Zbog toga smo rešili da pokrenemo ovu anketu i pitamo njih same:
Koliko su fudbaleri Jugoslavije privilegovani?
U ovom broju reč smo dali četvorici poznatih prvoligaških igrača. U sledećem broju čućete mišljenja još četvorice (Nenada Bjekovića, Josipa Lalića, Ivice Šurjaka, Petra Krivokuće).
Anketiranim profesionalcima smo postavili po pet pitanja:
1. Da li su (i u kolikoj meri)
fudbaleri privilegovani?
2. Kada je klub intervenisao za Vas i
zašto?
3. Šta Vam je fudbal sve doneo, a šta
ste Vi žrtvovali tom sportu?
4. Koje ste od najvažnijih životnih
problema rešili pre svojih vršnjaka?
5. Kako bi izgledao vaš život da
niste fufdbaler?
 |
| Pavlović, Marić, Borota, Hukić (foto: Čik) |
Miroslav Pavlović ("Crvena Zvezda"):
1. Nismo. Ima dosta "privilegovanijih" profesija od fudbalske. A mi smo, ne zaboravite "ambasadori" naše zemlje...
2. Ne. Sve svoje stvari sam rešavam.
3. Dosta lepih trenutaka, slavu i popularnost, materijalnu sigurnost. Zato sam, međutim, uskraćen u mnogim zadovoljstvima i ličnoj slobodi.
4. Poznatiji sam i priznatiji od vršnjaka, a standard ravan mom (stan, kola, dobra primanja) imaju mahom i oni. Međutim, moje obaveze i odricanja su znatno veća od njihovih.
5. Teško je reći, jer sam se za fudbal odlučio još kao petnaestogodišnjak. On me je potpuno okupirao i zbog njega sam zapostavio sve ostalo, ali ne žalim zbog toga. Da tako nisam odlučio, verovatno bih išao u školu i odavno imao svoj poziv. Živeo bih skromno, mirno ...
Enver Marić ("Velež"):
1. Nismo, a popularnost nam uglavnom - škodi. To najrečitije ilustruje slučaj "Zvezdaša" Stanislava Karasija. On je, kao što se zna imao saobraćajnu nesreću. Zato što je poznat, svi su ga unapred osudili i svi se i sada stavljaju u položaj sudija i na izvestan način mu sude - iako ne znaju pravo stanje stvari. A svakog dana je toliko saobraćajnih nesreća o kojima se ne priča ...
2. Ne. Sve što sam dosad postigao - postigao sam poštenim radom.
3. Pored visokog standarda i lepih putovanja po svetu, fudbal mi je doneo popularnost i zadovoljstvo uspeha (koji je rezultat rada i utoliko mi je draži). Malo sam zaostao sa školom: u srednjoj saobraćajnoj mi je preostao još diplomski. Nadam se, međutim, da ću do kraja karijere završiti i višu saobraćajnu školu.
4. Stan i kola - utoliko sam u prednosti. Vršnjaci - nefudbaleri imaju, međutim, više slobode i mogu da vode život kakav žele.
5. Živeo bih kao i ostali - skromno. No, ni sada nisam u prilici da se razmećem.
5. Studirao sam na likovnoj akademiji, ali sam zbog fudbala morao to da zapustim. Da nisam fudbaler, bio bih slikar i živeo boemski. To bi mi više odgovaralo.
Petar Borota ("OFK Beograd"):
1. Na neki način - jesmo. Zbog toga što smo popularni uživamo popust kod navijača i prijatelja klubova za koje igramo.
2. Nisam imao problema, pa ...
3. Fudbal mi je uzeo ličnu slobodu (mlad čovek ne voli obaveze) a doneo mi je, za moje godine, veoma visok standard, mogućnost da putujem po svetu i slavu (to mladom čoveku posebno prija).
4. Imam kola (a imaju ih i mnogi drugi) i ništa više. Na stan još čekam, a na putu sam da rešim i neke druge stvari i probleme.
Mustafa Hukić ("Sloboda"):
1. Nisu. Fudbal je posao kao i svaki
drugi, a fudbaleri žive od - rezultata na terenu.
2. Samo da me u školi oslobode obaveza
zbog neke važne utakmice ili turneje.
3. U prvoj ligi igram pet godina i za
to vreme sam bio tri puta u gipsu. Fudbalski posao donosi popularnost
i dobre zarade, ali je, iako to mnogi ne priznaju, veoma težak.
4. Imam kola, a za novi ugovor koji tek
treba da potpišem s klubom treba da dobijem i stan. To su, zasad,
najveći darovi fudbala. Od vršnjaka sam u povoljnijem položaju
zato što većina njih još ne zarađuju.
