Pre punih 70 godina, 25. januara 1904.
godine, u Beogradu je počela da izlazi "Politika".
Iz prve redakcije lista danas je u životu samo Nikola Stanarević.
Ove godine "Politika" proslavlja 70 godina izlaženja, a Nikola Stanarević - u 91. godini - 70 godina saradnje u "Politici".
Iz prve redakcije lista danas je u životu samo Nikola Stanarević.
Ove godine "Politika" proslavlja 70 godina izlaženja, a Nikola Stanarević - u 91. godini - 70 godina saradnje u "Politici".
- Pre sedamdeset godina javio sam se
"Politici" s člankom: "Budžet pred Skupštinom".
Na moje iznenađenje, rukopis je objavljen na prvoj strani. I još
jedno priznanje ubrzo je došlo: na konkursu "Politike" "Šta treba uraditi za napredak naše privrede" dobio sam
drugu nagradu, dok je prva pripala pok. dr Milanu Vlajincu. Od tog
trenutka više se nisam rastajao od pera.
• Od šest stubaca na prvoj strani,
ja sam dobio treći i četvrti. Bilo je to značajno priznanje i
velika odgovornost za mladog novinara. Tako sam kao jedini saradnik i
urednik punih deset godina ispunjavao dva stupca na prvoj strani
"Politike".
• "Politika" je pisala
objektivno, bez senzacija. Poverenje - govorio je Ribnikar - stiče
se samo tačnom informacijom.
• Redakcija je imala jedan telefon
koji je bio postavljen iznad glave glavnog urednika i na njemu su se
smenjivali svi: prodavci novina, administrativni službenici, tehničko osoblje i mi,
novinari - nas desetak.
• Za svaku pojedinost, za svaku vest
morali smo da lično obiđemo ustanove, kafane, kancelarije,
skupštinu ... Do 11 časova vesti su morale biti spremne za broj
koji je izlazio u podne. "Politika" se u početku štampala
na četiri stranice. Kad nije bilo struje, radili smo ručno! Uvek sa
entuzijazmom!
• Tiraž je u početku bio skroman:
dve - tri hiljade primeraka, ali je kasnije vrlo brzo rastao. Kad god
bi se povećala prodaja lista za jednu hiljadu, Vlado Ribnikar je
pozivao čitavu redakciju na večeru.
• Brzina i tačnost bile su
najvažnije odlike kojima smo osvajali nove čitaoce i održavali
stare.
• Za deset godina rada, u redakciji
se dva puta putovalo službeno. Jednom, zbog značajnog događaja u
Rumuniji - "Agrarnog pokreta", i drugi put u Austriju, zbog
poznatog "Fridungovog procesa" o kome je u nastavcima
pisala bečka "Presia".
• Bilo je dvadesetak odabranih
prodavača novina, koji su često bili više cenjeni i od samih
novinara. Naročito kada bi prodali po 100 komada "Politike".
• Od značajnih momenata izneo bih
dva koja su po interesantnosti ostala najkarakterističnija.
• Jedan je izazvao posebnu pažnju
čitalačke publike a i vlade. Rešavao se slučaj našeg kolege
Milana Kovačevića u sporu s ministrom policije Nastasom Petrovićem.
Ribnikar se lično zauzeo za ovaj slučaj: uzeo je u zaštitu našeg kolegu,
napadajući ministra.
Slučaj je dospeo do najviše instance - Kasacionog suda. U sud se nije moglo ući, a trebalo je izvestiti čitaoce o presudi, verodostojno "iz prve ruke" i, naravno, među prvima. Izuzetno interesovanje javnosti ispunjavalo nas je obavezom više.
Slučaj je dospeo do najviše instance - Kasacionog suda. U sud se nije moglo ući, a trebalo je izvestiti čitaoce o presudi, verodostojno "iz prve ruke" i, naravno, među prvima. Izuzetno interesovanje javnosti ispunjavalo nas je obavezom više.
Naš prijatelj, student prava, izuzetno
malog rasta, pokušao je da nam pomogne - da na svaki način
prisustvuje suđenju.
Onako malog rasta, uvukao se u peć i pratio ceo tok suđenja.
Posle donošenja presude, trčao je "koliko ga noge nose" i, mokar i iznuren, stigao u redakciju nekoliko minuta posle završenog suđenja. Tako smo istog dana prvi objavili vest, ekskluzivnu i autentičnu.
Onako malog rasta, uvukao se u peć i pratio ceo tok suđenja.
Posle donošenja presude, trčao je "koliko ga noge nose" i, mokar i iznuren, stigao u redakciju nekoliko minuta posle završenog suđenja. Tako smo istog dana prvi objavili vest, ekskluzivnu i autentičnu.
• Još jedan karakterističan događaj
ostao mi je u sećanju. Jednom prilikom, iz konkurentske redakcije,
kolege su mi preko intimnog prijatelja "poverili" jednu
izuzetnu vest: da su skakavci napali istočne delove Srbije.
Podatak je delovao uverljivije jer je moj prijatelj, koji mi je vest preneo, upravo stigao iz tih krajeva. Ali, istog trenutka sam posumnjao i upitao se: kako to da se skakavci pojavljuju u ovo hladno doba godine?
Da bih proverio ovaj podatak, potražio sam zoologiju. U odeljku o skakavcima pisalo je: skakavci se kreću u oblacima - u svako doba! I, ja sam vest objavio! Zamislite pakosne izraze mojih "prijatelja"!
Vlada Ribnikar me nije zbog toga prekoreo. Pokazao se vešt i veliki novinar: u sledećem broju ovu vest je na najprofinjeniji način korigovao. Tako je od nje ispala jedna izuzetno duhovita i vešto sročena šala.
Podatak je delovao uverljivije jer je moj prijatelj, koji mi je vest preneo, upravo stigao iz tih krajeva. Ali, istog trenutka sam posumnjao i upitao se: kako to da se skakavci pojavljuju u ovo hladno doba godine?
Da bih proverio ovaj podatak, potražio sam zoologiju. U odeljku o skakavcima pisalo je: skakavci se kreću u oblacima - u svako doba! I, ja sam vest objavio! Zamislite pakosne izraze mojih "prijatelja"!
Vlada Ribnikar me nije zbog toga prekoreo. Pokazao se vešt i veliki novinar: u sledećem broju ovu vest je na najprofinjeniji način korigovao. Tako je od nje ispala jedna izuzetno duhovita i vešto sročena šala.
*****
Nikola Stanarević je punio novinske
stupce i posle rata, radeći u "Zabavniku", "Politici",
"Trgovinskom glasniku", sve do 1969. godine.
Danas, u 91. godini života, duhom vedar i uvek spreman za razgovor, često odsedi u popularnom sastajalištu kraj "Politike" u "Šumatovcu", i tu proćaska s prijateljima.
Ali, ne prestaje da piše. Jer:
Danas, u 91. godini života, duhom vedar i uvek spreman za razgovor, često odsedi u popularnom sastajalištu kraj "Politike" u "Šumatovcu", i tu proćaska s prijateljima.
Ali, ne prestaje da piše. Jer:
- Glumci i novinari ne prestaju s radom
- kaže Nikola - oni umiru s pozivom. Prvi na sceni, drugi za
pisaćim stolom.
