April 1989: Jugoslovenska košarka i svi kojima je prirasla za srce pamtiće ovu godinu kao najuspešniju - bar kada su u pitanju evropska klupska takmičenja. Jugoplastika i Jedinstvo prvaci su kontinenta u muškoj i ženskoj konkurenciji, Partizan je osvojio Kup Radivoja Koraća i sada nam je srce puno ponosa.
Razlozi uspeha naše košarke
mnogobrojni su i stručnjaci su o tome pitanju rekli svoje. Međutim,
čini nam se da u svemu postoji jedna komponenta koja je doprinela
ponajviše, iako je njen uticaj lako mogao da izazove suprotno
dejstvo.
Njeno ime je - mladost.
Samo njoj svojstvena je drskost koja je u našem slučaju od nemogućeg pravila moguće, umesto obrnuto.
Njeno ime je - mladost.
Samo njoj svojstvena je drskost koja je u našem slučaju od nemogućeg pravila moguće, umesto obrnuto.
Aleksndar Đorđević, Ivo Nakić
i Predrag Danilović, trojica Partizanovih „klinaca“, tipični su
predstavnici mladih i drčnih.
U svaku utakmicu, bez obzira na renome protivnika, oni ulaze sa geslom: „Čast svakome veresija nikome!“
Taj „bezobrazluk“ njih i njihovih mnogobrojnih vršnjaka u našem košarkaškom prvenstvu, sada kada je sve gotovo, stavio bi pod debeli znak pitanja učešće Makabija, Arisa ili Barselone u jugoslovenskom plej-ofu.
U svaku utakmicu, bez obzira na renome protivnika, oni ulaze sa geslom: „Čast svakome veresija nikome!“
Taj „bezobrazluk“ njih i njihovih mnogobrojnih vršnjaka u našem košarkaškom prvenstvu, sada kada je sve gotovo, stavio bi pod debeli znak pitanja učešće Makabija, Arisa ili Barselone u jugoslovenskom plej-ofu.
- Ja ne umem da izgovorim ni polovinu komplimenata koje je Jugoplastika
zaslužila - kaže Aleksandar Đorđević, Partizanov plejmejker. - Dokazali su da se u Jugoslaviji igra košarka, a da u Evropi igraju
pare. Za ovo što su postigli Splićanima treba skinuti kapu.
Ivo Nakić je u Partizan došao iz
Cibone.
Rođen je u Rijeci 1966. godine, završio je srednju saobraćajnu školu. Mislio je, kaže, da po dolasku u Beograd upiše neki fakultet, ali kako vreme odmiče ta ideja mu se čini sve manje privlačna.
Košarka mu je sve.
Rođen je u Rijeci 1966. godine, završio je srednju saobraćajnu školu. Mislio je, kaže, da po dolasku u Beograd upiše neki fakultet, ali kako vreme odmiče ta ideja mu se čini sve manje privlačna.
Košarka mu je sve.
- Mislim da ne preterujem ako kažem da
sam košarkaški zavisnik. Dovoljno je da tri dana ne igram i već
osećam apstinencijalnu krizu - veli ovaj Partizanov drugi bek.
Daniloviću je tek 19 godina.
Uči, vanredno, srednju turističku školu, četvrti razred, i ima čvrstu želju da po završetku upiše višu turističku. Naravno, spremni smo da već sada potpišemo da od njegovih studija neće biti ništa.
Kao Nakić, i on je previše nadaren za košarku da bi se rvao sa knjigama.
Uči, vanredno, srednju turističku školu, četvrti razred, i ima čvrstu želju da po završetku upiše višu turističku. Naravno, spremni smo da već sada potpišemo da od njegovih studija neće biti ništa.
Kao Nakić, i on je previše nadaren za košarku da bi se rvao sa knjigama.
- Nisam rekao da ću da završim.
Upisaću, pa polako, nema razloga da žurim.
Ni razloga ni potrebe, jer kada neko
posle samo četiri godine treniranja zaigra u prvom timu Partizana,
onda možete biti sigurni da za njega boljeg i pametnijeg posla od
košarke nema.
Ko su ljudi koji su zalutali u sport...
I Nakić i Danilović imaju po dva metra
tačno. U vreme kada je košarku igrao čovek čije ime nosi kup
takmičenja koje su ovi momci osvojili, takvih dugajlija bilo je malo
u našoj košarci.
Nezgrapni i tromi igrali su na poziciji centra, nikada ne okusivši slast kontranapada, jer su uvek stizali do protivničkog koša tek kada bi sve bilo gotovo.
Ova dvojica igraju bekove zbog svog, za današnje košarkaške pojmove, „niskog“ rasta, a što se koordinacije pokreta tiče znaju da promuljaju loptu brže nego što oko može da proprati.
Nezgrapni i tromi igrali su na poziciji centra, nikada ne okusivši slast kontranapada, jer su uvek stizali do protivničkog koša tek kada bi sve bilo gotovo.
Ova dvojica igraju bekove zbog svog, za današnje košarkaške pojmove, „niskog“ rasta, a što se koordinacije pokreta tiče znaju da promuljaju loptu brže nego što oko može da proprati.
- Dugo sam razmišljao o
nacionalističkom navijanju na utakmicama - odgovara na naše pitanje
Danilović - i moram vam reći da i dalje ništa ne razumem. Kakve veze
ima sport sa tim, pojma nemam. Valjda je tim ljudima
teško zbog svega ostalog, pa im je najlakše da se isprazne tako što
će da izvređaju nas igrače.
- Ja mislim da su ti ljudi zalutali u
sport - kaže Nakić. - Ja sam došao iz Cibone, Milićević i
Vukićević iz ove sredine otišli su u Zagreb. Prema tome, i iz tog
razloga se lepo vidi koliko je takvo navijanje besmisleno.
Đorđević je nedavno rekao šta je
imao da kaže u našoj rubrici Magnetoskop, pa je sugerisao da više
prostora damo njegovim kolegama. Ipak, o
šansama Partizana da postane šampion hteli smo da čujemo i njegovo
mišljenje.
- Evropskog prvaka pobedili smo ove
godine tri puta, pa ne vidim zašto bismo ovu lepu tradiciju
prekidali. Prema tome, odgovor je jasan, bićemo prvaci.
Mlađe kolege su potvrdno klimnule
glavom. Ništa drugo ne bi im bilo svojstveno.
Ipak, i toj samouverenosti može se naći slaba tačka. Žrtva je bio Nakić:
Ipak, i toj samouverenosti može se naći slaba tačka. Žrtva je bio Nakić:
- Nije tačno, imam devojku, ali ne
stalnu - zbunio se dvometraš lako porumenivši, što su ostala
dvojica propratila prigodnim i očigledno razrađenim metodom
peckanja.
