Već petnaest godina Tereza Kesovija
je među našim najboljim i najpopularnijim pevačima zabavne
muzike. I kada su neki već pomislili da je njeno vreme prošlo, ova
simpatična Dubrovčanka je sve te "prognoze" srušila.
Prošla godina je za nju bila ne ponovna afirmacija, jer ona nije ni imala velikih padova, već godina puna sjaja. Na kojem god festivalu ili koncertu pevala, doživljavala je priznanja. Ploče su bile tražene više nego ikad.
Prošla godina je za nju bila ne ponovna afirmacija, jer ona nije ni imala velikih padova, već godina puna sjaja. Na kojem god festivalu ili koncertu pevala, doživljavala je priznanja. Ploče su bile tražene više nego ikad.
Dok su neki njeni vršnjaci već pali u
zaborav, ili dok su neki mlađi, poput komete protutnjali preko neba
naše zabavne muzike, ona je na vrhuncu.
- Nema tajni u ovom mom, kako neki
kažu, dugoročnom uspehu. Ako je pak ima, treba je tražiti u
neprekidnom dodiru s publikom, bez obzira da li je reč o
festivalu, koncertu ili ploči.
Svaki estradni umetnik mora da veže publiku za sebe. Bolje rečeno, da oseti šta publika traži, šta očekuje od njega.
Svaki estradni umetnik mora da veže publiku za sebe. Bolje rečeno, da oseti šta publika traži, šta očekuje od njega.
Na žalost, dodir preko TV ekrana kod nas je teško
uspostaviti. Naši televizijski centri kao da nemaju za to
interesovanje ili to ne shvataju. Jer, dobrih zabavnih emisija je
kod nas još premalo.
Nikada nisam izbegavala koncerte po malim, pa i
najmanjim mestima. I ta publika treba da nas, ne samo čuje, već i vidi. Pored ovoga, vrlo važno je odabrati dobre kompozitore. Mogu
reći da sam tu imala sreće. Melodije koje sam pevala ili pevam dela
su naših najboljih kompozitora - Nikice Kalođere, Zdenka Runjića, Đele
Jusića. Oni su pravi majstori svog posla.
Važan je i sadržaj
pesme. Međutim, po meni, najvažnije je verovati u ono što pevaš.
Dakle, pevati srcem. Jer, publika uvek oseti da li iskreno doživljavaš pesmu ili ne i po tome ceni
pevača.
Uostalom, i pošteno je tom mnoštvu ljudi koji su došli
u jednu dvoranu pevati najlepše što možeš. Svaki pevač koji
tako postupa neće promašiti karijeru.
Mnogo više se govori, bar kod nas, o
lepim stranama života pevača. Pogotovo o zaradi. Međutim, ovaj
posao zahteva i mnoge napore, pa i žrtve.
O žrtvama i naporima gotovo ne vredi
govoriti. Ima ih toliko da kad ne bi bila, slobodno mogu reći, patološki zaljubljena u svoj posao, davno bih već digla ruke od
svega. Uvreženo je mišljenje o nama kao o srećnicima punim novca.
Ne bih želela da se protumači kako jadikujemo, ali tvrdim da
često nema tih para na svetu da se plati koncert na kojem pevač
mora da peva, a teško je bolestan, ili mu je sin u bolnici.
Pomenuću samo svoj primer.
Kada je moj brat poginuo, bio je već davno
potpisan ugovor za jedan koncert. U međuvremenu se dogodila nesreća
i, naravno, koncert je morao da se otkaže. Organizatori su bili na
muci. Pitali su: zar baš ne postoji nikakva mogućnost da dođem i
pevam?
Naravno, nisam pevala. Ali da ne volim toliko ovaj posao, da
ne osećam, ovo najiskrenije govorim, obavezu prema publici, već
odavno bih poslušala zlurade savete i napustila pevanje.
Koliko je za uspeh važan izgled pevača?
Poznato je da Tereza Kesovija ima
mnogo obaveza, da je često na putovanjima. Ima sina Alena i sada
je u braku sa Ronaldom Lopatnijem, nekadašnjim jugoslovenskim
reprezentativcem i jednim od najboljih vaterpolista Jutoslavije.
I
niko joj ne može prebaciti da nije dobra supruga, a pogotovo majka.
- Verujem da sam uspela da uskladim
dužnosti majke, domaćice i umetnice. Da sam
mogla da budem češće uza svog sina, naročito kada je bio mlađi,
sigurno bi bilo bolje. Ali, to nije bilo uvek moguće i beskrajno mi
je žao. Zato se trudim da bar danas sa tim malim momkom, on sada
već ima četrnaest godina, izađem kad god mogu da prošetam. To je
za mene veliko uživanje, a i za njega.
Pored toga, danas manje
putujem, pa je verovatno i to razlog što smo nas troje srećna
porodica. Veliko mi je zadovoljstvo kada imam slobodan dan da mogu
kao i mnoge druge žene da kuvam, spremam stan. I ne samo da mi
je to radost, već i veliko opuštanje.
Koliko je za uspeh važan izgled
pevača?
- Lepota lica nije publici toliko
važna. Često se iza toga krije praznina. Srećom, to nije uvek
slučaj. Za gledaoce je važnije biti odeven sa ukusom. Što opet ne
znači da je sve što je skupo i dobro. I sama sam za
ekstravagantnost ukoliko to odgovara i pevaču i kompoziciji.
No, od svega je najvažnije doći na scenu siguran u sebe. Treba nekad i
koju suzu pustiti da sklizne niz obraze zbog "nona" ili
"fontane". Treba izaći pred publiku siguran da ćeš joj,
kao što sam već rekla, dati sve od sebe. Eto, to je važno, jedino
to.
Za petnaest godina, koliko Tereza
Kesovija peva, vrlo mali broj novih pevača je postigao uspeh.
- Zašto se mladi pevači brzo
pojavljuju i još brže iščezavaju? Dobro je što ih ima jer mladi
su svuda, a pogotovo muzici, potrebni da je osveže. I publika želi
nova imena. Ali ona zahteva da joj taj novajlija nešto i pruži.
Mladi imaju talenta, ali, na žalost, ništa više od toga.
A
slušaocima treba i topla reč i nenamrgođeno lice i ljubaznost.
Treba često posle napornog koncerta, iako je pevač iscrpljen, sat i
više potpisivati fotografije i osmehivati se. Znam da je to vrlo
teško, jer to radim godinama.
Prema tome, mladima najčešće nije
jasno da samo talenat nije dovoljan. Mnogo je važnije biti ljubazan
i skroman, kako u izjavama, tako i na koncerima.
Razgovarao: Žika Milutinović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, decembar 1976.)