Kolika je cena osvojenih medalja na
olimpijskim i svetskim prvenstvima niko ne može pouzdano tačno da
izračuna. Većina zemalja ulaže milione, koliko treba. U takvoj konkurenciji i prevelikoj
želji da se nacije domognu laskavih trofeja više i nemamo čistih
amatera.
Vrhunski sport zahteva potpuno angažovanje sportista, a to povlači odgovarajuća materijalna primanja na ime ishrane i drugih vidova obeštećenja.
Zato stručnjaci poslednjih godina,
pred svetska prvenstva i olimpijske igre, "planiraju"
osvajanje medalja i za to daju odgovarajuće predračune. U svakoj
zemlji - cena je druga.
Jeftine medalje
Prošle godine naša košarkaška
reprezntacija osvojila je zlatnu medalju na vanrednom, a nedavno i
srebrnu na zvaničnom prvenstvu sveta.
To je uspeh kakvim se ne mogu pohvaliti
ni košarkaške supersile.
Javnost je odala dužno priznanje našim visokim momcima. Delilo se
cveće, čestitke, igrači su i novčano nagrađeni... Sve je bilo
lepo i kako treba.
Ali, u ove dane kad su fudbaleri u
prvom planu, iako je letnja pauza, podsetili smo se na neke
nelogičnosti vrhunskog sporta. Dok jedni, uz izuzetne napore i
oskudna sredstva, osvajaju najblistavije trofeje, drugi - za manji
trud i vrednost rasipaju milione.
Malo čudno, ali istinito: obe medalje
košarkaša koštale su zajednicu svega 30 miliona starih dinara!
Bečejac i dve medalje
Sve to, kad se sabere i oduzme, košta 30 miliona starih dinara!
A, eto, ne beše tako davno, Olimpija
je platila Radoslava Bečejca preko 60 miliona starih dinara. Neki
kažu i više. Ali, neka je i "samo" toliko.
Kad bismo ih vagali Bečejac bi dva
puta bio (milionski) teži od dvanaest reprezentativaca, trenera i
dve medalje - zlatne i srebrne.
Upoređenja se i dalje mogu redati. I
godišnji budžet, drugoligaša Bora na primer, je pet puta veći od
sume koju su utrošili košarkaši. Za dve medalje - zlatnu i
srebrnu. Bili su za osamnaest meseci prvi i drugi NA SVETU!
Ali, to su košarkaši!
Ili još preciznije, anomalije u našem
vrhunskom sportu. Greške za koje niko ne odgovara, niko se
ne uzbuđuje...
Četiri stana i toliko automobila
Da navedemo i još nekoliko detalja: Samo četvorica igrača košarkaške
reprezentacije dobili su stan u svojim gradovima, kao vrhunski
sportisti. To su: Daneu, Kovačić, Đerđa i Tvrdić.
Korać, najbolji strelac naše reprezentacije svih vremena, nema stan!
Uz Koraća još sedam mladića: Cvetković, Ražnjatović, Rajković...
Korać, najbolji strelac naše reprezentacije svih vremena, nema stan!
Uz Koraća još sedam mladića: Cvetković, Ražnjatović, Rajković...
U toj elitnoj ekipi samo četvorica
imaju automobile: Daneu, Đurić, Đerđa i Kovačić. Uz napomenu, da su
Đerda i Đurić kupili automobile kao "pečalbari" u
inostranstvu.
Današnji najbolji igrači košarkaške
reprezentacije podsećaju na fudbalere iz generacije Rajka Mitića.
I jednima i drugima nuđeni su milioni da ostanu u inostranstvu. To
su uvek smatrali poniženjem.
Ali, vreme čini svoje. Da ne bi
učinili "greške" košarkaši će pokušati da nadoknade
izgubljeno. Korać, Trajković, Cvetković... će ići u pečalbu...
Napisao: Đ. Zagorac, obrada: Yugopapir (Tempo, 1967.)
