Međutim, o nekakvoj pukoj kopiji ne
može biti ni govora jer "Krvna grupa" ima dovoljno
potencijala da se tek povremeno osloni na proverene "Smak"
- štosove i time samo efektno uobliči već sasvim dobro osmišljene
kompozicije (nešto slično načinu rada Gorana Bregovića).
"Crna rupa" je najprijatnije
iznenađenje ovogodišnje heavy metal produkcije; nekoliko stvarno
vrednih pesama, primetan osećaj za ukus i meru u aranžiranju, par
izvanrednih rifova i sjajna sviračka i pevačka potkovanost članova
grupe, odvajaju ovu od ogromne većine ploča istog usmerenja.
Na prvo slušanje se izdvajaju
izvanredni gitarista, iznenađujuće dobar pevač i školski primer
efektne heavy balade ("Da te milujem"), a kada vratite
ploču još nekoliko puta, zaključite da ni ostalo nije loše i da
su jedina mana ponekad preterano isforsirani tekstovi (što i nije
važno jer poezija nikada nije ni bila jaka strana teškog roka).
Ono što je važnije je činjenica da
je jednom poštenom i dobrom pločom "Krvna grupa" pokazala
da s njom u budućnosti treba ozbiljno računati. (Dušan Vesić)
ZONA SUMRAKA – FILM (Jugoton 10012)
Evo i trećeg Filma.
Nadam se da će dobri svirači uspeti
da iz svoje zone sumraka nađu izlaz dok je vreme i dok su njihovi
brojni navijači strpljivi.
(D. V.)
ODBRANA I POSLEDNJI DANI – IDOLI (Jugoton LSY 10011)
Najlakše je uzdići u nebesa ili
popljuvati ploču čije postojanje ne razumete; ja ne želim da se
pridružim gomili recenzenata koji će to i učiniti i zato vam
radije nudim "Priloge za kritiku ploče Idola", pa vi uz
preslušavanje zaključite kako vam savest nalaže.
Muzika je, dakle (uslovno rečeno),
neka verzija "novog romantizma", tekstovi ili toliko duboki
da su nedostupni običnim smrtnicima ili potpuno bezvezni (već kako
se opredelite), a aranžmani prezasićeni gomilom zvučnih efekata
(300 sati u studiju).
Primetio sam to najavljeno koketiranje
sa religijom ili tu religioznu obojenost pojedinih pesama (već kako
hoćete), ali ne i tu isto tako najavljenu angažovanost,
politiziranost i provokativnost (pesme koje su otpale ili samo
prijateljska reklama?)
Primetio sam i dosta falš - pevanja
(možda to tako treba?) i jedino što mi je jasno je činjenica da
"Idoli" ovim materijalom po svaku cenu žele da postanu
kult - bend.
"Odbrana i poslednji dani":
događaj ili promašaj godine?
Procenite sami, ali budite vrlo, vrlo
obazrivi: najgluplje je ispasti budala pred samim sobom. (D. V.)
ČOVEK SA PEHOM – TLX (PGP RTB 2120600)
Sve je išlo lako i jednostavno: čovek
je malo tezgario, skupio lovu, zakupio studio, snimio ploču, otišao
u diskografsku kuću, ponudio materijal i bio zadovoljan kada je čuo
da je prihvaćen.
Lepo je što je čoveku pružena šansa,
ali je šteta što je on nije u potpunosti iskoristio: ima tu dobre
svirke, interesantnih momenata i nagoveštaja boljih rezultata u
nekoj bližoj ili daljoj perspektivi, ali ovaj, kao i velika većina
drugih jugoslovenskih hm produkata, pati od hroničnog nedostatka
prave melodije i tekstova koji balansiraju na ivici totalnog
besmisla.
Ovo je pravi posao za nekog tekstopisca
- tezgaroša (znate na koga sam mislio, ali nema veze). (D. V.)
DIGI – DIGI (Jugoton)
Verovatno godinama nagomilavana zavist
prema mladim grupama i nenormalna količina slušanja grupe Police je
naterala Enesa da snimi jedan kompromisni (to je prava reč) album.
Da li se on stidi te ploče? Možda
tome u prilog govori da je svoje cenjeno ime i prezime izbegavao da
stavi na omot, pa se njegov identitet može otkriti tek ako dobro
zagledate na samu ploču. tj. na etiketu.
"Vule vu", "To je od
pića", "Plava greška", "Suzana", "Čuvam
ti snove" ... to su samo neki od naslova i na osnovu njih možete
zaključiti šta oni dalje nude. Svaku nadu da to nije ono što
nagoveštavaju ovakvi nazivi, vam pokopavaju uvodni tonovi albuma.
Klasični rock-šabloni, upotrebljeni uz dodatke, sa ciljem da se
svima dopadnu.
Kao i većina početničkih ploča
grupa sličnog kova, tema i ove ploče je ljubav, ili bezciljni
odnosi ona-on; ona se nada čudu, on je uopšte ne zarezuje i obratno
... Sve je ovo propraćeno dramatičnim sviranjem, što više izaziva
podsmeh nego li željenu patetiku, podsećajući na Vruć vetar ili
lošiju kopiju grupe I.
Sve to naročito dolazi do izražaja u
kompozicijama: "To je od pića", "Plava greška"
i zapanjujuće prekopiranoj (koktel od više numera grupe I) "Nauči
me nauči".
Pored njih, tu je i u takvim
slučajevima obavezna srceparajuća "Suzana" (... al’
uvek ćeš biti moja malena ...) namenjena sentimentalnoj ljubavnici
ili šmokljanima raspoloženim za plač.
Dakle, Enes opet pokušava da dokaže
kako promene u našoj (sarajevskoj posebno) muzici, nisu potrebne i
da je još dobro ono od 1975. Na onih nekoliko novotalasnih fazona
upotrebljenih na ploči ne treba obraćati pažnju; to je ispalo
slučajno.
Prvu stranu zatvara "Čuvam ti
snove". To je kol’ko - tol'ko korektna stvar koja donekle ima
i atmosferu napravljenu kratkim akordima gitare i ne tako rđavog
teksta, ali šta to vredi kad ona nikako ne može nadoknaditi
nedostatke prethodne četiri kompozicije.
Druga strana na svu sreću ima samo
četiri numere. Odmah Vam zabetonira uho jedna kompozicija Police
aranžmana i nebuloznih tekstova o devojci sa benzinske pumpe; "Hej
ti" ima smešan tekst: (napokon nešto zanimljivo) "... Hej
ti, što te pamet nosi, Majakovski i Hesse nisu u kafiću ..."
Celokupnu stvar zaokružuje očajan
omot. Tri odsečene glave članova grupe sa nacrvenjenim usnama
gledaju negde u daljinu, a na poleđini se otkriva poreklo imena
grupe; pri dnu omota mala sličica digitrona.
Digi - skraćenica od digitron. Kako su
se samo setili toga? (Željko Antović)
THE CADILLAC – IT'S ONLY ROCK'N'ROLL (CBS – Suzy)
Na prvoj strani ovog albuma, sa
prikladnim imenom "It's Only Rock'n'Roll", složeno je šest
numera koje su potpisali članovi Cadillaca, dok je druga strana
originalni rock'n'roll medley sa klasičnim temama Duane Eddya,
Chucka Berrya, Carla Perkinsa, Raya Charlesa, The Venturesa i gomile
drugih autora iz pedesetih godina, sve sami rockabilly i rock’n’roll
hitovi.
Dakle, ništa novo i neobično! A opet,
album je više nego pitak i nostalgičan, on je obojen pravim soundom
pedesetih godina i poštenom svirkom bez ikakvih foliranja; članovi
Cadillaca nemaju bilo kakvih zadnjih namera i jedino na šta vas mogu
podsetiti jeste film "American Graffiti".
U klasičnoj petočlanoj rock’n’roll
postavi (gitara, bas, klavir, bubnjevi i saksofon), čak trojica
instrumentalista se smenjuju u ulozi vokalnog soliste, što je velika
prednost pri koncipiranju medleya - teme se u dovoljnoj meri
primačinju originalnim izvedbama, ali zadržavaju poseban Cadillac
ugođaj, mešavinu razdraganosti skupnog muziciranja, nataložene
patine i iskrenog osećaja za ovu vrstu muzike.
Deo ovog feelinga je bez sumnje i
posledica načina snimanja i produkcije, pri čemu se išlo na
kombinovanu metodu rekonstrukcije starog zvuka modernom studijskom
tehnikom: instrumentalna matrica je snimana uobičajeno
(instrument po instrument), da bi se tek u remixu prividnim greškama
dočarao onaj poznati sound pedesetih (koji je nastao upravo zbog
tehničke nesavršenosti).
Ova metoda se od numere do numere
pokazala manje ili više uspešnom, mada oscilacije u zvuku nisu
tolike da bi mogle ugroziti sveopšti utisak o ujednačenosti
materijala.
Treba istaći i da je prva strana
albuma, sa numerama članova Cadillaca, sasvim u maniru rock’n’roll
klasika i muzički i producentsko-aranžmanski i tekstualno, štaviše,
dosta toga je u melodijskom i tematskom pogledu preuzeto od
klasičnih, dobro poznatih brojeva, ali ne treba im zameriti zbog
toga...
Konačno, pogledamo li malo bolje
diskografiju pedesetih godina, videćemo da se sve vrti oko jedne te
iste sheme, te je oslanjanje na nju zapravo neminovnost svakog
revival banda.
U ponovnom zamahu okretnih plesova i
"muzike za zaborav (svakodnevice)", a imajući u vidu i
priličnu prazninu koja postoji na domaćem diskografskom tržištu
kada je reč o muzici pedesetih godina, makar i u interpretaciji koja
se može podvesti pod "doživljaj druge mladosti", Cadillac
je dobro došao. Voleo bih da ga vidim i u živo, u kakvoj letnjoj
bašti, zaista! (Ljubo Trifunović)
DIVLJI ANĐELI – DIVLJI ANĐELI (PGP RTB)
U takvoj klimi, gde su čak i bandovi
poput Filma (koji je svojevremeno na najbolji način pokazao kako
pomiriti kvalitet sa komercijalnošću) odlučili da se posvete nekim
"ozbiljnijim" stvrima, pojava Divljih anđela u svakom
slučaju ne može biti nezapažena.
Zbog čega? Zbog toga što Anđeli bez
imalo kompleksa istupaju kao grupa koja je po opredeljenju
komercijalna, koja je, dakle, osnovana upravo zato da bi se što
bolje prodala. Što je najlepše, sudeći po (gotovo svim) numerama
sa njihovog LP prvenca, postoje uslovi da se tako nešto zaista i
dogodi.
Naravno, oni nisu ni prva ni poslednja
grupa koja kreće sa takvim planovima, ali do sada se većina sličnih
pokušaja izjalovila, iz prostog razloga što su verovale da je narod
još blentaviji od njih samih i da će stoga progutati njihov
neukusan i labavo namešten mamac.
Međutim, Anđeli niti su budale, niti
je njihov mamac neukusan.
Naprotiv, oni su ponudili jedan pametno
odabran koncept, koji obuhvata i razrađen izgled, probijanje preko
medija (do sada nisu imali ni jedan živi nastup, koliko je meni
poznato), što je odlična stvar za one koji imaju mogućnosti za
tako nešto (a takvih, na žalost, nema puno), jasno određenu temu u
tekstovima (što je najslabija tačka koncepta) i nekoliko veoma
dobrih kompozicija, melodijski vrlo, vrlo privlačnih.
Dodamo li tome zavidnu sugestivnost u
prezentaciji materijala, pri čemu podjednaka zasluga pripada i
izvođačima i producentu (Aleksandar Habić) završna ocena postaje
prilično povoljna.
Kao što rekoh, najveće zamerke tiču
se tekstova, koji se kreću u, teško oprostivom, rasponu od odlično
pogođenih (ne govorim toliko o kvalitetu, koliko o prilagođenosti
stilu) poput "Voli te tvoja zver" (najbolja stvar na ploči)
do totalno promašenih, čak bljutavih, kao što je "Te - To"
("Rock’n’roll i ljubav prate me svud / To skoro da je isto /
Rock'n'roll je put za nemirnu ćud / Neko ludilo čisto ...
Rock’n’roll je stil za ljubav i mir / Simbol celog sveta /
Rock’n’roll je zvuk i raja i pakla / Vatrena kometa").
Nema razloga za zabrinutost -
rock'n’roll sasvim sigurno nije ni jedna od ovih gluposti, što je
ujedno i prilika za javnu opomenu Anđelima zbog angažovanja
neizbežne Marine Tucaković, koja ume i da potrefi blizu centra, ali
na žalost, češće da uprska stvar.
Ako je Nebojša Savić (čovek koji se
može smatrati vrhovnim anđelom) već bio u stanju da napravi
nekoliko ovako dobrih pesama, onda je valjda sposoban i da napiše
sedam-osam prihvatljivih tekstova, ne tražeći usluge konfekcije
"Marina", čiji modeli očigledno ne mogu biti garancija
kvaliteta.
No, ako tekstove ostavimo po strani,
Nebojša i Anđeli su uradili jedan posao koji je zavredeo uloženog
truda i napravili, u odabranom domenu dobru ploču, koja ima sve
uslove da se dopadne, a istovremeno u izvesnom smislu popunjava
prazninu, koja već dugo postoji između Fosila i Srebrnih krila na
jednoj i, recimo, Filma na drugoj strani. (Aleksandar Žikić)
IZAZOV – IZAZOV (Jugoton)
Neko vreme je grupa Izazov bila vrlo
cenjen bend. Glavni razlog za to je bila njihova saradnja sa Dragom
Mlinarcem kada su mu bili veoma uspešna prateća grupa; vrlo lepo se
to videlo i čulo na gostovanju zagrebačkih grupa u Beogradu prošle
godine.
Međutim pokazalo se da su se oni malo
grebali o Mlinarčevo "ime". Posle tog gostovanja o njima
se sve do sad nije ništa čulo. U međuvremenu jedan bivši član
Izazova snima LP. Sa ma koliko predrasuda slušate njegov album, ne
možete, a da ne zapazite, upoređujući kompozitorski potencijal
Izazova i jednog bivšeg člana - da Mato Došen ima više dara nego
ceo Izazov zajedno.
Sve to oni potkrepljuju obilnim
dokazima na ovoj ploči.
Ako imate strpljenja pa preslušate
nekoliko puta album uočićete da ne postoji ni jedna kompozicija
koja bi bar malo odskakala od lošeg proseka tj. ne možete izdvojiti
ni jednu i reći: "Ova se razlikuje od ostalih".
Prvo sa čim bi Izazov morali da
raščiste da bi napravili dobre snimke je da se konačno opredele za
jednu stvar; jer ova ploča je puna kompromisa, od hard rocka, bledog
popa pa do bljutavih šlagerskih ostvarenja "Ljubav i glad".
Ni jednog trenutka se ne oseti ni malo
atmosfere koja bi donekle povezivala suvoparno snimane instrumente.
Ono što začuđuje je da Nenad Zubak koji je producent, nije uspeo
da do maksimuma izvuče bar svirački potencijal u koji ne treba
sumnjati.
Zubak, svestan te činjenice, verovatno
je mislio da bi naglasak na njihovo sviračko umeće uništio
melodiju, međutim u ovakvim kompozicijama se stvarno nije imalo šta
upropastiti.
Bledilo melodije je zaokružio veoma
loš tekst, počevši od varijacija na temu Čorbine "Vrlo, vrlo
zadovoljan tip" (takođe je i muzika u sličnom maniru), "Gladni
morski vuk", pa do svima poznatih vlakova ("Došla je"),
haljina ("Ne daj se Maja") pisama i slika da sakriju mrlje
na zidu (pozdrav od Grahama Gouldmana sa kompozicijom "I’m Not
In Love"), "Pravi muškarac ne plače", gde je tekst
parafraza Bregovićeve pesme "Ne dese se takve stvari pravome
muškarcu".
Sve u svemu borba između muškarca i
žene u kojoj žena uvek pobeđuje, ako vam to nije jasno u
tekstovima, tu je unutrašnji omot na kome je prikazan dvoboj
mačevima do pola razgolićenih momka i devojke.
Na drugoj strani je rezultat tog
dvoboja; momku je na grudima mačem nacrtano "z" - kakva
muzika takav i omot, ne kriminalno, ali neuverljivo i impotentno. Čak
ni Rastko Milošev i Kuzma Videosex nisu bili od velike koristi.
Zašto je sramota biti dobar studijski
muzičar, nego se mora dokazivati sa sopstvenim pločama. (Željko
Antović)
ANDREJ BAŠA – IZMEĐU NEBA I ZEMLJE (Jugoton)
Utoliko je i prijatnije iznenađenje
muzika koja je na ovoj ploči otisnuta.
Za razliku od nezasitog Romana Butine -
koji je kod nas prvi otkrio i lansirao "music for pleasure"
albume, ploče sa cocktailima hitova, domaćih i stranih, starih i
novih, odsviranih na magičnim "Hammond" orguljama - Baša
je krenuo drugim putem, stvaranjem sopstvene "muzike za dobro
raspoloženje".
Uz to, svi aspekti koji prate
realizaciju jednog ovakvog albuma, kod Baše se kreću u daleko
modernijim okvirima, počevši od aranžmana, preko produkcije, do
samih tema i njihove interpretacije.
Da ne bi bilo zabune, treba odmah reći
da je "Između neba i zemlje" album funkcionalne, namenske
muzike, numera koje kao da su rađene za filmsku vrpcu, scenski
background, radijske i TV špice ili naprosto za ambijentalno
ispunjavanje prostora.
U tom smislu, ploča je gotovo savršena
i u celosti ispunjava osnove, zahteve koji se postavljaju pred ovu
vrstu muzike: efektnost i jednostavnost u numerama koje su rađene
kao špice, odnosno sa ciljem da skrenu pažnju na ono što tek sledi
i postanu upadljiva oznaka, zaštitni znak, te nenametljivost kao
osnovni preduslov za funkcionalno sekundarno dejstvo muzike kao
jednog od činilaca za stvaranje određenog ugođaja.
Očito da je Anderej Baša uložio
mnogo vremena i truda da uobliči ovaj album, a i da je od samog
početka imao jasnu ideju o tome šta želi napraviti.
On je uz to, sve niti čvrsto držao u
svojim rukama, insistirao na detaljima i preciznosti, u čemu je
našao dobru podršku u ekipi muzičara koji su mu pomagali. Ono što
albumu nedostaje da bi uistinu bio na svetskom nivou (u svom domenu)
proističe iz tehničkih organičenja studija.
Sve u svemu, verovatno da ćete muziku
sa ove ploče često slušati na radiju, zvučaće vam prilično
poznato, ali se nikako nećete setiti odakle. Podsećam vas unapred:
to je Andrej Baša! (Lj. Trifunović)
RIBLJA ČORBA - U IME NARODA (PGP RTB)
Upravo tako. "U ime naroda"
je nepretenciozna kolekcija najpopularnijih Borinih numera, ploča
koja ima za cilj ne da pokaže band u nekakvom straobalnom tehničkom
svetlu na bini, nego da vas podseti, draga čitateljko i štovani
čitaoče, na sve one prijatne trenutke koje ste doživeli uz Riblju
čorbu na koncertima.
Čuo sam (a ako se ne varam, o sličnoj
pojavi je pisano pre godinu dana i u Džubksu) nekoliko amaterski
napravljenih snimaka Riblje čorbe, na običnom Sony "walkmanu",
koji su bili čak i "životniji" od materijala na ovom
albumu, ali to u biti i nije važno.
Važno je da se sada bootleg kasete sa
Čorbinim koncertima (od kojih je na najvećoj ceni onaj sa snimkom
iz Rockoteke septembra prošle godine) neće više rasparčavati
masovno. Zapravo, ne verujem da je to Boru mnogo uzbuđivalo,
štaviše, mislim da mu je imponovalo (a kako i ne bi!) i da bi se on
sam rado odrekao i love (da se takvo pitanje uopšte postavljalo),
samo da Čorba ostane ono što je i do sada bila - prvi beogradski,
dakle, urbani rock band, koji je uspeo, isključivo radom, da obori
na kolena kompletnu jugoslovensku javnost.
"U ime naroda" je otuda i
Čorbina pohvala toj javnosti, neskriveno i neuvijeno priznanje da
grupa duguje publici u najmanju ruku onoliko, koliko publika duguje
njoj. Ova namera pri izdavanju ploče, otisnuta je toliko jasno u
rilnama, da je svaki drugi ugao pod kojim bi se album osvetljavao,
naprosto besmislen.
Mnogi diskofili će "prepoznati"
sebe na ploči i to zadovoljstvo će nadomestiti sve tehničke
nesavršenosti, u izvesnim trenucima gotovo primitivnosti. Zato ne
treba sumnjti ni da će "U ime naroda" postići zavidan
tiraž i postati drugi domaći koncertni LP (uz "Film u
Kulušiću") koji ima smisao svog postojanja. (Ljubo Trifunović)
 |
| (1/2): Piloti, Orgazam, Balašević, Most, Lačni Franz, Pankrti |
Obrada: Yugopapir, foto: Discogs (Rock 82, Džuboks 1982.)
