekoliko lepih melodija
i smisao za prezentaciju koji nimalo nije za potcenjivanje.
Neke stvari ipak ostaju monotone - što
je verovatno posledica neiskustva u glaziranju pesama, ali ja zato sa
zadovoljstvom očekujem nastavak.
Sledeća ploča bi mogla da ispravi sve
što je propušteno na ovoj i definiše Cvetkovića kao jednog zrelog
autora. (D. V.)
PUB - ĐORĐE BALAŠEVIĆ (PGP RTB)
Kada sam poslednji put javno iznosio
svoje mišljenje o ploči Đorđa Balaševića, nisam prošao baš
najbolje.
Jedan slavni Sud je našao da kritika
nije sastavljena od najprobranijih reči. Nastale su peripetije.
Ukratko, zbog ploče "Mojoj majci
umesto maturske slike" ja dobih 860.000 dinara kazne, a
Balašević svoj prvi zlatan LP trofej (što sam u "inkriminisanom"
tekstu i predvideo - da slučaj bude zanimljiviji!)
Mada sam sebi obećao da više neću o
Balaševićevim pločama, osim u krugu porodice, đavo mi ne da mira.
U cilju izbegavanja nekog Suda biću oprezniji.
Pored brojnih aranžerskih nedoumica
ovaj album mi se daleko više sviđa od prvog. Đorđe Balašević je
bio i ostao maestralni pesnik sa, prosto, neverovatnim darom da sve
mešovitosti vojvođanskih sudara kulture, mentaliteta, običaja i
naravi dočara na način koji neće nikog uvrediti ili ostaviti
ravnodušnim.
Poštujući tradicije i svačije
prošlosti, on na izgled lenjo ali strašno efektno stvara sliku sveta što je korak iza zbilje, ali
predstavlja oazu obarajućeg šarma i intime koja (ipak) još u
svakom živi.
Oduvek delujući u jednoj posve
zasebnoj kategoriji, Balašević je trajno zakupio mesto za sebe ne
obavezujući nas parolama, obećanjima, proviđenjima.
Njegov legat je sačinjen od pomalo
neverovatnih ali vrlo dragih ispovesti o ljudima i sudbinama.
Njegov žal i uzdah za prohujalim
vremenima nema nikakav tajni eho, nikakvu zakulisnu ideju, ne nosi
atmosfere koje golicaju ili provociraju. To su vojvođanski zapisi
što ne opterećuju već strašno prijaju.
U tom svetlu "Pub" je korak
najdalji. Pošto je na Svetog Nikolu čuo neotpevane priče jedng
društva, Đole je seo i napravio zbirku za svoj treći album.
Odmah da priznam: nisam imun na pesme
"Ratnik paorskog srca", "Boža zvani pub", "Za
treću smenu", "Na pola puta" i sve više razumem onu
"bezobraznu" ali surovo tačnu priču o pevčevoj
prolaznosti.
Glupo je Đoki zamerati što mu ploča
nema atmosferu pesama na papiru. On to, izgleda, tako voli i to je
njegovo pravo.
Samo taj veleslalom kroz stilove i
zvukove u svakom slučaju nije kvalitet i kvalitet nikada neće biti.
Zna on, vrlo dobro, da se logično nikada ne spajaju "Ezerjo"
i "Pecka".
Želeo bih da čujem pesme Đorđa
Balaševića u muzičkom tumačenju Brane Živkovića. Da to čujem
pa makar ponovo izlazio pred Sud. (Petar Popović)
 |
| 2/2: Film, Idoli, Čorba, Divlji anđeli, Izazov, Andrej Baša... |
Obrada: Yugopapir, foto: Discogs (Rock 82, Džuboks 1982.)