Novembar 1983: Ko su Beograđanke? Zašto se na njima odmah vidi da su Beograđanke? Kako i najveća neznalica smesta primeti da je Beograđanka Beograđanka, a da nije ni Zagrepčanka, ni Parižanka, ni Londonka, ni Moskovljanka, ni Valjevka?
Kladim se da ste i za neke Japanke u
Beogradu prvo pomislili da su Japanke, ali se ispostavilo da su i one Beograđanke, naročito kad onako
beooogradski ooootegnuto kažu: sajoooonara!
Kako izgledaju Beograđanke, kako se oblače i hrane, šta čitaju (i da
li?), kako se doteruju i neguju, koje su im vrline i mane? Sve sama pitanja.
Naravno, ovaj tekst
ne bi ni bio objavljen kad bi sve ostalo samo na pitanjima.
Zato se istraživač Maksi-humora
godinama bavio opsežnim ispitivanjima, uzduž i popreko, vodoravno i uspravno, i u svim ostalim pravcima.
Kao i većina naučnih radova, i ovaj je doneo izvesne rezultate, ali od njih štampamo samo najkraći, ali najvažniji deo.
Kao i većina naučnih radova, i ovaj je doneo izvesne rezultate, ali od njih štampamo samo najkraći, ali najvažniji deo.
Ko su Beograđanke?
Osim onih koje su se rodile i oduvek žive u Beogradu, Beograđankama same sebe proglašavaju i sve one koje u njemu proborave najmanje pet i po dana i sedam časova.
Posle tolikog staža, nekoliko poseta aktuelnim sastajalištima i upoznavanja sa, u proseku, 43 prave Beograđanke, lako je proglasiti se Beograđankom.
Nekad se govorilo: već dvadeset godina živim u Beogradu, a sada: već dvadeset dana sam u Beogradu. Ta pojava je naročito uočljiva prilikom početka jesenje fakultetske sezone.
Osim onih koje su se rodile i oduvek žive u Beogradu, Beograđankama same sebe proglašavaju i sve one koje u njemu proborave najmanje pet i po dana i sedam časova.
Posle tolikog staža, nekoliko poseta aktuelnim sastajalištima i upoznavanja sa, u proseku, 43 prave Beograđanke, lako je proglasiti se Beograđankom.
Nekad se govorilo: već dvadeset godina živim u Beogradu, a sada: već dvadeset dana sam u Beogradu. Ta pojava je naročito uočljiva prilikom početka jesenje fakultetske sezone.
Samo, nije isto želeti i - biti
Beograđanka.
Svaka žena u Beogradu voli da kaže da je Beograđanka, a najviše one koje nisu. Kad nisu u Beogradu, Beograđanke jedva čekaju da ih neko pita odakle su (došle).
Svaka žena u Beogradu voli da kaže da je Beograđanka, a najviše one koje nisu. Kad nisu u Beogradu, Beograđanke jedva čekaju da ih neko pita odakle su (došle).
U Beogradu žive stare i mlade
Beograđanke. Srednjih nema. Ni jedna Beograđanka ne voli da spada u srednju klasu. Ako takvih i ima, sede u
kući, jer neće da budu srednje.
Po čemu se na ulici prepoznaje
Beograđanka? Prvo, po hodu. Ona tako sigurno hoda ulicama, podzemnim prolazima, parkovima i kafanskim
baštama - kao atletičar koji je hiljadama puta prešao istu stazu.
Njihov je cilj da se dopadnu - sebi
Beograđanka obično prolazi trotoarom ne okrećući glavu prema izlozima,
pošto se uglavnom oblači u depozitu ili, u krajnjem slučaju, u butiku.
Mnoge Beograđanke šiju same sebi (odnosno preko svog predstavnika: mame, tetke itd.) pa opet izgledaju kao da su sišle iz "boutiquea".
Mnoge Beograđanke šiju same sebi (odnosno preko svog predstavnika: mame, tetke itd.) pa opet izgledaju kao da su sišle iz "boutiquea".
Beograđanke uvek hodaju uzdignute
glave i ne gledaju druge prolaznike i prolaznice. One uvek, s pravom, očekuju da drugi gledaju njih.
Kozmetika je skupa, a i nema je uvek,
ali su Beograđanke uvek našminkane po poslednjoj modi u svetu.
Ako nema šminku ili za šminku,
Beograđanka će ostati u kući i čekati da joj nešto stigne -
preko veze.
Beograđanke se hrane na razne načine
i na raznim nivoima, ali najčešće po sistemu najaktuelnije dijete ili aerobika,
aerokrave i drugih aerokurseva.
Beograđanka dobro zna da svaki suvišni zalogaj znači komadić krpica u garderobi - manje.
Po logici Beograđanke lepše je moderno obući vitko telo, nego biti punačka u prevaziđenoj bluzici.
Beograđanke se, uostalom, ne trude da se dopadnu drugima, njihov je cilj da se dopadnu - sebi.
Beograđanka dobro zna da svaki suvišni zalogaj znači komadić krpica u garderobi - manje.
Po logici Beograđanke lepše je moderno obući vitko telo, nego biti punačka u prevaziđenoj bluzici.
Beograđanke se, uostalom, ne trude da se dopadnu drugima, njihov je cilj da se dopadnu - sebi.
Postoji jedan paradoks: stare
Beograđanke rado ogovaraju mlade Beograđanke. Mlade spremno
odvraćaju kako su stare Beograđanke zaboravile
da su nekad i same bile - mlade Beograđanke.
Postoji li uopštena, prosečna
Beograđanka?
Ne! Čak ni statistika ne priznaje
prosečnu Beograđanku. Sve Beograđanke su - natprosečne!
Obrada: Yugopapir (Nepotpisan tekst i slike u Maksi humoru, 1983.)
Obrada: Yugopapir (Nepotpisan tekst i slike u Maksi humoru, 1983.)
