Privatno sa... Miodragom Marinkovićem, urednikom redakcije Zabavnog programa TV BG (1969)

Jun 1969: Miodrag Marinković, urednik redakcije zabavnog i humorističkog programa Televizije Beograd, rođen 6. maja 1930. od oca Stanoja i majke Desanke. Počeo kao novinar u "Ježu" 1952.

Tri godine kasnije prelazi u Radio Beograd. Prvi voditelj kviza u nas. Bio je redaktor i urednik zabavnog i humorističkog programa.

Od 1963. na platnom spisku beogradske TV.

Čalma koju ste primetili u poslednjoj TV pošti, jedini je trofej Miodraga Marinkovića, stečen na Bledu, gde je upravo završen Četvrti jugoslovenski televizijski festival.

Uzgred budi rečeno: sasvim nezasluženo.

Mališa, kako ga prijatelji zovu, težak je preko 100 kilograma i visok 196 santimetara.

Pokvario je dva Paskaljevića, ali nije ni šteta.


Vaši biografi tvrde da ste želeli da postanete lekar.

- Nisam mogao da podnesem seciranje, pa sam se obreo u redakciji "Ježa".

Kako ste uspeli da zabašurite neuspehe koje ste postigli kao humorist?

- Prestao sam da pišem prilično davno. A vreme briše sve.

Hoćete li da napišete još nešto, pre nego što krenete u penziju?

- Hoću, Testament.

Možemo li saznati sadržaj vašeg kapitalnog dela?

- Iako su godine plodne, humor ne cveta, naročito u poslednje vreme. Nadam se da ću potrajati bar još tri decenije. Tada ću sesti i sastaviti oporuku. Verujem da ću u njoj ostaviti termine Crnčeviću, Popoviću I i II, Mihiću i Novaku.

Zaboravili ste namerno Lolu Đukića?!

- Njemu je mesto uvek obezbeđeno.

Niste pomenuli ni Slobodana Novakovića. Najpre ste ga javno kompromitovali serijom "Ofelija", a potom uzeli za najbližeg saradnika. Taj vaš vic još uvek ne mogu da shvatim.

- Hteo sam da pođe mojim stopama. Njemu ću i predati testament.


Zapevanje



Mnogi tvrde da ima dobar nos, ali mnogo je više onih koji smatraju da je impozantan.

Ako uzmemo za indeks vašu glavu, koliko godišnje padne emisija na nju?

- Dovoljno je da dve ili tri budu loše, ili samo ispod proseka, pa se sve olupa o moju i glave mojih saradnika. Ubeđen sam da se ljudima koji prave blokeje priznaje veći rastur nego nama. U ovoj grani privrede niko nikom ništa ne oprašta.

Sećam se...

- Molim vas, ne pominjite mi samo kviz iz Kotora! O tome slušam na svakom sastanku programskog kolegijuma. Dok sam živ neću ići u Kotor ni na letovanje.

Vi se potpisujete kao urednik i na snimku koncerta tamo nekog Antoana i na serijskoj humorističkoj emisiji. Postoji li neka razlika, ako izuzmemo veličinu slova?

- Postoji. Antoan dođe, otpeva i ode. A autori, urednici i dramaturzi serija pojave se, ostaju i često zapevaju.

Poodavno su vam potrebni dramaturzi. Očekujem od vas da ćete ih angažovati, makar ih plaćali iz svog džepa.

- Uzeo bih veoma rado kredit, ali kako da ubedim pisce da je timski rad neophodan.


Papučar



Nikako mi ne ide u glavu kako je mogao da uspe u životu kad nosi cipele broj 46.

Ženili ste se dva puta. Mislite li da je to dovoljno?

- Za mene - sasvim.

Može li se za vas reći da ste klasičan papučar?

- To tvrde moji prijatelji Marko Marković, Dragoslav Ilić i Đorđe Seničar, ali moja žena i šef sale "Marš na Drinu" ne slažu se sa njihovom procenom.

Često vas viđam na festivalima i drugim javnim mestima bez supruge. Zašto vas izbegava?

- Verovatno zato što su festivali dosadni. Ona se bavi ozbiljnijim poslom, kao i sin Marko.

Imate previše mana. Koja vam je najveća?

- Što sam se opredelio za humor i zabavu.

Zbog toga pate i gledaoci. Da li vam nekad dođe da napustite posao i odete nekud daleko, čak u Sloveniju?

- Došlo mi je već. 

Vama to, izgleda, često dolazi. Primetio sam da ste gledali samo emisije sa vlastoručnim potpisom. Jeste li, možda, promenili mišljenje o sebi?

- Da, nabolje. 

Ne zaboravite da se žiri još nije izjasnio. Zašto pevate na koktelima: da se istaknete ili rasterate goste?

- To je moj protest što nema mlađih pevača na programu.

Volite li da cugnete? 

- Često smo zajedno. Šta biste vi odgovorili kad bih vam postavio isto pitanje?

Slagao bih - u interesu objektivnog informisanja javnosti.

- Pa, onda, hajde, da popijemo nešto!




Mišljenje



Sutradan na prijemu povodom završetka bledskog festivala bio je do te mere razočaran da je isključivo pio vino.

Šta mislite o odlukama žirija? 

- Pre svega, čestitam kolegama na osvojenim nagradama. A o žiriju... kao urednik televizije ne bih želeo ništa da kažem.

Ali, pošto je ovo privatan razgovor, kao Mališa, kao gledalac, mogu da kažem da me čudi da jedna redakcija - kao što je redakcija zabavnog i humorističkog programa Televizije Beograd - koja pokriva 90 odsto humorističkog programa Jugoslovenske televizije godišnje, ne dobije nijednu nagradu.

To je, najblaže rečeno - ignorantski.

Ali, i ovaj žiri, kao i svaki žiri kod nas, bavio se pomalo i ručnim radom - ja tebi, ti meni. 

Razgovarao: Žika Srećković, obrada: Yugopapir (TV novosti, jun 1969.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate