Maj 1987: Posle lepog uspeha "naše muzičke
reprezentacije" u dvorani Palais du Centenaire, naš izveštač,
koji je nekoliko dana proveo zajedno sa Sanjom i "Fosilima"
u glavnom gradu Belgije, opisuje kako su ovi prosto šarmirali
okolinu: od aviona do belgijskog dvora...
Nacija je više nego zadovoljna. "Novi
fosili" su u Briselu na "Pesmi Evrovizije '87."
osvojili četvrto mesto, a svojim dostojanstvenim nastupom, šarmom i
neposrednošću osvojili posetioce dvorane Palais du Centenaire i
televizijske gledaoce, kojih je prema procenama bilo oko 500 miliona.
Prave rezultate tek treba očekivati,
jer se pesma "Ja sam za ples" već zvižduće po briselskim
bistroima, kafićima i na ulicama.
Povratak u šezdesete, kako je kompozitor, aranžer i klavijaturista "Fosila" Rajko Dujmić okarakterisao svoj najveći uspeh, upalio je kod evropskog žirija.
Dan pre finala, kada se po kuloarima
nagađao redosled, "Novi fosili" su često spominjani. Na
engleskoj listi bukmejkera prognozirano nam je jedno mesto između
trećeg i šestog, a Dujmić je bio gotovo nepogrešiv.
Kategorički
je tvrdio da ćemo biti četvrti ili peti. Ipak, znajući za radnje,
"ispod žita" u kojima se "rođačke zemlje"
velikodušno časte poenima, plašili smo se za ishod.
"Ljudi, ja sam rekao šta će se
dogoditi, moglo je biti i bolje", ponavljao je stalno Rajko
Dujmić. "Znao sam šta Evropa voli, a zar najbolji dokaz nije
podatak da smo dva dana pre finala imali već šest sklopljenih
ugovora za štampanje naše ploče."
Tri rođendana
Pre raspleta, talentovanom autoru teško
je bilo uloviti osmeh na licu. Sve vreme je bio smrknut, zabrinut,
samrtnički bled. Ni ostali "Fosili" nisu se proslavili po
dobrom raspoloženju, što je inače njihov životni stil.
Vladimir Kočiš, zvani Zec, otovreno
je priznao da nikad u životu nije imao veću tremu. Marinko Colnago
zadužen da hrapavim glasom otpeva "This is OK", nije bio u
stanju da doprinese atmosferi u jugoslovenskom timu.
Šarmantna Sanja Doležal koja je
svojom pojavom od početka privukla pažnju muzičke Evrope najmanje
se brinula, valjda zato što ima najmanje iskustvo. Čak se može
reći da je u pojedinim momentima bilo pomalo mučno sedeti i slušati
rasprave o zvuku, nastupu, prezentaciji pesme.
Na kraju pokazalo se da je ta maltene
dosadna ozbiljnost dala rezultate.
I još jedan momenat nije bio nebitan
za naš plasman: Tri dana smo ubeđivali bosove Evrovizije da u
najavu ubace kako je 9. maja rođendan Sanji Doležal.
"Pristali su tek kad više nisu
mogli da nas slušaju!", rekla nam je Zvezdana Popović,
predstavnik JRT-a.
Rođendanska slavlja (7. maja je imao
Vladimir Kočiš, a 10. maja Marinko Colnago) imala su drugačije
epiloge. Prvi je proslavljen sa grčem na licu, drugi u avionu za
Jugoslaviju u stilu "Novih fosila", a ko je jednom bio u
njihovom društvu zna šta to znači. Pokrovitelj je bog Bahus.
Kada su malo "nadrmani",
"Fosili" postaju vesela družina koja voli i zabavlja ceo
svet. Stjuardese i putnici "Sabene" i "Swissaira"
slatko su se smejali njihovim vragolijama.
Briselski dnevnik
Dolazak u Brisel, u ponedeljak popodne,
nije previše obradovao Rajka, Sanju, Marinka, Nena i Vladu, kao ni
ostali deo jugoslovenske ekipe. Iako su pre silaska sa aviona
doterivali frizure, na aerodromu nije bilo nijednog fotoreportera.
Tada se kod svih javio inat i uglas su rekli:
"Videće oni, tražiće naše
slike".
Sutradan, domaćini koji su postali
znatno ljubazniji pozvali su jugoslovensku ekipu na poznati briselski
hipodrom. Uz posluženje s nogu, svi prisutni učesnici "Pesme
Evrovizije" dobili su svog konja za koga je trebalo da navijaju.
Nama su rekli da navijamo za broj 2 i, naravno, "Fosili" su
bili najbučniji. Na kraju, ispostavilo se kako je trebalo da
navijamo za broj 21. prema redosledu u finalu.
Kako se bližio dan odluke "Fosili"
su sve manje ličili na sebe. Retki momenti lepog raspoloženja
događali su se kada su ostali članovi malobrojnog jugoslovenskog
tima pokušavali da ih odobrovolje i na svečanim prijemima, gde su
ruku na srce prednjačili.
Na prijemu kod belgijske kraljice bili
su nenadmašni u predstavljanju, tako da je s bubnjarem Nenom Šarićem
kraljica duže od svih pričala. Na koktelu u Gradskom muzeju,
belgijski premijer Martens je vrlo rado pristao da se slika s
"Fosilima", što inače nije po protokolu i običaju.
Na zabavi u "Valibi",
zabavnom parku, Vladimir Kočiš je maestralno odigrao istočnjački
ples, a onda pokazao kako se Jugosloveni ničega ne plaše.
Prišao
je i poljubio pitona u glavu, što je sutradan imalo velikog odjeka u
belgijskim novinama. Dnevni list "Het Laatste Nieuws" je
objavio na naslovnoj strani veliku fotografiju tog događaja.
Na prijemu kod gradonačelnika Brisela
"Fosili" su opet imali svojih bisera. Marinko Colnago, koji
ne zna francuski i ko god mu se obrati odgovara sa "petit
beurre", na ulazu je dugo zagledao devojku iz obezbeđenja sa
automatom na prsima i pištoljem za pojasom.
"Zamisli, da imaš ovakvu ženu!",
govorio je ostalim članovima ekipe. "Malo vikneš, a ona se
maši za svoj pribor.
Ili, kad se vrati doma, ti je pitaš - kako je
bilo na poslu?"
Veselo društvance
Generalne probe nisu protekle bez
opaski. Dok je Rajko ćutao i dumao, Marinko, Zec i Neno su dizali
tlak. Televizijski gledaoci mogu da pretpostave kako u prirodi
izgleda Viktor Laszlo, voditeljka "Pesme Evrovizije '87".
Dugonoga meleskinja s Martinika bila je uz Sanju Doležal, Nemicu
klavijaturistkinju iz benda "Wind" i Rebeccu, prateći
vokal Britancu Rikkiju, jedna od najlepših učesnica. Bubnjar Neno,
spontano je izjavio da je to zasad prvi Viktor koji se njemu dopao.
Kad se pominju žene s muškim imenima
(Viktor Laszlo je jedan od glavnih likova filma "Casablanca")
da kažemo nešto i o muškarcima.
Na "Pesmi Evrovizije 87",
među učesnicima primećena su trojica iz družine "tople
braće", a verovatno ih je bilo i više.
Predstavnik Luksemburga
Plastic Bertrand zaista je delovao ženstveno u baletskim patičicama,
a grčki muški duet pod nazivom "Bang" nije pred javnosti
krio obostrane simpatije.
Uzdahe ženskog pola mamili su Italijan
Raff, mada se ni on nije odvajao od Umberta Tozzija - i pobednik
Johnny Logan, koji je osvajao svojom korpulencijom i skromnošću.
Na kraju, da se vratimo "Novim
fosilima". Veselo društvo fosilsko sada čekaju veliki zadaci.
Ceo plan za ovu godinu će se menjati, jer su mnoge evropske zemlje
zainteresovane za "Ples", a pretpostavlja se da su u
kombinaciji Kanada, SAD, SSSR, Japan, Australija, DR Nemačka...
Veliki uspeh nije samo uspeh naše
muzike, jer se uz "Nove fosile" i njihov spot na evropskim
TV stanicama prikazuju i spotovi naše zemlje sa prirodnim i drugim
lepotama, a u novinskim izveštajima ima puno Jugoslavije. Zato ima
razloga za optimizam i dobro raspoloženje.
Napisao: D. Vesović
Kako je naš žiri svojim glasovima oborio Fosile sa trećeg na četvrto mesto
Slobodanka Veselinović, novinar RTV
revije, član žirija JRT, objašnjava:
"Ja sam jedna od jedanaest najviše
pljuvanih i psovanih Jugoslovena ovih dana. To tvrdim, a evo i zašto:
Imala sam čast i peh da budem u žiriju Jugoslovenske
radiotelevizije za izbor najbolje evrovizijske pesme za 1987.
Čast, jer spadam među retke novinare
(ako nisam i jedina) koja je radila u ovakvom žiriju i peh da budem
u jedanaestorki za koju se od subote u noć svalio sav nacionalni
bes, u jedanaestorki koja je u "poslednjem trenutku deklasirala
svoje predstavnike 'Nove fosile' i sa izvanrednog trećeg mesta
oborila ih na sramno četvrto".
Tako nas svi grde, psuju, traže
linč...
U redu, nek je žiri kriv za sve (a
krivice nema), ali ću iskoristiti priliku da u mom listu malo
pojasnim stvari, da kažem da nema "poslednjeg trenutka",
da jednostavno ispričam evrovizijska pravila za nacionalne žirije u
finalu. Jer, izgleda svi misle da smo mogli da mućkamo, nameštamo i
štimujemo glasove, da prepravljamo i manipulišemo.
Grde nas da nismo iskoristili priliku
što smo pretposlednji. Gde su nam bile oči, zar nismo videli šta
su uradili žiriji pre nas. Mnogi zlonamerni kažu - eto šta je
uradio beogradski žiri Zagrepčanima!
Prvo - žiri je jugoslovenski, jer su u
njemu sedeli predstavnici naših osam centara, odabranih po
propozicijama Evrovizije i još tri predstavnika grada domaćina koji
je organizovao naš izbor. Ako smo ikad bili složni i jedinstveni -
bili smo te večeri, jer su "Novi fosili" naši,
jugoslovenski.
Svaki od jedanaest članova žirija ima
za svaku pesmu na raspolaganju ocenu od jedan do pet. Takmičenje smo
pratili u Studiju jedan TV Beograd. Svako od nas imao je specijalni
glasački papir sa redosledom zemalja određenih žrebom, kolonom za
ocenu i zadatak da pesmu ocenimo deset sekundi pošto je izvedena.
Ocena se upisuje jasno i krupno i nema
prepravki (glasački papir je u duplikatu sa indigom). Devojka
zadužena za kupljenje trenutno je pokupila sve upisane ocene, nosila
sekretarici žirija koja je ocene zbrajala i taj zbir trenutno
kovertirala i šifrovano javljala centru za kontrolu glasova.
Dakle, glasa se odmah, za svaku
izvedenu pesmu i kad su se sve zemlje predstavile, bile su gotove i
te zbirne ocene za svaku pesmu.
Glasanje se znači završilo onog
trenutka kad smo odgledali prenos koncerta iz Brisela, zajedno sa
svim Jugoslovenima i celom Evropom. Zbir naših ocena pretvarao se u
poene. Italija je dobila najveću ocenu 50, koja se pretvara u onih
12 bodova.
Tvrdim da smo radili najsavesnije što smo mogli
Kad je glasanje počelo i mi smo
zajedno sa svim gledaocima radoznalo pratili kako je ko glasao i
radovali se u prvih pet krugova našem prvom mestu.
Radovali smo se sve do pred sam kraj,
jer smo iz vođstva pali na drugo, pa na treće mesto i sa užasom
shvatili da će našim glasovima "Novi fosili" spasti na
četvrto mesto!
Ali ništa nije moglo da se uradi.
Ljiljana Tipsarević, sekretar žirija imala je najgore zaduženje da
voditeljki saopšti našu odluku. Držala se hrabro, ali je jedva
izgovarala poene, glas je pretio da je izda.
Mala šansa da će nas "spasti"
Švajcarska postojala je isto koliko i mogućnost da "pomogne"
Dancima, pa da nas preteknu.
Nije se dogodilo ni jedno ni drugo.
Ostalo nam je četvrto mesto.
Savršena organizacija glasanja za
Pesmu Evrovizije omogućuje samo ispravno i dokumentovano glasanje,
jer su naši glasački papiri, originali i kopije sa našim potpisima
odmah poslati u Ženevu gde je sedište Evropske unije radio-difuzije
i tamo će biti upoređivani i proveravani.
Zato tvrdim, sad sam imala priliku da
se uverim, da na ovom takmičenju nema nameštaljki u glasanju, jer
svi žiriji rade u istom trenutku i šalju svoje zbirne glasove -
šifre. Niko ne zna šta rade oni drugi.
Tražena su naša imena da bi se na
nama iskalio bes.
Evo ih: TV Ljubljana - Fedor Janušič, TV Skoplje - Valentina Miovska, TV Sarajevo - Ljubiša Terzić, TV Zagreb - Vera
Županić, TV Priština - Ljiljana Ljolja, TV Titograd - Mirjana
Vukčević, TV Novi Sad - Karolina Savić, TV Beograd - Branislav
Kitanović, Dušan Cincar, Dimitrije Savić i Slobodanka Veselinović.
Ne krijemo se, a tvrdim da smo radili
najsavesnije što smo mogli, baš kao i svi drugi ljudi u svim
žirijima.
Na kraju, naše četvrto mesto dovoljno
je visoko i uspešno, a ne nacionalna tragedija. Priznajemo da smo
bez krivice krivi, ako vam je tako lakše. Ali, ovo je ipak samo
muzika. Kamo sreće da smo u svemu četvrti u Evropi!
TV kritičarka Branislava Džunov o Pesmi Evrovizije 1987: Drama prestiža i trapavosti
"Johnny Logan sa
dečačko-svešteničkim izgledom - sa kakvim je opisom ušao na
evropsku pop-scenu - toliko je želeo da pobedi da je to bilo prosto
neprijatno. I dobio je željenu igračku, valjda će mu biti od
koristi u nastavku karijere.
Naše učestvovanje na ovogodišnjoj
"Pesmi Evrovizije" sa grupom "Novi fosili" imalo
je sve elemente drame u kojoj su se sudarile strast za što boljim
plasmanom i iznenađenje sa glasanjem jugoslovenskog žirija.
Treći
ili četvrti, to nema značaja, "Novi fosili" su sjajno
prošli, bolje nego što su zaslužili.
Na sceni su delovali
nervozno, naslućivalo se da su opterećeni nastupom pred velikim
auditorijumom, ali to, očigledno, nije bilo od uticaja na njihov
iznenađujuće visok plasman.
Kao televizijski spektakl "Pesma
Evrovizije" je predugo trajala, tri časa.
Ali, to je tako
moralo da bude, po evrovizijskom principu, svako je morao imati
svojih tri minuta, a Belgija je kao domaćin sve intervale između
nastupa pevača i grupa iz 22 zemlje maksimalno razmakla i
iskoristila za samoreklamiranje.
Poenta reklamnih spotova nije bila u
lepim Belgijankama i prekrasnim predelima, što se moglo očekivati,
već u visokoj tehnologiji i industrijskoj proizvodnji.
Tako je jedan
dosta prizeman povod kao što je "Pesma Evrovizije",
postalo primamljivi okvir za plasiranje krajnje ozbiljnih
ekonomsko-privrednih poruka o Belgiji kao zemlji velikih privrednih
potencijala.
Lukavo.
Jedino impresivno na ovoj priredbi bila
je scenografija na briselskoj pozornici: moderna, laserska,
višestruko prilagodljiva. Režija, međutim, nije iskoristila ni
delić mogućnosti koju je pružao ambijent, a čini se da ni
izvođačima nije ništa značila, jer su svi oni došli sa unapred
pripremljenom koreografijom i zamišljenim scenskim nastupom.
Izvedene kompozicije su odražavale
dosta skroman muzički ukus, pa čak i amaterizam. "Pesma
Evrovizije" bi se morala osavremeniti i manje povlađivati
neproverenim, tek pretpostavljenim zahtevima "subotnje
televizijske publike".
Ksenija Urličić, jugoslovenski
komentator, pratila je tok priredbe naglašeno diskretno i odmereno,
sa nešto malo grešaka koje joj se nikako ne mogu uzeti za zlo."
Obrada: Yugopapir (RTV revija, 1987.)
