Novembar 1973: Na Memorijalnom kompleksu Jabuka, kod Pljevalja, otkrivene su, 30. septembra, spomen-biste osmorici pionira-heroja poginulih u NOB-u. Biste - rad vajara Ljuboja Čabarkape iz Pljevalja - otkrivene su za vreme svečanosti u spomen pioniru-heroju Bošku Buhi. Biste se nalaze u krugu Spomen-doma "Boško Buha" koji je podignut novčanim prilozima milion pionira iz tri hiljade jugoslovenskih škola.
U senci visokih četinara, na večnoj straži, stoji osmoro najmlađih heroja Jugoslavije: Lepa Radić iz Bistrice kod Banje Luke, Sava Jovanović Sirogojno iz sela Sirogojno, Zlate Malakovski iz Bogdeva kod Gostivara, Mate Blažina iz Čambarelića kod Pule, Ganimet Terbeši iz Đakovice, Milan Mravlja iz Ljubljane, Vera Miščević iz Belegiša kod Stare Pazove i Dragan Kovačević iz Grahova kod Nikšića.
Prkosna Albanka
Omladinku Ganimet Terbeši, sedamnaestogodišnju Albanku, obesili su fašisti u Đakovici 25. avgusta 1944. godine.
Ganimet je rođena u naprednoj albanskoj porodici, ali je kao dete ostala bez oca. Njenog brata Abedina, člana Skoja, na zverski način ubili su talijanski okupatori 1943. godine.
U kući Terbešijevih za vreme okupacije nalazila se jedna od partizanskih baza u Đakovici.
U kući Terbešijevih za vreme okupacije nalazila se jedna od partizanskih baza u Đakovici.
Mati Muradija i tetka Šefkija radile su za narodnooslobodilački pokret.
U kući Terbešijevih održavani su partijski sastanci, sklanjali se ilegalni partijski radnici, članovi mesnog komiteta KPJ, kuriri, a jednom prilikom i cela partizanska četa.
U kući Terbešijevih održavani su partijski sastanci, sklanjali se ilegalni partijski radnici, članovi mesnog komiteta KPJ, kuriri, a jednom prilikom i cela partizanska četa.
Mlada Ganimet je imala samo petnaest godina kad je postala skojevka i ilegalni radnik.
Učestvovala je u mnogobrojnim diverzantskim akcijama u Đakovici i okolini.
Učestvovala je u mnogobrojnim diverzantskim akcijama u Đakovici i okolini.
Na bratovljevoj sahrani se zaklela da će se osvetiti fašistima.
Prešla je u ilegalnost i rukovodila pokretom dela đakovičke omladine.
Prešla je u ilegalnost i rukovodila pokretom dela đakovičke omladine.
Prilikom jedne od mnogobrojnih racija, 1944. godine, uhapšena je i sa tetkom Šefkijom odvedena u zatvor, u Peći. Potom je prebačena u logor u Prištini.
U logoru je nastavila revolucionarni rad među logorašima.
Upozorena da radi sa više opreznosti, Ganimet je odgovorila da joj neprijatelji ne mogu ništa drugo sem da je ubiju.
Upozorena da radi sa više opreznosti, Ganimet je odgovorila da joj neprijatelji ne mogu ništa drugo sem da je ubiju.
- Najzad - rekla je prkosno - neka neprijatelj čuje šta jedna Albanka misli o njima.
U ranu zoru, avgusta 1944. godine, Ganimet je sa devet logoraša iz Prištine dovedena u Đakovicu.
Pogubljena je poslednja, na gradskom trgu. Pred smrt je uzviknula:
"Izdajnici, osvetiće nas naši drugovi".