 |
| Branka na novosadskom Štrandu 1931. godine |
- Kada sam podigla glavu sa peska na
kome sam ležala, posmatrao me je crnpurasti dečak nasmejanog lica,
naročitim pogledom.
Čuh tada mamu kako mi doviknu:
"Podne je,
Branka, hajdemo kući!"
Pošla sam, ali oči su mi se otimale
ka Dunavu, tog julskog dana, na novosadskoj plaži...
Sreli smo se ponovo u dugačkom
hodniku gimnazije.
Tada sam imala trinaest godina, a on petnaest.
Zavolela sam i sport zbog njega.
Tako je vežbao na razboju i karikama u fiskulturnoj dvorani, da sam mu se divila.
Pa ipak, moj san da
odemo na svetski slet u Prag oboje, nije se ostvario.
Jednostavno me
nisu odabrali, jer sam sve vežbe radila naopačke, do ušiju
zaljubljena u Đuru.
Jednom me je pozvao da mi nešto
pokaže u parku.
Nećkala sam se, ali ipak priđoh, silno radoznala.
Videh na zemlji nacrtano srce i u njemu inicijale naših imena: B i
Đ.
Shvatila sam da je ljubav obostrana!
I baš tada, on me pozva na
rođendan. Igrali smo "fote" i trebalo je da ga poljubim.
Stadoh neodlučna, ali me neka od drugarica gurnu ka njemu.
On je
čekao, gledajući me čudnovato. Uplaših se i pobegoh plačući sa
rođendana.
... Od tada ga više nisam videla.
Otputovao je u drugi grad, zbog očevog premeštaja ...
(TV novosti, 1968.)
 |
| Porodična slika iz 1922: Već je tada ozbiljno razmišljala da se posveti glumi (Branka je u sredini) |
