Borba u Lomnici 1944: Partizanka Vera Mladenović htela je po svaku cenu da uhvati živog Nemca...

"Uz 40-godišnjicu lomničke borbe", odlomak iz feljtona (Front '83) :

Tog jutra kada su Nemci krenuli u Lomnicu (13. aprila 1944), Vera Mladenović je bila na straži ispred kuće u kojoj su se odmarali borci iz njene jedinice. Bila je jedna od petnaest devojaka boraca Druge južnomoravske narodnooslobodilačke brigade.

Jutro lepo, vedro. Po obroncima kosa još uvek je bilo snega, mada se već osećao dah proleća.

Kako je ona doživela lomničku bitku. O tome Vera Mladenović-Plavšić danas priča:

- Borba se rasplamsavala, a moja četa je ostala na kosi da štiti brigadu s leđa od eventualnog napada četnika. Kasnije smo se i mi uključili u opšti juriš na Nemce. Sećam se da je tada usledila komanda:

- Tući preostale Nemce i zatvoriti im put k Rasini!

Bio je to prizor kakav do tada nisam videla.

U tom opštem jurišu, odjednom je moju pažnju privukao jedan gologlavi Nemac s naočarima, s pištoljem za pojasom. Ruke su mu bile ranjene i nije mogao da se domogne svog oružja.

On je bežao ispred mene, a ja sam za njim vikala: Halt! Halt!...

Tada je naređeno da se borba prekine.

Međutim, ja sam nastavila dalje da gonim Nemca. Bila sam dosta isturena napred. Mnogi moji drugovi su povikali da se vratim.

Komandant Prvog bataljona Druge južnomoravske brigade Radman Savić, u svojim zabeleškama o lomničkoj borbi, seća se tog događaja:

"Vera je po svaku cenu htela da uhvati živog Nemca i da mu uzme pištolj. Ja sam bio iza nje i komandovao jedinicom. Naredio sam joj da se vrati. Još uvek je jedna desetina Nemaca štitila njihovo povlačenje. Međutim, ona je i dalje trčala za Nemcem, kao da me nije čula..."

Partizanka Vera nastavlja svoju priču:

- U trenutku kada sam uzela pušku i htela da pucam u Nemca koji je ispred mene bežao, jedan iz nemačke desetine koja je štitila njihovo povlačenje pogodio me u kuk. Pala sam. Rana me jako bolela. I dok sam ležala ranjena, preko mene su leteli kuršumi. Naš mitraljezac Aca "Šekac" je pogodio Nemca koji je mene ranio.

I tako, dok sam ranjena ležala, vidim da se meni približava Nemac koga sam jurila.

Hteo je sada on meni da se osveti.

Baš kada je bio na nekoliko koraka od mene, naš mitraljezac ga je pokosio. U isto vreme je likvidirana i nemačka desetina koja je štitila njihovo povlačenje iz sela.

Bio je to i završetak borbe u Lomnici.

Vera Mladenović

Za devetnaestogodišnju Veru borba u Lomnici je bila njena poslednja bitka. Onako ranjenoj, drugovi su joj pomogli da stane na noge i dođe do prvih, seoskih kuća.

Međutim, trebalo je preći preko nabujalog Bučkog potoka.

I kada je prelazila preko potoka, njoj se od prljave vode rana zagadila.

Od tog trenutka nastaju komplikacije s ranom.

Ranjenu Veru su uneli u jednu seosku kuću. To je kuća koja se nalazi preko puta škole i u nju navraća kad god se nađe u Lomnici.

Sa aerodroma Kosančić ranjena Vera je savezničkim avionom prebačena na tečenje u Italiju.

Do danas je zbog te rane dobijene u Lomnici dvadeset puta operisana.

 Posledice rane još uvek oseća,

- Bilo mi je žao što nisam mogla dalje da ratujem, što nisam mogla da učestvujem u borbama za oslobođenje Kruševca i Beograda - završava svoju priču Vera Mladenović-Plavšić.

Različiti podaci o broju poginulih

Koliko je Nemaca poginulo u lomničkoj bici?

Nemačkih dokumenata koji govore o tome za sada nema. Verovatno da se nalaze još uvek u nekoj arhivi. I pored svih nastojanja, u postojećim istorijskim arhivima u Beogradu nije pronađen ni jedan nemački dokumenat koji o tome govori.

Naši izvori podataka su o tome različiti kada je reč o broju poginulih Nemaca. Navodimo samo neke.

U telegramu koji je Glavni štab NOV i PO Srbije uputio Glavnom štabu NOV i POJ, 28. aprila 1944. kaže se:

"13. aprila 2. i 3. brigada sa rasinskim odredom potukla nemačku kolonu od 600 ljudi u Lomnici kod Kruševca. Ubijeno 130 Nemaca.

Mnogo ranjeno. Plen 6 p. mitraljeza, 65 pušaka, municije i opreme. Pera, s. r."

Ovaj telegram je potpisao Petar Stambolić, komandant Glavnog štaba NOV i PO Srbije.

Najraniji pisani podatak nakon oslobođenja zemlje o broju poginulih Nemaca u Lomnici dao je Kuzman Nikolić u "Istorijatu Četvrte srpske udarne brigade' (rukopis završen 10. novembra 1945. u Kuršumliji). Tu se navodi da je poginulo 119 Nemaca.

Milivoje Perović u svojoj knjizi "Južna Srbija" navodi:

"Poginulo je 150 nemačkih vojnika, 48 ih se udavilo u nabujaloj Rasini, a ostatak se spasao bekstvom ka Kruševcu." ...

Zbeg na Jastrepcu

... No bez obzira koja je od ovih brojki tačna, sigurno je da su Nemci u Lomnici pretrpeli velike gubitke.

Međutim, ovde se odmah postavlja pitanje: zašto Nemci nisu izvršili odmazdu?

Poznato je da su Nemci nakon borbe u Ćelijama, koje je vazdušnim putem udaljeno od Lomnice samo četiri kilometra, za ubijenih 8 Nemaca i 7 ranjenih izvršili odmazdu. 

Tada su za svakog ubijenog Nemca ubili 50 naših građana, a za svakog ranjenog 25. Samo tada je ubijeno, 17. juna 1943. 575 naših građana (prema kazivanja Kuzmana Nikolića).

Veruje se da Nemci nisu izvršili odmazdu za poraz u Lomnici jer je nemačka komanda želela da svoj poraz prikrije pred javnošću, pošto su pripreme za desant na Drvar izvođene u najvećoj tajnosti.

Druga pretpostavka je takođe mogućna. Tada u Kruševcu druge veće nemačke jedinice nije bilo. A poznato je da je za izvršenje odmazde potrebna veća jedinica.

Ipak, partizani su sve preduzeli da preduprede nemačku odmazdu. Evo šta o tome kaže Budimir Gajić, u to vreme sekretar Sreskog komiteta KP za rasinski srez:

- Sreski komitet KPJ i udarna partizanska desetina preduzeli su hitne mere da se sav narod iz sela Lomnice i Buci iseli. Iznad Ravništa napravljen je logor. Na Jastrepcu se tada nalazio veliki broj koliba čiji su vlasnici bili seljaci iz Lomnice. Za one porodice koje nisu mogle da se smeste u već postojeće kolibe, pravljene su nove, improvizovane. Narod je sa sobom poterao svu stoku, a na kolima hranu, posteljinu i druge potrepštine.

I Lomnica i Buci ostali su pusti, bez stanovništva.

Moram reći da su nam drugovi iz Štaba južnomoravske zone, kada su odlazili iz Lomnice, rekli da će biti u Toplici i ako zatreba, oni će se vratiti. Za nas, terenske partijske radnike, bila je to velika podrška u našem rađu. Značilo je to da nismo prepušteni sami sebi.

U zbegu, na planini, narod je živeo danima. Tu se i rađalo i umiralo. Sećam se da je tada rođeno nekoliko dečaka i devojčica, a da su neki stariji umrli.

Kad je oko prvog maja pao veliki sneg na Jastrepcu. narod je počeo postepeno da se vraća dole u sela, u svoje domove...

Za lomničku bitku odmah se saznalo dalje. Major Vint je svakako morao da izvesti o tome svoje pretpostavljene, a posebno štab u Vrnjačkoj Banji, koji je u najvećoj tajnosti pripremao desant na Drvar.

Više od mesec dana trebalo je Nemcima da se oporave od poraza u lomničkom boju i da popune svoje desetkovane redove koji su se brižljivo pripremali za operaciju "Konjićev skok". 

Od 21. do 24. maja trajalo je njihovo prebacivanje iz šireg regiona Kraljeva na aerodrome u Ečki kod Zrenjanina (tada Petrograd), Lučko kod Zagreba, Cerklje kod Brežica i Zalužani kod Banjaluke. 

Sa tih aerodroma oni su poleteli ka Drvaru 25. maja. Tu su doživeli slom koji je, zapravo, počeo već u Lomnici.

Borba u Lomnici imala je veliki odjek u kruševačkom kraju, pa i šire, u susednoj Toplici. Ljudi su od tada masovnije stupali u partizanske jedinice. U ovom kraju uskoro su formirane tri brigade Narodnooslobodilačke vojske, a zatim na širem južnomoravskom operativnom području i pet divizija.

Susret sa Titom

Šestog juna 1961. godine drug Tito se na Jastrepcu susreo sa borcima Rasinskog partizanskog odreda, koji je formiran 22. jula 1941.

Dragoslav Petrović Gorski je tada, kao drugi komandant odreda, predao Titu raport ispred stroja preživelih boraca.

Drug Tito se tada živo interesovao za uspehe odreda, za borbe koje je vodio. Tada su mu pruženi i podrobniji podaci o lomničkoj borbi.

Tom prilikom je general Gorski rekao da su komande, jedinice, udarne i bombaške grupe, a posebno komande Rasinskog odreda i Druge i Treće južnomoravske brigade, ispoljile veliku inicijativu. Tada su i komande i komandiri zajedno s borcima išli na juriš. Posebno je istakao da je moral kod svih boraca u lomničkoj borbi bio na zavidnoj visini.

Drug Tito je na kraju susreta odao priznanje borcima za uspehe u toj borbi.

Napisao: Dušan Otović, obrada: Yugopapir (Front, 1983.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate