Radničko samoupravljanje u Kluzu '74: Moderna tehnologija zahteva odmorne i zadovoljne radnike

Januar 1974: Tridesetogodišnjicu smrti Franje Kluza, narodnog heroja i prvog pilota ratnog vazduhoplovstva NOB, obeležićemo - istinitom pričom o kolektivu koji nosi njegovo ime.

Danas gigant i veliki izvoznik, Industrija padobrana i konfekcije "Kluz" izrasla je iz male, neuredne radionice, formirane 1947. godine u Indjiji. Tada se nije mislilo na svetsku modu, nije bilo vreme za to. Šili su se padobrani, šinjeli, vojničke bluze.

Danas je osnovna delatnost fabrike proizvodnja konfekcije i svih vrsta padobrana i padobranske opreme. Preduzeće zapošljava oko 3500 radnika. Najveći deo zaposlenih - 90 % čine žene. To nam je privuklo pažnju, jer to nije običan statistički podatak o jednoj radnoj organizaciji.

U tome je i suština. Zato smo ovom prilogu i dali naslov "ženska" fabrika.

Mnoge žene zauzimaju rukovodeća mesta

(Screenshot: Praktična žena)

"KLUZ" u stvari čine tri fabrike: u Beogradu, Novom Bečeju i Vršcu, a organizovan je u osam osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR), među kojima je pet proizvodnih.

Tri proizvodne OOUR nalaze se u Beogradu, druge dve u Novom Beogradu i Vršcu.

Sledeća OOUR je kreativno-modelarska, zatim imaju OOUR Trgovačka mreža, koja obuhvata 90 sopstvenih prodavnica i robnih kuća; i posebno OOUR Zajednički poslovi.

Amandmani u "Kluzu" nisu formalno sprovedeni i nisu sprovođeni na brzinu, kao što je učinjeno u mnogim radnim organizacijama. "Kluz" se tako pridružio malom broju radnih organizacija koje su dobile rešenje Suda o registraciji pre zakonskog roka.

"Ceo je kolektiv dignut na noge", rečeno nam je.

Mnogo je priprema izvršeno, održano mnogo zborova radnih ljudi, ali blagovremeno i uz obaveštenost celog kolektiva, organizovano. Obavljeni su i izbori za nove samoupravne organe, sačinjeni statuti OOUR-a, napravljen deobni bilans i nacrti mnogih sporazuma koji će u novoj organizaciji preduzeća doprineti uspešnijem poslovanju, još boljim odnosima među ljudima i stabilnosti preduzeća u ovoj grani privrede u kojoj konkurencija nije zanemarljiva.

Ovakva organizacija preduzeća podrazumeva dobro i stručno rukovođenje. Znatan broj rukovodećih mesta zauzimaju žene.

U "Kluzu" ima oko 50 % kvalifikovanih radnika.

Takva struktura je povoljna i tražena za polutrakasti sistem tehnološkog procesa proizvodnje. Fabrika prima i kvalifikovane i nekvalifikovane radnike preko Zavoda za zapošljavanje.

Nekvalifikovani radnici, tačnije rečeno radnice sa osmogodišnjom školom kvalifikuju se obukom za određene poslove. Osposobljavanje organizuje Centar za obuku kadrova pri fabrici. Kada kandidati prođu stručno-zdravstveni test postaju polukvalificirani.

Dalja specijalizacija i obuka vrše se u aranžmanu sa Radničkim univerzitetom "Đuro Salaj". Veliki je broj današnjih rukovodilaca u fabrici počeo s proizvodnim radom, ali se školovanjem obučio za složenije poslove.

Prosečna starost radnika 26 godina

Žene u ovom preduzeću uključene su u sve faze proizvodnje; rade na svim poslovima - od ideje do realizacije proizvoda: na pripremi, kreacijama i svim drugim operacijama.

Prosečna starost radnika je 26 godina; a toliko godina ima i fabrika. U njoj je zaposleno 1600 omladinaca.

U 1973. godini 107 radnica i radnika, uglavnom omladinaca pohađalo je školu za marksističko obrazovanje pri Domu kulture "Vuk Karadžić".

Njih 30 primljeno je 1973. godine u članstvo SK.

Žene u ovoj organizaciji nisu angažovane samo na svojim radnim mestima, one su se uključile u društveno-politički život. "Kluz" ima svoje delegate u svim forumima - od Opštine do Kongresa. 

Organizacija Saveza komunista, sindikalna organizacija i organizacija omladine predstavljaju vodeće snage u preduzeću, i to ne formalno. Sve akcije i smernice potiču od njih.

"Informisanje radnih ljudi širi se putem društveno-političkih organizacija" rekla nam je drugarica Milanka Stanković, sekretar partijske organizacije, inače analitičar vremena.

Drugarica Stanković nam je rekla da su "žene angažovane i aktivne koliko im to mogućnosti dozvoljavaju". Jer te vredne radnice što doprinose uspehu preduzeća na svim poljima imaju i mnoge druge obaveze.

Vredno i savesno obavljanje dužnosti na radnom mestu i društveno-politička aktivnost podrazumevaju i sređen porodični život, rešeno pitanje dečje zaštite, stambenog problema, zdravstvene zaštite, ličnog dohotka, ishrane. 

Na tom polju je u ovoj radnoj organizaciji učinjeno mnogo, i više nego u drugim preduzećima. "Kluz" je po mnogim svojim idejama i akcijama bio preteča.

Još 1959. godine pri preduzeću je osnovana Zdravstvena stanica, u kojoj rade i lekari opšte prakse i specijalisti (ginekolog, stomatolog i dr.). Bolovanja su smanjena, opšte zdravstveno stanje radnika je danas mnogo bolje.

Sedam godina pre svih drugih, ova organizacija je skratila radnu nedelju na 42 časa.

Nagrađivanje se reguliše sporazumno.

Do sada se išlo na povećanje ličnih dohodaka, ne linearno već u skladu sa rezultatima rada. Minimalni lični dohodak iznosi 1350 dinara.

Nije redak slučaj da radnice zbog prebačaja norme prime i preko 3000 dinara.

Briga o radnicima

Osim po svojim proizvodima, kvalitetu, razvijenom samoupravljanju, preduzeće je poznato i po stvarnoj, konkretnoj, ne verbalnoj brizi za radnike.

Odavno je, 1961, doneta odluka da se uvede besplatni doručak. Stvoren je restoran društvene ishrane u kojem se dobija topao obrok. Jelovnik sastavlja lekar. Izračunali su da novac koji odvajaju u te svrhe predstavlja mnogo manju sumu od one koju bi gubili bolovanjima, izostancima. 

Radna sposobnost je porasla.

Bolovanja su smanjena sa 13,5 na 3,9 %.

Time se postiže i zdravstveni i ekonomski efekat.

Ljudi u "Kluzu" preduzimaju konkretne mere, a zauzvrat dobijaju vrlo konkretne i dobre rezultate.

Radnici imaju svoje odmaralište na moru, u kojem pod veoma povoljnim uslovima mogu da provedu odmor ili da odu na oporavak kad ih lekar uputi. Godine 1972. svi su radnici imali besplatan petnaestodnevni odmor, čak i prevoz.

Veliki su to izdaci za preduzeće, ali moderna tehnologija, novi mašinski park (jer oni i mašinskim parkom prate modu) zahteva sposobne, odmorne, zadovoljne radnike.

Mnogim radnicima je rešen stambeni problem, ali ima mnogo pristiglih koji očekuju rešenje. Spora gradnja znatno ometa njihove planove i mogućnosti.

Ogromni procenat od 90 % žena i omladinki zastupljen je i u devet radničkih saveta i u nizu drugih samoupravnih i društveno-političkih organa.

Dogovor - osnov svake delatnosti

Lepo je videti te ozbiljne drugarice, vredne, usredsređene na svom poslu, ženstvene i simpatične. Kada s njima razgovarate - razložne su, obaveštene, odlučne. Drugarica Ljiljana Ilić, rukovodilac analitičko-planske službe, od koje smo dobili podatke, smatra da je jedan od razloga njihovog dobrog rada - dogovor.

Ne moramo da podsećamo na staru izreku da "dogovor kuću gradi" - primeri su ovde rečitiji.

"Kluz" je ranije imao i svoje obdanište, ali su se žene-majke referendumom izjasnile da im je pogodnije da decu daju u one dečje ustanove koje su bliže stanovima.

Po oceni mnogih, odnosi među ljudima su vrlo dobri; rad rukovodstva i radnika u neposrednoj proizvodnji je sinhronizovan, a putem sastanaka na svim nivoima rešavaju se sva pitanja.

Postoji još jedna zanimljivost: posebna vrsta solidarnosti za radnike koji zbog svojih godina ili nekog oboljenja ne postižu potrebni učinak. 

Radnici su se referendumom izjasnili za traku solidarnosti, što znači da svako od svog ličnog dohotka izdvaja određeni iznos, za drugarice i drugove koji rade kvalitetno, ali im je ritam laganiji.

Radnici "Kluza" znaju da nije svuda kao što je u njihovoj fabrici.

Zato nam je drugarica Milanka i rekla da oni cene ovo što imaju. Nije propustila da kaže da ih u akcijama i stremljenjima inspiriše ime Franje Kluza.

Radnici su svojim organizacijama udruženog rada dali neobična imena: OOUR SUTJESKA, KOZARA, KADINJAČA i sl. Borbenost naziva nije ovde formalna, ona im je potrebna; ona ih inspiriše kao i ime heroja.

Uostalom tako su se dogovorili - i tako i jeste.

Napisala: Tatijana Tomić-Ćurić, obrada: Yugopapir (Praktična žena, 1974.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate