Jul 1980: Posle svakog povećanja cena nafte i
benzina obavezno se povećava i poreski udeo i to, pre svega, na
teret automobilista koji već štede, ali ne i onih potrošača što
enormno troše pa i rasipaju mazut...
Kada su, pre pet-šest godina, strani
turisti napuštali Jugoslaviju, vraćajući se kući, punili su
rezervoare svojih automobila. Susedi Italijani
prelazili su na našu stranu da kupe, za njih jevtiniji benzin.
Danas, stranci pune rezervoare pre nego što nas posete, a
Italijanima se više ne isplati da skoknu po gorivo.
Zašto je benzin kod nas toliko skup?
Ranko Ivanović, sekretar Poslovne
zajednice organizacija naftne privrede "Petrolunion",
navodi dva osnovna razloga: sve skuplju sirovu naftu na svetskom
tržištu i velike poreske dažbine.
To znači da svetske cene crnog zlata
diktiraju uslove igre: i najmanjim njegovim poskupljenjem
administrativno određena cena benzina vapi za izmenom. U svemu tome
rafinerije imaju vrlo malo manevarskog prostora. One ne odlučuju ni
pošto će da kupe naftu ni pošto će da je prodaju.
Neto cena našeg benzina (cena u rafineriji i marža) je među najvišim u Evropi. Da li to znači da
kupujemo skupu naftu? - pitamo Momčila Bajića iz Opšteg udruženja
za naftnu privredu.
- U poređenju sa drugima, nafta koju
kupujemo je među srednje skupim. Najveće količine uvozimo iz
SSSR-a (33,5 dolara po barelu) i Iraka (32 dolara) a kupujemo i nešto malo
skuplje nafte iz Libije (38 dolara) i Nigerije (37 dolara).
Pored visoke cene, zemlje izvoznice su "crno zlato" opteretile i izvoznim taksama, čime izvlače
ekstraprofite. Razlika između skupe i jevtine nafte - to je razlika
u izvoznim taksama. Račun plaćaju države koje moraju da uvoze
(dakle i naša).
Benzin je skup i zbog niže
produktivnosti u našim rafinerijama, smatra Momčilo Bajić. Pored
toga, kod nas se cena derivata nafte u rafinerijama obrazuje po
principu pokrivanja troškova.
Da se ne bi opteretila privreda, cena
mazuta je prilično niska. Gubici koje stvara jevtini mazut
nadoknađuju se previsokom cenom benzina i dizel-goriva, to jest
iz džepa onih koji voze privatne automobile.
Priči o ceni benzina nije ovde kraj.
Da jeste, benzin super bi se prodavao po 8,5 a regular po 7,5 dinara.
Ostatak do 16,50 dinara zauzima stavka: porezi i takse.
Skup benzin, sa administrativnim
nametima postaje još skuplji. Od osam dinara po litru, koliko se
plaća iznad neto cene, najveći deo odlazi u budžet (5,6 dinara od
supera, a 5,00 od regulara). Za izgradnju i održavanje ovih naših,
ne baš dobrih puteva dajemo 2,4 dinara po litru.
Porezima bi trebalo da se smanji i
potrošnja naftinih derivata, rekli su nam u Saveznom sekretarijatu za finansije.
Međutim, benzin, kojeg u ukupnoj količini derivata
crnog zlata ima najmanje (oko 15 odsto), oporezovan je najviše (66
odsto), dok je mazut, u koji odlazi najveća količina uvezene nafte
(više od 30 odsto), oporezovan minimalno (8,7 odsto).
U Saveznom sekretarijatu za finansije
su nam rekli da će kod nas benzin biti jevtiniji kada mazut bude
imao manji udeo u preradi nafte.
Ranko Ivanović smatra da je
nelogično što se svakim povećanjem rafinerijske cene, povećava i
poreski udeo.
Posebna tema
Poslednjim povećanjem cene benzina
porez je smanjen sa 80,8 na 65,9 odsto za super i sa 83.9 na 66,3
procenata za regular. Ali apsolutni iznos je, ipak, povećan.
Do
poskupljenja za porez je izdvajano 4,9 dinara po litru supera (4,6
kod regulara), a od poskupljenja dažbine iznose 5,6 dinara kod
supera (5 dinara kod regulara).
- Porez kao činilac koji smanjuje potrošnju možda i ima opravdanja, ali bi novac, tako dobijen, trebalo
namenski koristiti za istraživanje goriva koja će zameniti naftu,
naglašava Ivanović.
Bajić i Ivanović se slažu gde je izlaz: prilikom prerade nafte proizvoditi više
benzina a manje mazuta. Naravno, smanjiti i poreska opterećenja.
Kažu: ako već nafta poskupljuje u svetu, ne mora da se povećava i
porez, što je, bez sumnje, posebna tema za razgovor.
Napisao: Zoran Jovanović, obrada: Yugopapir (Auto svet, 1980.)
