Kako je naš atletičar Petar Šegedin postao jedan od junaka Olimpijskih igara u Londonu (1948)

26. jula 1948. godine u četiri časa po podne dvospratni crveni autobus vozio je grupu od desetak sportista u crvenoplavim trenerkama. 

Autobus je krenuo iz londonskog predgrađa Vest Drajton. 

Jednolične, uvek iste kućice od crvene prepečene cigle, livade ili parkovi sa intenzivno zelenom travom i po kojim drvetom, njive sa usevima, ili skladišta starog gvožđa i automobila, ređali su se usput. 

Onda novo predgrađe, ustvari novi centar Londona, kakvih ima na stotinu, Aksbridž. Glavna ulica sa šarenim izlozima sitnih trgovina. 

Zatim ograđeni golemi park, gde je sad smešten jedan od olimpiskih logora, pa igralište sa atletskom stazom...

Iz autobusa su izašli mladići na čijim je trenerkama belim slovima bilo ispisano Jugoslavija. 

Okolo metež. Grupice atletičara u raznobojnim trenerkama, crvenim, crnim, belim, plavim. Belci i crnci svih nijansa. S jedne strane je igralište. Preko stotinu atletičara kretalo se tamo, amo.

Američki "koači", treneri, u belim pantalonama, plavim kaputima i panama šeširima brižljivo rade svaki sa po jednim atletičarom. Onaj zdepasti, zbijeni skakač s motkom zove se Roberts, onaj lepo razvijeni atletičar koji po petnaesti put pokušava zalet u skoku udalj pretstavnik je Amerike u desetoboju - Simons. 

Vitki žilavi crnac koji vežba na startu, dve vitke crnkinje na čijim trenerkama piše Jamajka, zatim Herbert Mek Kinli svetski rekorder na 400 metara. 

Onaj crnac malo svetlije kože je La Bič, sprinter iz Paname. On je ove godine već trčao 100 metara za 10.2 sek.

Atletičar sa naočarima, bez majice, u belim, već isprljanim gaćicama, prljav i oznojen od dugog treninga je prvak Amerike u desetoboju Mondšajn. 

Visoki mladić dečačkog izgleda takođe je američka nada u desetoboju, Matijas. Mršav, malo ćelav trkač, koji se mekano trčkarajući zagreva, prvak je Evrope u trčanju na 3.000 metara sa preprekama - Pižazon, Crnci koji vežbaju izmenu štafete su Dilard i Juvl.

S druge strane igrališta smeštena su bacališta. 

Na širokom prostoru bacači kladiva vitlaju svoje sprave, bez bojazni da će nekog ozlediti. Na drugom kraju baca se disk, a tamo kugla. I tu se onom ko zapita za imena tih bacača ukazuje prstom. 

- Onaj bacač diska, brz i žustar, prvak je Amerike Gordien. Onaj što baca koplje je Sejmur. On ima ove godine najbolji rezultat. 

I tako dalje...

Nije čudo što na ovom treningu gde su vežbali američki, francuski i južnoamerički atletičari niko nije obraćao pažnju na mladiće u trenerkama sa natpisom Jugoslavija.

Jedan engleski novinar, koji se s fotografskim aparatom vrzmao po terenu, prišao je iz profesionalne dužnosti i raspitivao se o broju atletičara i njihovim rezultatima. Ni za jedno ime on dosad nije čuo. 

Kad mu je rečeno da naši trkači stipl-čeza, postižu oko 9:22, ljubazno se osmehnuo, a Gubijanov rezultat od oko 54 metra odmah je preračunao u "inče" i sumnjivo zavrteo glavom, ali iz pristojnosti nije rečima izrazio svoju sumnju. (Gubijan je uskoro u finalu bacanja kladiva istim rezultatom - 54,2 m - osvojio srebrnu medalju)

Međutim, natpis Jugoslavija privlačio je pažnju. 

Radnik koji poliva igralište, inače poreklom Norvežanin, odmah je pristupio atletičarima i sa interesovanjem se raspitivao o našoj zemlji. 

Crn kao ugljen, nasmejana lica sa koga su blistali beli zubi, pristupio je postariji čovek i pretstavio se kao trener ekipe Trinidada. 

Dotrčao je jedan krupan crnac: 

- Šamac-Sarajevo! - skandirao je. 

On je bio na Pruzi.

Pri povratku su atletičari komentarisali ono što su videli na treningu. Neki su se divili "stredl" tehnici skoka uvis jednog francuskog trkača. Žerjal je komentarisao nov stil u bacanju diska Amerikanca Gordena... 

Šegedin prvi put na velikom takmičenju

Petar Šegedin (crtež Đorđa Jankovića 
Đuke iz 1948. godine)

U subotu je Šegedin poslednji put trenirao.

Kad su naši atletičari došli na stadion Aksbridž, zatekli su tamo Francuze, koji su već trenirali.

Đokica Stefanović poznavao je njihovog asa Pižazona još sa krosova Imanitea u Parizu.

Pižazon je i sada bio sa svojim drugovima na igralištu. Đorđe Stefanović je upoznao i Šegedina sa čuvenim francuskim trkačem.

Progovorili su nekoliko reči. Pižazon se okrenuo i otišao.

Bilo je još tri dana do početka takmičenja u stipl-čezu.

Veliki favorit ove trke imao je prečih briga nego da razgovara sa nepoznatim malim trkačem iz Jugoslavije, za koga dotle nikad nije čuo, i koji se sad prvi put pojavio u društvu najboljih atletičara sveta.

Šegedin je otrčao svojih 2000 metara, kako je to planom treninga bilo predviđeno, obukao se i pošao natrag, u logor naših reprezentagivaca.

I on je imao svojih briga. Samo njegove brige razlikovale su se od briga svetskog asa Pižazona, s kojim je malopre progovorio nekoliiko reči. Pižazon je mislio na Elmsetera, Hagstrema, Sjestranda, mislio je na svoju taktiku trke i na to kako će uspeti da osvoji jednu od olimpiskih medalja.

Šegedin je mislio na to kako će proći u svom prvom velikom takmičenju, da li neće osramotiti zemlju koja mu je omogućila da se tako brzo uzdigne i koja ga je sad poslala na najveće takmičenje sveta.

Šegedin je prvi put došao na jedno ovako veliko takmičenje. Nije imao nikakvih iskustava za tako velike trke.

A žudnja za dobrim plasmanom, borbena želja za uspehom gorela je u mladom takmičaru Jugoslovenske armije, koji je došao čak u London da reprezentuje svoju zemlju. 

Prevalio je 2.000 km, došao na najveće takmičenje sveta, trčaće u konkurenciji najboljih atletičara svih zemalja, ali - boriće se. To je oružje u kome ne zaostaje ni za jednim od ovih asova,

Tako se u utorak 3. avgusta, dovezao Petar Šegedin na stadion Vemblej. Toga dana održavane su predtrke u stipl-čezu. Četvorica prvih iz svake od tri predtrke sticali bi pravo da dva dana kasnije u finalnoj trci podele najviša mesta.

Dakle, četvrti!

To je bio cilj Petra Šegedina u ovoj trci. Za njega je ova predtrka ustvari bila glavna trka. Pižazon je mogao da misli odmah na borbu u finalu. A Šegedinov cilj je da se plasira u finale.

Đokica Stefanović trčao je u prvoj predtrci. Stigao je peti. Znači - ispada.

Ostao je još Šegedin.

- Moram sad bar ja da se plasiram u finale. Daću sve od sebe - rekao je Šegedin svojim drugovima kad je pošao na start svoje predtrke.

U njegovoj predtrci trčao je i Pižazon. On je odmah poveo grupu trkača. Posle tri kruga, izdvojila se grupa od četiri takmičara. Među njima bio je i Šegedin!

Šegedin je odmah posle starta izbio na treće mesto. Prihvatio je tempo vodeće grupe i - pošao sa njima. Tempo mu je odgovarao, prepreke je lako prelazio. Kad se na 1.600 metara okrenuo, video je da je sledeći takmičar dosta zaostao.

Znači, treba izdržati tempo i plasman u finale je obezbeđen. Treba preći još 1.400 metara i ne dozvoliti protivniku da se približi.

Šegedin je lako trčao. Bio je u formi i dobro se osećao. Kad je ušao u poslednji krug, imao je čak toliko snage da pojača tempo i tako konačno obezbedi treće mesto.

Šegedin se plasirao u finale! Njegova velika želja je ispunjena. Došao je u London, sastao se sa najboljim trkačima sveta i - postigao cilj koji je sebi postavio. Sad može ponosno da se vrati u svoju zemlju, koju je dostojno reprezentovao.

Pižazon je u Šegedinovoj predtrci stigao prvi. Šegedin ga je sreo posle trke, u svlačionici. Prišao mu je i čestitao. Pižazon se ljubazno nasmejao, zahvalio se, ali videlo se da mu nije bilo mnogo stalo do čestitke malog trkača sa Balkana. On je mislio na finalnu trku...

Finalna trka

Petar Šegedin: Posle Olimpijskih igara u Londonu, postavio
 je državni rekord na 5000 m - 14:46.4 (foto: Naš sport)

Šegedinova težnja - plasman u finalu - bila je tako već ispunjena. Pa ipak, želeo je da u finalnoj trci ne stigne poslednji.

Deseto mesto. To bi bio uspeh!

Pri izvlačenju brojeva na startu Pižazon je izvukao prvu, a Šegedin drugu stazu. Kad je stao uz startnu crtu pored francuskog rekordera, Šegedin je osetio kako je veliki šampion uzbuđen. On sam bio je mnogo mirniji, to mu je ulilo još više pouzdanja.

Na pucanj, krenuo je oštro. U prvom krugu bio je na četvrtom mestu. Pižazon je bio neposredno pred njim. 

A onda, dok je Šegedin trčao uz unutrašnji rub staze, najednom je sa desne strane iz pozadine, počela ofanziva. Šegedin se u sledećem trenutku našao na devetom mestu. Tako je protrčao sledeća dva kruga.

Bio je zadovoljan svojim položajem u trci. Ako izdrži ovako do cilja, ispuniće svoju želju i neće biti poslednji.

Međutim, tri kruga pred ciljem, Šegedin je osetio da još ima dosta snage. Zadržao je isti ritam, ali je pojačao tempo. 

U sledećih 400 metara prestigao je jednog protivnika i na početku šestog kruga bio je osmi.

Pred kraj ovog kruga Šegedin je, trčeći stalno pojačanim tempom, prestigao još jednog takmičara. Kad je prolazio poslednji put kroz cilj, bio je sedmi.

Zvono je objavilo poslednji krug. Šegedin je jasno čuo povike naših reprezentativaca, koji su se okupili odmah tu, desno od njega, i bodrili ga.

Još samo 400 metara! Šegedin je stisnuo zube i krenuo još oštrije. Tada je neposredno pred sobom ugledao ćelavu glavu velikog favorita ove trke, Pižazona. Pižazon je pred njim! Šegedin je osetio da ga može stići. To je još povećalo njegovu borbenost.

I na 350 metara pred ciljem, neposredno pred velikom preponom, mali, nepoznati reprezentativac Jugoslavije prešao je šampiona Evrope i velikog favorita ove trke.

Šegedin je sad bio šesti.

Peti takmičar, Finac Siltalopi, bio je oko 50 metara pred njim, Šegedin je krenuo i za njim, smanjivao je razmak iz koraka u korak, ali bilo je dockan. Finac je za samo osam desetina uspeo da sačuva svoju veliku prednost.

Šesto mesto u finalnoj trci najboljih takmičara sveta, zaista je neočekivan uspeh za početnika. Zahvaljujući žarkoj želji da dostojno reprezentuje svoju zemlju, velikoj borbenosti i volji za uspehom, Petar Šegedin je postigao ovaj izvanredan plasman.

Posle trke prišao mu je Pižazon. 

Kad ga je Šegedin prestigao on je, već potpuno obeshrabren, odustao od trke.

Mali, nepoznati trkač sa Balkana, na koga u ranija dva-tri susreta nije ni obraćao pažnju, sad ga je pobedio!

I Šegedin dotle nije mogao ni da sluti da će tu u Londonu, već na svom prvom velikom internacionalnom takmičenju moći da primi čestitku jednog šampiona.

A ljudi koji budu dolazili na stadion Vemblej, na kome su održana ova takmičenja i budu pročitali ime Petra Šegedina na velikoj ploči na kojoj su uklesana imena najbolje šestorice Olimpiskih igara 1948 - sigurno neće razumeti kakva je patriotska svest, kolika borbenost, kakav sportski heroizam ispunjavala ovog mladog Jugoslovena dok je postigao da se njegovo ime ureže na počasnu ploču pobednika.

Obrada: Yugopapir (Urednik izdanja "Naš sport 1948": Ljubomir Vukadinović)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate