Novembar 1973: Na Memorijalnom kompleksu Jabuka, kod Pljevalja, otkrivene su, 30. septembra, spomen-biste osmorici pionira-heroja poginulih u NOB-u. Biste - rad vajara Ljuboja Čabarkape iz Pljevalja - otkrivene su za vreme svečanosti u spomen pioniru-heroju Bošku Buhi. Biste se nalaze u krugu Spomen-doma "Boško Buha" koji je podignut novčanim prilozima milion pionira iz tri hiljade jugoslovenskih škola.
U senci visokih četinara, na večnoj straži, stoji osmoro najmlađih heroja Jugoslavije: Lepa Radić iz Bistrice kod Banje Luke, Sava Jovanović Sirogojno iz sela Sirogojno, Zlate Malakovski iz Bogdeva kod Gostivara, Mate Blažina iz Čambarelića kod Pule, Ganimet Terbeši iz Đakovice, Milan Mravlja iz Ljubljane, Vera Miščević iz Belegiša kod Stare Pazove i Dragan Kovačević iz Grahova kod Nikšića.
Front prvi objavljuje tačne podatke o osmoro najmlađih heroja NOB-a. Slede priče o Lepi i Savi...
Hrabra Krajiškinja
Lepa Radić, rođena je 17. decembra 1925. godine u selu Bistrici kod Banje Luke. Pre rata je u selu sarađivala sa pristalicama naprednog radničkog pokreta. Posle kapitulacije Jugoslavije ustaše su je uhapsile.
U zatvoru je ostala do 23. decembra 1941. godine, kada je uspela da pobegne i da se priključi Narodnooslobodilačkoj vojsci.
 |
| Lepa Radić 1940: Prva s leva na desno čuči (foto: znaci.net) |
U Kozaračkom partizanskom odredu ostala je do avgusta 1942. Kada je odred prešao u Podgrmeč, Lepa je upućena na teren da radi sa omladinom. Na novom zadatku pokazala se odlično. Ubrzo je postala i član Opštinskog komiteta Partije za Srednji Dubovik.
Uporedo s političkim radom u pozadini, često je i kao borac sa puškom u ruci išla u razne akcije: na Bosansku Krupu, Čađavicu, Otoku, Bosanski Novi.
Kada je počela četvrta ofanziva, Lepa se povukla sa narodom u Grmeč. Zajedno sa nekoliko hiljada žena i dece bila je zarobljena. Junački se borila sve do poslednjeg metka hvatajući se čak i ukoštac s Nemcima.
Ali savladali su je i vezali.
Sa zarobljenim narodom sprovedena je u Bosansku Krupu i izdvojena zato što je tražila da se narod ne zlostavlja. Dva dana kasnije izvedena je na vešanje pred nekoliko hiljada žena i dece.
Pre nego što su joj natakli omču na vrat, Lepa je viknula:
"Živela Komunistička partija i partizani! Bori se, narode, za svoju slobodu, i ne daj se zlikovcima u ruke. Mene neka ubiju - imaće ko da me osveti!"
Na gubilištu su joj govorili da će joj pokloniti život ako kaže ko su rukovodioci i komunisti među zarobljenim narodom.
Lepa im je odgovorila:
"Ja nisam izdajnik svoga naroda, oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!"
Lepa je kratko živela. Postala je član KPJ 1941. sa svojih šesnaest godina, a sa osamnaest godina je hrabro i dostojanstveno završila na vešalima.
Njen primer služiće pokolenjima kao uzor. Za narodnog heroja proglašena je 1951.
 |
| Lepa Radić neposredno pred vešanje (foto: znaci.net) |
Veseli Sirogojno
 |
| Sirogojno (foto: wiki) |
Sava Jovanović Sirogojno, rođen je u Sirogojnu kod Titovog Užica, 21. aprila 1926. godine. Radnik. Član KPJ od 1943. godine.
Kao dete siromašnih roditelja Sava je došao u grad tražeći posao. Besposlen je lutao užičkim ulicama te se tako u svojoj petnaestoj godini, prilikom prvog oslobođenja Užica 1941, našao među partizanima.
Krajem 1941. povukao se s Užičkim odredom prema Sandžaku. Tu je uskoro postao borac 1. čete 4. bataljona Druge proleterske brigade.
Zahvaljujući brizi boraca, a posebno vaspitnoj ulozi članova Partije, već početkom 1943. godine, Sava je izrastao u jednog od najboljih boraca i bombaša Druge proleterske brigade.
Za malog, živahnog i uvek vedrog skojevca nije bilo teških zadataka. Gotovo svaka borba Sirogojnove jedinice bila je i njegov junački podvig. Najznačajnija je, ipak, borba na Javorku, 1. maja 1943. godine, u kojoj je on sam, usred bela dana, upao među talijanske fašiste i razoružao nekoliko vojnika.
U Štrpcima, u žestokoj borbi, vraća na neprijatelja bombe koje nisu eksplodirale. U Užicu prilikom napada na nemačku kompoziciju neustrašivo uleće u jedan vagon.
Naoko nejaki mršavi dečak, uhvatio se ukoštac sa krupnim, nemačkim vojnikom. Rvali su se i valjali sve dok David nije savladao Golijata.
Na Sutjesci i Zelengori Sirogojno je nastavio svoja junačka dela, neustrašivo, iz borbe u borbu.
Tako je bilo sve do borbe na Mravinjcima kod Valjeva. Prvog maja 1944. godine bombaš Sirogojno je pošao na svoj poslednji zadatak.
U bunkerima i po rovovima, načičkani po kosi iznad sela Mravinjaca, bili su neprijateljski vojnici. Munjevitim napadom bili su brzo isterani iz rovova. Borba je bila završena. Neprijatelj se izgubio u tamnoj noći.
Prasak pušaka je prestao. Tu i tamo, odjeknuo bi po koji usamljeni pucanj.
Sirogojno je sedeo u osvojenom rovu, umoran ali raspoložen. Završio je još jedan zadatak.
Ali, baš tada doleteo je zalutali metak, ko zna odakle ispaljen i smrtno ranio malog heroja.
Sirogojno je pao kao jedan od najmlađih narodnih heroja Jugoslavije. Samo šest boraca NOVJ dobilo je to visoko zvanje u Savinim godinama.
On je jedan od četrdeset osam narodnih heroja Jugoslavije koje je dala Druga proleterska brigada.
Napisao: Njegoslav Puharić, obrada: Yugopapir (Front, 1973.)
 |
| Spomen bista Sirogojna (snimio: Vasilije Matović / Wikipedia) |