Jul 1973: U vreme kad sam bio mali, i kad su najpoznatiji pevači bili Ivo Robić i Duško Jakšić, živelo se bez disko-produkcija, a preko radija je emitovana narodna muzika u obradi, masovne pesme, i naravno, klasika.
Ponekad i šlageri (to je bio termin za zabavnu muziku) koji su više izvođeni na igrankama...
Danas preko radio-talasa slušamo manje klasiku a više "čuvenu" narodnu, i "čuvene" zabavne kompozicije koje pevaju mnogi čuveni pevači.
Danas svi pevaju, svi komponuju, svako ima svoju disko-kuću - svi žure da postanu - čuveni. Niko ne zna koliko pevača peva, koliko ih je svoje otpevalo, a koji sve potencijalni pevači uzaludno čekaju sudbonosne audicije.
Pokušao sam da saznam tačan broj građana SFRJ koji su snimili bar jednu gramofonsku ploču... niko nije znao da mi da taj podatak. Pitao sam i 988 - ni oni taj broj nisu mogli da mi kažu.
Mladi koji osvajaju disko-kuće...
Koliko sam shvatio, u životu postoje
ljudi koji stalno rade i radom postižu rezultate, i oni drugi koji
ništa ne rade priželjkujući onu slavu novac i druge blagodeti,
koje svakodnevno viđaju u holivudskim filmovima, dok od "velike"
literature čitaju strip o "Juliji Džons" i sličnu
"beletristiku".
Među mladim pevačima kod nas postoji
otprilike slična podela. Znam mlade ljude, mlade pevače koji ne
uče školu, ne studiraju, nisu zaposleni, spavaju do podne, provode
vreme u kafeu i uporno čekaju da postanu popularni, traženi pevači.
Postoji jedan broj mladih pevača koji
se trude, pevaju od ujutru do uveče, obilaze redakcije muzičkih revija, traže
kompozitore i kompozicije - i ništa!
Mahom su postigli jedan festivalski uspeh, dobru interpretaciju i sada je samo sigurno da postoje, da dišu u ovom ili onom gradu, ali niko im ne pruža šansu za bolji plasman (Goran Škerlep, Tamara Pavlović, Tića Bralić, Seka Kojadinović, Petar Pajić, Goce Nikolovski...)
Mahom su postigli jedan festivalski uspeh, dobru interpretaciju i sada je samo sigurno da postoje, da dišu u ovom ili onom gradu, ali niko im ne pruža šansu za bolji plasman (Goran Škerlep, Tamara Pavlović, Tića Bralić, Seka Kojadinović, Petar Pajić, Goce Nikolovski...)
Naravno, evidentni su i mladi koji su
se domogli vrha: Zdravko Čolić, Dragan Mijalkovski, Oto Pestner,
Danijela Pančetović, "Lutajuća srca" ...
Pojavili se i odmah izborili svoje mesto u muzičkom svetu dobrim tiražima ploča i uspesima na festivalu: Ali, više je onih kojima se ne pruža šansa.
Evo tri priče, ni jedine ni poslednje.
Pojavili se i odmah izborili svoje mesto u muzičkom svetu dobrim tiražima ploča i uspesima na festivalu: Ali, više je onih kojima se ne pruža šansa.
Evo tri priče, ni jedine ni poslednje.
... i oni koji ne žele nikog da osvajaju
1. Goran Mandić (25 godina,) bavio se
manekenstvom, pevao u horu savremenog pozorišta dve godine ...
Dolazi kod producenta "Diskosa" u želji da peva. Ovaj ga
upućuje na renomiranog kompozitora, koji posle malog muzičkog
testa, preporučuje snimanje ploče.
"Diskos" snima ploču sa Goranom, potpisuje sa njim ekskluzivni ugovor i ne pruža mu ni delić potrebne reklame.
Ploča se proda u 250 primeraka, a kuća ostane u začuđujućem stanju da li još da snima sa Goranom ili ne. On čeka novu šansu i radi kao spiker u "Studiju B".
"Diskos" snima ploču sa Goranom, potpisuje sa njim ekskluzivni ugovor i ne pruža mu ni delić potrebne reklame.
Ploča se proda u 250 primeraka, a kuća ostane u začuđujućem stanju da li još da snima sa Goranom ili ne. On čeka novu šansu i radi kao spiker u "Studiju B".
2. Snežana Mišić, 23-godišnja
devojka koja voli da peva, ali se ne trudi da postigne uspeh,
popularnost.
- Ne volim da nekog nešto molim. Bolje da čekam da mi padne s neba, nego da činim ustupke razne vrste, producentima ploča i organizatorima koncerata - glasno razmišlja Snežana koja se proslavila pločom na kojoj je čuvena "Boja krvi" ... a producent "JUGOTON" koji je prodao nekih 1.000 primeraka te ploče nije smatrao za potrebno da obezbedi neophodnu reklamu (plakati, reklamne fotografije, TV spotovi...).
Pevačica doživljava pohvale i radi već dve godine kao muzički saradnik u Radio Beogradu.
- Ne volim da nekog nešto molim. Bolje da čekam da mi padne s neba, nego da činim ustupke razne vrste, producentima ploča i organizatorima koncerata - glasno razmišlja Snežana koja se proslavila pločom na kojoj je čuvena "Boja krvi" ... a producent "JUGOTON" koji je prodao nekih 1.000 primeraka te ploče nije smatrao za potrebno da obezbedi neophodnu reklamu (plakati, reklamne fotografije, TV spotovi...).
Pevačica doživljava pohvale i radi već dve godine kao muzički saradnik u Radio Beogradu.
3. Miša Marković je na romansama
"Proleće 72" bio pobednik. Svi listovi su pisali o "tom
mladiću divnog glasa" i "Beograd-disk" mu je štampao
dve ploče koje su neprimećene stajale u rafovima prodavnica, jer -
niko Mišu nije pozivao godinu dana na festivale, produkcija
"Beograd-disk" nije vodila računa o daljem plasmanu svog
pevača, i on je sad ponovo na početku.
Miša je uveren da kvalitet mora kad-tad
da pobedi i radi: došao je do "pravih kompozicija" i
očekuje uspeh do kraja godine.
Mnogi u njemu vide novog Mikija Jevremovića, ali izvesno je da Miši treba rad i iskustvo da bi to zaista jednom i bio. Inače, ovako kako on danas peva, može svakako da se svrsta među najbolja četiri beogradska interpretatora.
Mnogi u njemu vide novog Mikija Jevremovića, ali izvesno je da Miši treba rad i iskustvo da bi to zaista jednom i bio. Inače, ovako kako on danas peva, može svakako da se svrsta među najbolja četiri beogradska interpretatora.
Ko uzima lavovski deo od jedne ploče
Od svih vrsta ploča i pločica danas
se gramofonske najslabije prodaju, tako da je tiraž od 50.000
prodatih primeraka ("srebrna ploča"), ravan uspehu prodate "zlatne ploče" (100.000). Poznato je da zlatne i srebrne ploče u nas prodaje
5 do 6 pevača, ali s obzirom da mnogi snimaju - normalno je da su
tiraži ovih drugih veoma mali.
Popularni dobijaju dobre honorare na estradi, manje popularni nisu uopšte pozivani na koncerte.
Jedni i drugi su u većini slučajeva proglašeni bogatašima. Evo podataka koji obaraju tu tvrdnju.
Popularni dobijaju dobre honorare na estradi, manje popularni nisu uopšte pozivani na koncerte.
Jedni i drugi su u većini slučajeva proglašeni bogatašima. Evo podataka koji obaraju tu tvrdnju.
Ako se nekom srećniku proda ploča u
50.000 primeraka - celokupan prihod iznosi 35,500.000.- starih
dinara.
Od toga 29,100.000 odlazi na troškove proizvodnje (plastična masa, omoti, rezanje matrica, studio za snimanje), na prodajnu mrežu, na obavezan porez i najveći deo toga uzima disko-kuća.
Od toga 29,100.000 odlazi na troškove proizvodnje (plastična masa, omoti, rezanje matrica, studio za snimanje), na prodajnu mrežu, na obavezan porez i najveći deo toga uzima disko-kuća.
Onaj manji deo od 6,400.000 deli se
ovako: kompozitor i pevač dobiju po 1.400.000, pisac teksta i aranžer po
700.000, šef orkestra 1.000.000, a članovi orkestra - ako ih
je recimo bilo deset - po 100.000.
Ako vam se i ova raspodela čini
ispravna, pa još mislite da autori i izvođači dobijaju velike
honorare, moram da napomenem da su to sve bruto iznosi, što znači
da na to ide još i porez od 25 odsto.
To nije sve.
Kuće mahom kasne po pola godine dok ne isplate honorare (s izuzetkom "Jugotona"), tako da novac neredovno stiže, a kad stigne nema onu vrednost koju je imao u vreme kada je zarađen.
To nije sve.
Kuće mahom kasne po pola godine dok ne isplate honorare (s izuzetkom "Jugotona"), tako da novac neredovno stiže, a kad stigne nema onu vrednost koju je imao u vreme kada je zarađen.
To sve izgleda tako i to pod uslovom da
se ploča proda u velikom tiražu, što je danas
redak slučaj.
Svojevremeno, dok sam bio u Muzičkoj
školi, profesor Vlajin mi je govorio "da za muziku treba
živeti, a ne živeti od muzike".
To je lepo - ko može!
Za muziku žive umetnici koji dugo pripremaju svoj koncert da bi za svoj trud na kraju dobali 100.000 starih dinara.
Od muzike žive razne estrade, koje za zaključivanje koncerta uzimaju četvorostruko veći iznos od pevačkog.
To je lepo - ko može!
Za muziku žive umetnici koji dugo pripremaju svoj koncert da bi za svoj trud na kraju dobali 100.000 starih dinara.
Od muzike žive razne estrade, koje za zaključivanje koncerta uzimaju četvorostruko veći iznos od pevačkog.
Kako onda pevati i ostati živ?
Napisao: Boris Bizetić, obrada: Yugopapir (Eva i Adam, 1973.)
