Razgovarati sa Jovanom Jovanovićem, a
pri tome ne pomenuti njegov poslednji film "Mlad i zdrav kao
ruža", je nezamislivo.
Pogotovu, zbog odlaganja prikazivanja tog filma, oko čega su se stvorile priče i nagađanja slična onima koje je svojevremeno izazvala Hladnikova "Maškarada".
Pogotovu, zbog odlaganja prikazivanja tog filma, oko čega su se stvorile priče i nagađanja slična onima koje je svojevremeno izazvala Hladnikova "Maškarada".
- Odloženo je distribuiranje, jer sam na
dosadašnjim projekcijama, po reagovanju jednog dela publike, stekao
utisak da je film isuviše provokativan. Moram da kažem da je to, uglavnom mišljenje ljudi iz starije generacije.
Mladi su Dragana
Nikolića, i sve one koji se pojavljuju u mom filmu, primili sa
razumevanjem i toplinom. Kako i ne bi tako reagovali, kada film priča
o njima i svemu onome što ih u ovom današnjem vremenu tišti i smeta.
Ne bih želeo da se stekne utsak da ja teram inat starijoj generaciji, ali jednostavno ne delim njihovo mišljenje. Većina njih smatrala je taj film atakom na moral našeg čoveka.
Ne bih želeo da se stekne utsak da ja teram inat starijoj generaciji, ali jednostavno ne delim njihovo mišljenje. Većina njih smatrala je taj film atakom na moral našeg čoveka.
Da li ste zbog toga ogorčeni?
Ta buka oko mog filma me ne
uznemirava. Svaki od mojih filmova doživeo je sličnu sudbinu; da
bude dugo diskutovan, da izaziva razne polemike i oprečna mišljenja.
To me čak i raduje. Znači da sam svaki put iznova načeo aktuelnu temu, temu o kojoj malo ko od mojih kolega sa filma želi da otvoreno priča.
To me čak i raduje. Znači da sam svaki put iznova načeo aktuelnu temu, temu o kojoj malo ko od mojih kolega sa filma želi da otvoreno priča.
U filmu "Mlad i zdrav kao ruža" ima i golotinje, ali taman onoliko koliko postoji i u životu. Ni slike više!
Znači, ne bojite se da će vaš film doživeti sudbinu "Maškarade"?!
- Apsolutno ne. Siguran sam da
golotinja u mom filmu nimalo nije vulgarna, koja se, priznajem, može
videti u nekim našim, a i stranim filmovima.
Kako ste je vi izbegli?
- Život mladih nastojao sam da prikažem
krajnje pošteno. Nisam bežao od nagih tela, jer bi to bila jedna
vrsta straha od istine o čoveku.
Zar vi ne bežite ni od čega u
životu?
- Jedino od braka. Samo, to bi se pre
moglo nazvati distanciranjem. U najvećem broju slučajeva brak je
malograđanska institucija, koja na neki način oduzima slobodu.
I njoj i njemu. Podjednako. A prava ljubav, isto kao i poezija, može da egzistira samo na slobodi.
I njoj i njemu. Podjednako. A prava ljubav, isto kao i poezija, može da egzistira samo na slobodi.
Zar se ne plašite samoće?
- Ja je obožavam! Zahvaljujući njoj,
čoveku često uspeva da uspostavi sa svetom jedan poseban ličan kontakt, i tako pronađe masu novih istina. To drugovanje sa
samoćom, za mene je velika avantura.
Jer, toliko ima stvari da čoveg objasni samome sebi da se uopšte ne isplati ženiti!
Nemojte me krivo shvatiti. Moj život nije život nekog totalnog usamljenika. Živim samo jednim ritmom.
Jer, toliko ima stvari da čoveg objasni samome sebi da se uopšte ne isplati ženiti!
Nemojte me krivo shvatiti. Moj život nije život nekog totalnog usamljenika. Živim samo jednim ritmom.
Da li vam je tako prošla mladost?
- Prošla je u učenju, gledanju
filmova i u druženju sa velikim brojem ljudi. Najlepše trenutke sam
doživljavao družeći se sa običnim ljudima, onima koje obično
nazivamo "malima".
Nikada nisam gubio vreme po kafanama ili raznim modnim sastajalištima "poznatih". Pun sam života moje okoline i zbog toga svi moji filmovi odišu realnošću.
Nikada nisam gubio vreme po kafanama ili raznim modnim sastajalištima "poznatih". Pun sam života moje okoline i zbog toga svi moji filmovi odišu realnošću.
Znači li sve to, da u vaših trideset
godina života nije bilo niti jedne žene?
- Do sada sam doživeo masu divnih
ljubavi. Sve žene s kojima sam imao bezbroj krasnih trenutaka,
pružile su mi toliko, da se sada osećam kao pravi bogataš.
Srećan sam što pripadam generaciji koja prisustvuje (i u tome učestvuje) rušenju jednog i rađanju drugog sveta, koji treba da bude više svet ljubavi i solidarnosti među ljudima, bez obzira na rasu i boju kože.
To je, u krajnjoj liniji, svet u kojem bismo svi bili braća, a ne egoisti sa lažnim moralom.
Srećan sam što pripadam generaciji koja prisustvuje (i u tome učestvuje) rušenju jednog i rađanju drugog sveta, koji treba da bude više svet ljubavi i solidarnosti među ljudima, bez obzira na rasu i boju kože.
To je, u krajnjoj liniji, svet u kojem bismo svi bili braća, a ne egoisti sa lažnim moralom.
