Presahnuće jedan od neiscrpnih izvora vojničkih anegdota, dosetki i skečeva, u kojima je najčešća tema bila slamarica i nevolje vojnika da je, podložnu deformacijama - načini urednom i besprekorno ravnom.
Dakle, zbogom slamarico!
Momci koji od sad budu odlazili u Armiju neće znati šta je to - ravnjača.
Mala ravna daščica, brižljivo izdeljana na vrhu, prestaće da se viđa u vojničkim sobama. Ona je i dosad bila "ilegalka" u kasarnama, jer je propisima bila zabranjena, ali konačno će je otuda izbaciti tek dušeci.
 |
| Sada je dovoljno samo lepo presaviti ćebe i besprekorno ravni kreveti biće gotovi |
Ko od njih ne pamti broje zgode vezane za slamarice i daščice, kojima su pedantno i uporno izbijane ivice na poravnati krevetima?
Od predratne vojske ostala nam je neobična uspomena na običnu slamku.
Negde u arhivi čuva se čitav elaborat - jedinstvena studija posvećena slamci.
Tu su zabeležene sve "mudrosti" koje je izmišljao predratni kaplar, u kažnjavanju vojnika zbog slučajno ugledane slamke na podu ili na "ispeglanom" krevetu.
Čuvena je iz tog perioda priča o "prenošenju slamke".
Po naređenju kaplara cela četa na ćebetu je prenosila jednu jedinu slamčicu duž čitavog kasarnskog kruga - sve do vojničkog senjaka.
Bili smo u poseti jednoj jedinici Beogradskog garnizona i prisustvovali nesvakidašnjoj smeni u vojničkim sobama.
S posebnim ceremonijalom slamarice su napuštale svoja tradicionalna mesta i nestajale kroz širom otvorena vrata spavaonica. Na krevete su dolazili madraci i novi beli dušeci.
Na kraju posla, u jednoj od soba, priređeno je nešto kao mala svečanost.
U krugu svojih drugova, mladić iz Doboja, Muharem Brkić, simbolično je obeležio kraj ravnjačama.
Vojnici su rekli: "Zbogom ravnjačo!" - i to je bio kraj jednom načinu života.
Napisao: M. Marović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1959.)
 |
| Iznošenje poslednjih slamarica, koje ne idu na "sunčanje" - već se više ne vraćaju! |