Konferenciju je organizovala Međunarodna agencija za atomsku energiju u saradnji s jugoslovenskom Saveznom komisijom za nuklearnu energiju...
Detektori, radijacije... Elektronska kola za klasične i brze sisteme... Monitorni instrumenti... Stručni izrazi koji neupućenima malo govore. Pa onda otkrivanje i merenje radijacije... Poluprovodnici i scintilacioni materijali za detekciju zračenja... Pojmovi daleki, nerazumljivi, čak pomalo tajanstveni.
To je svet nauke, nuklearne fizike,
budućnosti.
To su termini kojima je samouvereno baratalo 400 naučnika iz celog sveta okupljeno u beogradskom Domu sindikata. I koji, ma kako nam čudno i strano zvučali, sve više prodiru u život prosečnog čoveka, sve intenzivnije prožimaju naš rad, odmor, razonode.
Jer, prevedeni na jezik svakidašnjice, to su radio-aparati, magnetofoni, televizori... Mašine za razna komplikovana računanja i merenja... Roboti... Elektronski mozak... Pa vasionski brodovi, let u svemir...
"Čuda tehnike" koja su brzo prestala da budu čuda. Koje smo primili s divljenjem i oduševljenjem, ne razmišljajući o dugotrajnim ispitivanjima, naučnim eksperimentima i procesima čiji su rezultat.
I ako jednog dana, možda u doglednoj budućnosti, čujemo glas spikera radio-Meseca, ili ako nam ambulantni lekari, u sklopu uobičajenog pregleda, budu merili psihičko raspoloženje pomoću malog aparata za registrovanje talasa koje emituje mozak, prihvatićemo i te novine kao nešto što nam pripada i na šta, u ime vremena u kome živimo, imamo potpuno pravo.
To su termini kojima je samouvereno baratalo 400 naučnika iz celog sveta okupljeno u beogradskom Domu sindikata. I koji, ma kako nam čudno i strano zvučali, sve više prodiru u život prosečnog čoveka, sve intenzivnije prožimaju naš rad, odmor, razonode.
Jer, prevedeni na jezik svakidašnjice, to su radio-aparati, magnetofoni, televizori... Mašine za razna komplikovana računanja i merenja... Roboti... Elektronski mozak... Pa vasionski brodovi, let u svemir...
 |
| Na izložbi je prikazan i - jedini u svetu - monitor za zračenje s alarmnim uređajem, delo naših stručnjaka, saradnika instituta "Boris Kidrič" u Vinči... |
"Čuda tehnike" koja su brzo prestala da budu čuda. Koje smo primili s divljenjem i oduševljenjem, ne razmišljajući o dugotrajnim ispitivanjima, naučnim eksperimentima i procesima čiji su rezultat.
I ako jednog dana, možda u doglednoj budućnosti, čujemo glas spikera radio-Meseca, ili ako nam ambulantni lekari, u sklopu uobičajenog pregleda, budu merili psihičko raspoloženje pomoću malog aparata za registrovanje talasa koje emituje mozak, prihvatićemo i te novine kao nešto što nam pripada i na šta, u ime vremena u kome živimo, imamo potpuno pravo.
A upravo to je svrha svih napora na
polju atomske fizike i elektronike: primena nuklearne energije u
industriji, medicini i poljoprivredi u cilju poboljšanja uslova
života i stvaranja novih perspektiva za podizanje blagostanja čitavog čovečanstva.
Nova revolucija u nauci - već za dve-tri godine
U velikoj sali i u predvorju Doma
sindikata vrlo je živo. Čuje se desetina jezika, lica ljudi nose
razna obeležja. Dominira mladost... Jer, elektronika je mlada nauka... Naučnici iz Engleske, Francuske, Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Država... Iz Holandije, Norveške, Belgije, Čehoslovačke.. Iz Brazila, Kanade... Iz Gane, Indije, Finske... I
ljubazni jugoslovenski domaćini...
Podnose se referati, diskutuje se,
traže se objašnjenja. Simultani prevodioci, zatvoreni u staklenim ložama, imaju pune ruke posla. Govori se na četiri jezika:
engleskom, francuskom, ruskom i španskom.
I, zahvaljujući slušalicama na ušima i brzom radu tumača, nema nesporazuma.
I, zahvaljujući slušalicama na ušima i brzom radu tumača, nema nesporazuma.
Diskusije se nastavljaju i u pauzama.
Naučnici stoje u manjim ili većim grupama, prilaze jedan drugom,
raspituju se o pojedinostima problema koji ih interesuju.
Amerikanac, Rus i Italijan... Englez i
Nemac... Čeh, Kanađanin i Danac... Nauka ih je ujedinila. I
zajednička želja: da svoja istraživanja i napore posvete čoveku, stvaranju boljih uslova njegovog života.
Prilazimo pojedinim naučnicima u
želji da čujemo: kako zamišljaju dalji razvoj elektronike i budući
izgled sveta. Da li će i u kojoj meri nauka u dogledno vreme
preobraziti naš život...
Sovjetski naučnik Zabijakin ljubazno odgovara na naša laička i nevešto postavljena pitanja.
"Kosmos, novi letovi... Verujem da
će revolucija u nauci izbiti već za dve-tri godine. Mogućnosti su
ogromne.
Elektronika pomaže čoveku,
olakšavajući njegov rad. Proizvodni proces se automatizuje. Mašine
koje istovremeno obavljaju nekoliko poslova sve više zamenjuju ruke
radnika.
Čovek upravlja... Verujem da ćemo u bliskoj budućnosti doživeti potpunu automatizaciju u svim granama proizvodnje."
Čovek upravlja... Verujem da ćemo u bliskoj budućnosti doživeti potpunu automatizaciju u svim granama proizvodnje."
Moći ćemo da spavamo za volanom
Francuski naučnik Laberi očekuje
"nove stvari, kakve danas nismo u stanju ni da zamislimo... Kao
što, uostalom, nekad nismo mogli da
zamislimo mogućnost da iz svojih stanova pratimo opersku predstavu
ili fudbalsku utakmicu.
Eto, danas vozimo kola, jurimo
autostradama po 150 kilometara na sat... Ponekad preteramo u brzini,
pažnja nam popusti... Sudarimo se... Jednog dana - koji, ubeđen sam
nije tako daleko - moći ćemo i da spavamo za volanom.
U radu motora sve će biti automatizovano. Čak će i brzina vožnje automatski da se smanji pred nekom opasnošću! Sudari neće više biti mogućni".
U radu motora sve će biti automatizovano. Čak će i brzina vožnje automatski da se smanji pred nekom opasnošću! Sudari neće više biti mogućni".
Nemačhi naučnik Ricler smatra da
je proces razvitka nauke daleko brži od procesa mišljenja i da
stoga nismo u stanju ni uz pomoć najživlje mašte, da predstavimo
sebi budući izgled stvari.
"Verujem da se svet neće mnogo
izmeniti, bar ne za deset godina! - kaže finski naučnik Nurmija.
Možda će, pomoću novih aparata, jedan učitelj moći da predaje istovremeno u nekoliko škola... Možda će metod nastave biti bolji. efikasniji. Pa ipak, deca će učiti, nastavnici predavati...
Omladina će igrati... možda uz zvuke nekog ... fona koji istovremeno šalje muziku u deset lokala i možda ne više rok i kalipso. Ali će ipak igrati kao i sada..."
Možda će, pomoću novih aparata, jedan učitelj moći da predaje istovremeno u nekoliko škola... Možda će metod nastave biti bolji. efikasniji. Pa ipak, deca će učiti, nastavnici predavati...
Omladina će igrati... možda uz zvuke nekog ... fona koji istovremeno šalje muziku u deset lokala i možda ne više rok i kalipso. Ali će ipak igrati kao i sada..."
Sami ćemo postavljati sebi dijagnoze
"Imamo razne mašine koje množe,
dele, sabiraju, izračunavaju procente - kaže poljski naučnik
Roman.
Što ne bi jednog dana dobili male, džepne aparate koji bi registrovali naša zapažanja, naše trenutne misli i ideje koje obično zaboravljamo!
I koji bi nas podsećali šta tog trenutka treba da uradimo, kuda treba da odemo, šta da kažemo...
Možda ćemo za deset ili dvadeset
godina mnogo ređe posećivati lekara. Možda ćemo biti u stanju da
pomoću aparata postavimo sami sebi dijagnozu... Temperatura...
Pritisak... Puls... Stomačna kiselina... Radi se o toj i toj
bolesti. Terapija - takva i takva. Dijeta..."
"Bojim se da za petnaestak godina nećemo imati šta da radimo ako aparati budu mislili, pa čak i osećali umesto nas! - dodaje u šali austrijski naučnik Vajze. - Ne čini vam se da će postati pomalo dosadno na svetu?"
Stoprocentna zaštita od radijacije
"Moja vizija budućnosti? Eto,
zamišljam sebe... za dvadeset godina... pred aparatom u svom stanu u
Pizi. - rekao je italijanski naučnik Francineti. - Posmatram
pustolovine jedne ekspedicije na Južnom polu. A možda čak i neki
film koji se daje na Mesecu!"
"Na volim smele zalete mašte - primetio je norveški naučnik Sunde. - Ali, ubeđen sam da ćemo za dve decenije moći da "skoknemo" u Nju Delhi na neku baletsku premijeru ili na Azorska ostrva na plažu, i to svojim malim "aviončićima" čiju brzinu danas još nismo u stanju ni da zamislimo!"
Dva poznata naučnika - Amerikanac Roberts i Italijan Gati - često su u pauzama zajedno. Njihove
diskusije su, kako izgleda, neiscrpne, no ipak nisu spremni da
radoznalim novinarima dočaraju sliku budućnosti.
"Najvažnije je to što će se
instrumenti za ispitivanje radijacije usavršiti i omogućiti da se
otkriju i tačno izmere opasna zračenja - izjavio je Gati. Tako će
čovek biti stoprocentno zaštićen od vrlo štetnog uticaja
radijacije."
"Elektronika će igrati veliku
ulogu u svim poduhvatima čoveka - rekao je Roberts. - A pre
svega, ona će mu olakšati rad i stvoriti bolji, srećniji život."
Zabeležila: Nada Mijatović, obrada: Yugopapir (Sport i svet, 1961.)
 |
| Amplitudni analizator za snimanje energetskog spektra radioaktivnog zračenja zagrebačkog instituta "Ruđer Bošković" |
