Valjalo bi, možda, krenuti na ono
pomalo avanturističko krstarenje brodom "Liburnija", doček "pada" na otvorenom moru! - ili se možda otisnuti na
onaj safari u Keniji, nigde ga ne reklamiraju ali bilo bi baš zgodno;
tih četiri pet dana bi bilo dovoljno da se krene i na neki sažetiji
put oko sveta, a može se skoknuti i do Majorke, Bukurešta, Jahorine, Pariza, Vrnjačke Banje, Rima, Soko Banje, Beča...
Stvar
nije u novcu, teško je odlučiti se. Ne, nije u pitanju sam doček.
Nova godina je na svakom mestu ista, nego treba malo otići, pobeći od svih tih gužvi, od istih lica i provesti se kako srce zapoveda.
A da, znate ono: "ako nisi srećan u mestu A, pa odeš u mesto B, i napustiš ga zbog mesta C - stvar nije zbog mesta, sreća je u tebi" - tako je to nekad neko mudrovao.
Uostalom, to i nema veze sa vama. Moglo bi se,
jednostavno, putovati a ne bežati.
Ili, možda bi bilo dobro "zalutati"
u neki lokal. Svečana haljina u kojoj biste bili "kraljica
večeri" kako se i preporučuje, novo odelo, cipele koje ne
žulje, prijatelji koji nisu dosadni, prijatna muzika - sve bi se to
moglo obaviti za dve ili pet hiljada, a bez kredita.
U stvari, vas Nova godina preterano i
ne potresa. Ako vam je baš do provoda, uđete u kafanu, pa ako
odlučite - svake noći je Nova godina. Uostalom, iz iskustva znate: ništa se te noći neće dogoditi, ništa od onoga što ste
očekivali. Verovatno će biti i najbolje sve to obaviti "privatno":
ćurka na stolu, meke papuče, televizor upaljen...
Stvarno, šta praviti paradu od svega toga? Ili,
pak...
Menjati lokal
- Ne misli se tako - kaže Zvonko
Bogdan, jedan od retkih pevača koji izjavljuje da više voli da peva u kafani nego na koncertu, i
koji to uspešno radi već petnaest godina. - Pred svaku Novu
godinu uzbuđenje je jednako i skoro u vazduhu se oseća: nešto će
se dogoditi!
Verujem da će se to u "Unionu", gde pevam i
ove godine ponoviti.
Gosti su, obično oni koji ovde navraćaju i
preko godine, dovedu sada i svoje prijatelje, a uvek ima i onih koji
baš te noći hoće da se provedu na određenom mestu. Neki, opet,
dođu i da bi mogli da pričaju kako su se proveli: dobro ili loše, to i nije važno.
Kafanska novogodišnja noć ima svoj
ritam: najpre "uigravanje", faza opuštanja dok se večera,
još je malo onih koji pevaju, ponekog žulje cipele, neko je
nezadovoljan predjelom, nekome je glasna muzika. Pred ponoć se igra,
"da bi ljudi bili bliži", a posle ponoći se ljubi - što
je red.
- Raspoloženje dostigne vrhunac oko
jedan sat. Onda svi pevaju, svi igraju, svi su zadovoljni. Oko dva
sata već ništa ne valja! Vreme je da se menja lokal.
Već godinama
planiram da budem u istoj situaciji u kojoj su svi gosti: da se
uzbuđujem, da moje raspoloženje bude najvažnije, da meni neko
peva i zabavlja me.
Možda će to jednom i biti. Sada su važni
drugi.
Obrada: Yugopapir (TV novosti, decembar 1976.)
