Na snimanju serije "Babino unuče": Kozomara pisao likove specijalno za Radu Savićević i Milana Srdoča

Januar 1977: Kada smo početkom leta, u jednom stanu u Gospodar Jevremovoj ulici, slučajno prisustvovali snimanju dečje serije "Babino unuče", za koju je scenario napisao novinar i publicista Ljubiša Kozomara, iskidali smo se od smeha gledajući scenu kako penzionisani šofer ambasade Sima Šešić (glumac Milan Srdoč) namešta uganulu nogu baba-Tomaniji, još držećoj, energičnoj seljanki (igra je Radmila Savićević). Upoznali su se "na oglas", kada je šofer Sima preko novina počeo da traži ženu, jer mu je dosadilo da živi sam.

Da bi došla do krova nad glavom, Tomanija se javlja na ženidbeni oglas.

Ona ne ispunjava uslove, iako odlično kuva i ume da vodi brigu o kući, nastaju peripetije, jedna od njh je i Tomanijina uganula noga ...

Reditelj "Babinog unučeta" Timoti Džon Bajford ne voli goste na snimanju, nije raspoložen ni za razgovor, ni za izjave. On samo gleda svoj posao, zaviruje u kameru, zapaža svaki detalj, ništa ne promiče njegovom oku. Ne voli ako glumci dođu na snimanje, a nisu dobro savladali tekst, zato sve teče bez zastoja.

Bajford ne govori mnogo, a na naše pitanje da li je zadovoljan onim što je snimljeno, odgovorio je poslovicom:

"Treba prvo skočiti, pa reći hop!"

Sada je došao kraj, serija je završena u predviđenom roku i početkom nove godine na male ekrane stižu baba Tomanija i njen unuk Joca. 

Serija "Babino unuče" snimana je u boji, imaće trinaest epizoda i svi koji su učestvovali u stvaranju sa nestrpljenjem očekuju da vide kako će je deca prihvatiti. Sigurno je da će ovu seriju namenjenu deci rado gledati i odrasli jer će biti predstavljeno pravo, često i nepoznato, lice velikog grada i ljudi u njemu. 

Deci se dopada da prate radnju i slede priču, raduju se smešnim situacijama, ali sa razumevanjem znaju da prihvate i tužne strane života. Svega toga ima u ovoj seriji.

O čemu je reč? Majka dečaka Joce odlazi na rad u Nemačku i bez mnogo razmišljanja, a i brige, ostavlja dete u selu da o njemu brine baka Tomanija. Majka se tamo "u dalekom svetu" udaje za nekog ko, kako se priča, ima pune džepove para, ali baka i Joca od toga nemaju nikakve koristi. Na
njih neodgovorna majka i ne misli!

Ali baka misli o svom unuku i želi da od njega stvori čoveka. Odluči da sve u selu proda, da se presele u grad, gde će Joca lakše moći da se školuje. Snage u njoj, hvala bogu, još ima, snaći će se ona, nikad se rada nije plašila.

Tako se upoznaje sa šoferom Simom Šešićem i stiže u njegov stan sa svim svojim paketima, korpama i stvarima koje je ponela iz sela. Nema ona uslova da postane žena penzionisanog šofera ambasade, ali gde će jadna da nađe krov za sebe i dete... 

Kad vidi šta se događa u kući brata Sime, njegova sestra potrudi se da mu dovede svoju kandidatkinju za snahu, zvanu Violeta. Tomanija mora napolje, a zatim i Sima ostaje bez stana.

Sve ove peripetije ne smetaju Joci da u školi dobro uči. Upoznao se sa blizancima Tršom i Žonkijem, devojčicom i dečakom i čudi se kako to da oni uopšte ne liče. Sa njima doživljava razne zgode i nezgode. Blizanci imaju majku, ali se ona preudala i sada im očuh Buda mnogo smeta u kući i ne dopada im se.

Ali zato je tu Radovan - "čovek sa drveta" i veliki prijatelj dece, koji je osnovao "klub ljubitelja svežeg vazduha". Lako je njemu, on živi u sojenici, oko njega priroda i tišina, dok je ne naruše dečji glasovi.

Pojavljuju se i druge važne ličnosti, kao direktor škole, nastavnica, razredni starešina, koja samo mašta o čistom vazduhu, a predaje matematiku i svi misle da je ona bauk, mada nije.


Društvo iz "Nevena"



U dugačkoj priči, u kojoj unuk Joca postaje najbolji đak, pojavljuju se mnogi ljudi koje je Kozomara duhovito i blagonaklono opisao. Ima u njima vedrine, upornosti, težnje da uhvate korak sa životom, ali i gorčine i tuge.

Reditelj Timoti Džon Bajford, koji je prva velika priznanja na našoj televiziji stekao posle prikazivanja serije "Neven", snimao je "Babino unuče" po beogradskim stanovima. Ekipa se bila uselila i u školu "Sveti Sava", sojenica se nalazila na Ratnom ostrvu, sve je uglavnom teklo po planu. 

Angažovao je veliki broj glumaca, među njima se našlo i "društvo" koje je igralo u "Nevenu" - Olivera Marković, Milan Srdoč i Petar Kralj.

Glavnu ulogu, simpatičnu i bučnu baba Tomaniju tumači Radmila Savićević, koja je još za vreme snimanja izjavila da joj je uloga "legla", kao da je za nju napisana. 

Ako se sećate nekih njenih ranijih uloga sa televizije, možete da zamislite kako ona igra Tomaniju, ženu sa sela u velikom gradu. Šofera Simu, uglađenog i nenaviknutog na peripetije, tumači Milan Srdoč.

Njegovu sestru, koja mu se meša u život misleći kako da ga oženi damom u najboljim godinama igra Rahela Ferari. 

Violetu udavaču, koja nije bez mana, ali je lepa, pametna i još se nije udavala tumači Olivera Marković. Ona tamani bombone i šampite u ogromnim količinama, doduše na šarmantan način, koji Tomanija ne razume i zato tvrdi da je Violeta "prava napast".

Bajford je ulogu Radovana, koji živi u sojenici, poverio Stoletu Aranđeloviću. Članove njegovog kluba prijatelja svežeg vazduha igraju Ružica Sokić (profesorka matematike), Dušan Poček direktor škole, dobar kao hleb. Jocinu majku, bezbrižnu i lakomislenu, igra Vesna Pećanac, dok je uloga majke blizanaca poverena Evi Ras. 

Njenog drugog muža, očuha Budu, igra Petar Kralj. Unuka Jocu igra Goran Jevtić, a blizance Lidija Ciglić (Tršu) i Igor Marić (Žonkija).

Kada smo posle snimanja u Gospodar-Jevremovoj ulici kazali Radmili Savićević da smo se od srca smejali gledajući je kako sedi i drži noge u lavoru, dok šofer Sima pokušava da je spase bolova, razgalamila se, onako kako to ona zna:

- Najteže je igrati tako da vam deca veruju, da im bude zanimljivo, da im se uvučete u dušu... Nerado slušam kad neko od glumaca kaže: "Igramo za decu!", kao da to treba da se razlikuje od načina na koji se glumi "za odrasle". Videli ste: dok mi Sima "namešta" uganulu nogu, a ja na njega vičem: "Hajde, cimaš me od jutros, ja bih dosad nekome nogu iščupala!" nema u mojoj igri nikakve stilizacije. Govorim to kao što bih u sličnoj situaciji u životu učinila. 

Glumački zadatak u seriji za decu nije lak. Zanimljivo je da su mnogi, dok se serija snimala, postavljali isto pitanje: kakva je to serija za decu, kad u njoj igraju sve ozbiljni glumci, nema mnogo dece? 

Reditelj Bajford odgovarao je na svoj način: 

- Deca se ne oduševljavaju dok gledaju svoje vršnjake iz dva razloga: zamišljaju sebe u istoj ulozi i uvereni su da bi to sami bolje odigrali, a pored toga, pomalo zavide onoj deci koja imaju mogućnost da glume.

Serija "Babino unuče" prikazivaće se svakog četvrtka, u 17 časova i 45 minuta. 

Ako propustite prvu epizodu, pogledajte drugu. Lako ćete se uključiti u priču, pa ćete je, uvereni smo, pratiti do kraja.

(R. M, Ilustrovana, januar 1977.)


*****



INFO PLUS: Ljubiša Kozomara je likove baba Tomanije i šofera Sime pisao specijalno za Radmilu Savićević i Milana Srdoča.

- Upravo sam njih dvoje imao pred očima kad sam pisao seriju - izjavio je za sarajevski Ven pisac britkog i realističnog pera. - Obično tako radim: izaberem ličnost... Dok pišem, vidim je u svim situacijama koje kontrolišem.   

Dodao je:

- Ko zna, možda se u nekom od dece glumaca krije neki budući Slavko Štimac!


Podržite Yugopapir: FB TW Donate