Olja Mijović, spikerka Televizije Beograd: Lepota je ono što čoveka ne ostavlja ravnodušnim (1974)

Januar 1974: Televizijski gledaoci često imaju prilike da u kratkim pauzama između emisija, na početku i na kraju programa, vide na ekranu lice devojke krupnih očiju (ko ima kolor TV prijemnik može da utvrdi da su tamnoplave), vedrog osmeha i prijatnog glasa. Ona najavljuje program, pa na kraju svakog dana obaveštava gledaoce šta će gledati sutradan, dok se u slučaju prekida ili smetnji izvinjava u ime studija.

Olja Mijović je službenik Televizije Beograd, jedna od pet spikerki-najavljivačica programa.

- Na žalost samo honorarni službenik, kao i ostale moje četiri koleginice - kaže ona. - U sistematizaciji ne postoji radno mesto najavljivača programa.


Nedavno sam iskusila šta to znači: razbolela sam se od obostranog zapaljenja pluća, a kako kao honorarni službenik nemam zdravstveno socijalno osiguranje, morala sam sve da plaćam.

Lep izgled je sastavni deo našeg poziva, a ne možemo da dobijemo dodatak na šminku i garderobu zato što nemamo svoju emisiju.

I pored toga što, očigledno, nije potpuno zadovoljna svojim položajem, Olja Mijović smatra da nema razloga da ovaj poziv ne voli.


Navikla je već da radi do kasno u noć, mada joj je to, kako kaže, potpuno poremetilo ustaljeni ritam života, da sedi u zadimljenoj prostoriji okružena monitorima i kontrolnim uređajima, spremna da "uskoči" čim se za to ukaže potreba, da se osmehne i pročita tekst najave ili poželi laku noć.

Apsolvirala je francuski na Filološkom fakultetu; želi da diplomira i da jednoga dana počne da se bavi novinarstvom.

- Radni vek splkera-najavljivača je kratak i to je prirodno. Ista lica vremenom dosade. Zato i mislim da ću blagovremeno početi da se pripremam za neki drugi posao.


Nikako lutka koja trepće



Da bi se neko bavio poslom kojim se ova devojka trenutno bavi potrebno je da, pored ostalih važnih uslova (prijatan glas, dobra dikcija) zadovoljava i uobičajene estetske zahteve lepog izgleda.

Kakvi su postulati tog lepog izgleda, šta treba da učini osoba koju gledaoci vide isključivo u dimenzijama svog TV prijemnika i "izrezu" srednje - krupnog plana, da bi se nametnula i afirmisala kao ličnost?

- I sama sam pojam ličnosti koja izlazi iz anonimnosti vezivala za pojam fizičke lepote - kaže Olja Mijović. - Shvatila sam da je to zabluda. Lepota nije nešto statično, to je osmeh, reč, misao, pokret, šarm. Lepota je ono što čoveka ne ostavlja ravnodušnim, a posao kojim se bavim upravo to podrazumeva. 

Zato mi smeta što neki ljudi ne očekuju da ispod lepog lica postoji i nešto drugo.

Vide vas uvek pod šminkom, sa frizurom, uvek nasmejanu. Zaboli činjenica da često previde vašu ličnost.

Osetite se kao lutka koja ima veštačke trepavice pa automatski trepće i smeje se na malom ekranu, želeći vam "dobro jutro" ili "laku noć".

Zaborave da ste i vi čovek kao i oni, da je ljudski pogrešiti, da vas možda nešto boli, da ste imali loš dan.

Pa ipak, izgleda da to za mene predstavlja neku vrstu izazova.

Smatram da ovaj posao nije nimalo prozaičan i da odsustvo komunikacije sa onima kojima se obraćam upravo nalaže da se trudim da svemu što govorim dam neki ličan pečat.



Danas su svi u trci s vremenom




Kako izgleda Olja Mijović kada je izvan "sobe prepune monitora", kad čita francuske klasike ili vežba sintaksu, kad sprema ručak (mama je pre podne na poslu), ili, kao većina njenih vršnjakinja, odlazi u diskoteku?

- Moj "televizijski lik" podrazumeva šminku i frizuru, a to znači - svakodnevno mučenje lica i kose, svakodnevno sedenje u zadimljenoj prostoriji.

Zato nastojim da ne stavljam šminku kad ne moram.

Nikada, ma koliko bila umorna, ne legnem u postelju pre nego što skinem šminku, dobro očešljam kosu i istuširam se.

Do sada nisam koristila nikakve kremove za lice osim solea krema.

On mi služi i za skidanje šminke.

Nikada nisam imala problema sa tenom, ali čini mi se da je sada vreme da se posavetujem s nekim kozmetičarem.

Olja se, kao i ostale njene koleginice, sama šminka pred televizijski nastup.

- I o tome postoje pogrešna uverenja. Misli se da nas satima doteruju, a pripremamo se same - kaže ona. - Niko nam čak nikada nije ni pokazao kako da se šminkamo za ekran. Što se mene tiče, ne stavljam veštačke trepavice, već samo beloteget senku za kapke i maskaru.

Kad sam umorna, stavim na lice ten (tečni puder), pa onda puder u prahu.

Za one kojima je poznat samo Oljin srednje-krupni plan dodaćemo da je visoka i vitka, da voli ženstvenu, romantičnu modu, mada se uglavnom oblači sportski (opet zbog posla), da je otvorena i komunikativna i - stalno u trci s vremenom.

- Danas su svi u trci s vremenom, nisam izuzetak - kaže ona. - Čini mi se da bi trebalo da budem pravi majstor pa da vreme racionalno rasporedim. Ali, to je teško jer moj radni dan ponekad traje i do ponoći. Htela bih sve, a ništa ne stižem. Najteže mi pada što nemam vremena da posedim i popričam s roditeljima, onako kako sam od detinjstva navikla.

Razgovarala: Snežana Lukić, snimio: Ivan Ivanov, obrada: Yugopapir (Praktična žena, 1974.)






Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate