Vlada i Bajka, "jugoslovenski Simon & Garfunkel" '73: Uticaj boravka u Americi s "Krsmanovićem"

Jul 1973: Vladimir Marković studira engleski i ne pomišlja da napusti započete studije, a Dragan Balaban je na drugoj, završnoj godini Više mašinske škole i diploma mu je već na dohvatu ruke. Obojica nemaju baš nikakve veze s poslom kojim se danas bave.

Međutim, ovu dvojicu mladića, sem poznanstva od najranijih dana, veže i velika ljubav prema muzici.

Tako je i počela priča o njima.

Vlada i Bajka se svojim izgledom ne razlikuju od hiljade drugih mladih čije je društvo gitara i pesme bliske samo tim godinama.


Međutim, nešto ih ipak čini drukčijim. To je traganje za novim izrazima, i unošenje tog novog u muziku koju stvaraju i zajednički izvode ...

Kao članovi hora Kulturno-umetničkog društva "Branko Krsmanović", u slobodnim trenucima kojih ima na svakoj turneji, svirali su na gitari i pevušili društvu. Ali, to se nije završilo samo na zabavljanju dugom ponekad hiljade i hiljade kilometara.

Jednom ih je čuo klarinetista Blagoje Petrović. I nije mu promakao njihov glas. Shvatio je da bi bilo šteta ne pomoći ovoj dvojici talentovanih mladića.

Zoran Modli, popularni voditelj "Studija B", omogućio je Vladi i Bajki da ih čuju slušaoci ove najslušanije beogradske radio stanice.

Zatim su Vlada i Bajka osvojili prvo mesto u Srbiji na takmičenju "Studio 6 vam pruža šansu".

Posle su se uspesi nastavili.

U zabavnu muziku ozbiljno su zakoračili i preko festivala.

Upoznali su ih i slušaoci širom Jugoslavije.

Prvo na Beogradskom proleću, a zatim i na festivalu u Skoplju.

I pored izvanrednog pevanja Bobe Stefanovića, te kompozicije su mnogo dobile u svežini uz pomoć Vladinog i Bajkinog glasa i njihovih gitara.

Njihovo učešće na jugoslovenskim festivalima zabavne muzike nije prošlo nezapaženo, kako na "Šlageru sezone", tako i u "Opatiji", "Omladini" ...

Pevanje i izvođenje tuđih kompozicija nije ono što Vladu i Bajku isključivo interesuje.

S obzirom da je Vlada završio i Srednju muzičku školu, i da ima snage i sposobnosti i za komponovanje, on nastoji da se i na tom planu dokaže.

I u tome uspeva.

U muzici koju Vlada stvara, a koju naziva "svojom i Bajkinom", dato je nešto novo, mada se još ne može govoriti o nekom potpuno izgrađenom sopstvenom stilu.

Za Vladu i Bajku to je vrlo važno. Jer, nije mali broj ljubitelja njihove muzike koji ih još uvek nazivaju "jugoslovenski Sajmon i Garfankl", koji su im u početku bili uzor.

Vlada i Bajka bili su u početku okupirani modernom muzikom američkog folklora.

Boravak u Americi s "Krsmanovićem" ostavio je dosta upečatljive tragove u njihovom muziciranju. Na njihovu sreću danas je toga sve manje. Uspeli su da se izbore, i bore se, za nešto što će biti samo njihovo.

Današnja njihova muzika nosi obeležje te novine. U njoj ima elemenata klasičnog s prizvukom našeg.

Sva Vladina i Bajkina nastojanja pokazala su se potpuno ispravna. Dokazali su se, i uspeli. Kao najbolji dokaz tome neka posluže desetine drugih koji su krenuli njihovim stopama.

Međutim, i pored svega postignutog, Vlada i Bajka smatraju da njihovo vreme tek dolazi, i da će se o njima još čuti.

Zato ovo i nije kraj priče o Vladi i Bajki..

Napisala: Slobodanka Radojičić, obrada: Yugopapir (Praktična žena, 1973.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate