Idoli u Londonu snimaju LP "Čokolada": Vlada Divljan + Saša i Raša preslušavaju nove pesme (1983)

Jul 1983: Za sve postoji prvi put: za Idole da snimaju u Londonu, za Sašu Stojanovića da intervjuiše jugoslovenski bend, za Branu Rašića da ekskluzivno ovekoveči novi image; dobrodošli u vanredno izdanje!

Nedelju dana ranije se upoznamo u Eden Studiju zapadnog Londona gde su završavali rad na albumu; IDOLI mi dozvole da premijerno čujem traku s pola tuce završenih pesama. Danas čujem i finalizovani proizvod kada Vladi poželim dobrodošlicu za prvi intervju održavan u mojoj kući! U 9 ujutro! Za sve postoji debi.

"Ja sam tu" završava slušanje od deset novih stvari, pod skupim imenom "U gradu bez sna" ili "Idoli u gradu bez sna"; relativno je to jer sve je još u fazi planiranja: moguće je da snimci, zbog dužine preko 40 minuta, budu objavljeni kao dva mini-albuma.

Šaperu sam predložio naslov "Neispavani stranci" i, umalo, zaradio bilijarsku loptu u naočare za sunce. "Stranac u noći"? Ne, samo neki Resident. 

Od svih naslova i tekstova, zaintrigira me "Udri bogataša"; ljubavna je pesma o raskidu s bogatom devojkom i izlazeći kivan, mladić (srednovečni?) želi da se osveti svim parajlijama.

Epizodista Raša dobaci: Da li to znači da nisi bogat?

Razbiti famu - Jugo pop-zvezde nisu lovarne?! 

"Da, sigurno nisam. Pusti, čak sam dao i dobrovoljni prilog za Brixton, 17,5 funti sterlinga, putem kupovine karte za David Bowiejev dobrotvorni koncert u Hammersmith Odeonu. Čuj, bogataši su kod nas na lošem glasu i očekujemo opštu podršku od javnosti... od establišmenta. Zezam se, ne očekujemo podršku ni od koga."

Iznenađen sam tekstovima na ovoj ploči jer sam imao utisak da ste mnogo angažovaniji.

"To kod nas ide od ploče do ploče, kako smo raspoloženi. Teško je govoriti o nekom angažmanu jer pri pravljenju nekog teksta nikada svesno nismo težili da napravimo tekst koji će imati neku poruku ili koji će biti nešto angažiraniji ... To ispadne, to je naš način rada s obzirom da ne piše jedan čovek u grupi, na kraju se složimo i ispalo je da cela ploča, na neki način, jednorodna je po tekstovima; tako smo bili raspoloženi, takve smo tekstove hteli da pravimo i tako su ispali."

"Poruke ti uvek neko izvlači, verovatno će i ovde neko naći neku ... Vidi, imali smo prvi period s "Maljčikom" i tim, što je ispalo veoma angažovano ... "Retko te viđam s devojkama", to u ono doba nisam tako shvatao, to je možda za onaj period bio malo neuobičajen tekst, pa onda mini-LP koji je, relativno, bio neangažovan, ipak zvučalo je čudno malo, opet "Odbrana" je tumačena angažovano ... Kada radiš, jako je teško ... Ja lično ne volim da tumačim sam sebe ili tumačim grupu u kojoj radim, zamorno je to."

Bez dubljeg analiziranja, glavna tema ovog albuma je ljubav.

"Apsolutno, ima tu i patetične i romantične ljubavi... Već smo zašli u godine, nije to više ono ..."

Šta je bilo s religioznim flertom?

"Bilo je to interesantno ... U vreme "Odbrana i poslednji dani" bilo nam je to zanimljivo i otkrili smo tu jednu novu stvar, novo polje. Bio je to zaostatak gimnazijskih dana; Srđan i ja smo išli u isti razred i masu stvari, o kojima smo kasnije pevali, zajebavali se potpuno neobavezno da bi se to iskristalisalo, nešto proizišlo ...

Kada budemo pričali o ovoj ploči, ispašće da smo ostavili religiju ... Nije nam to nikada bila preokupacija, niti ovo niti ono ... Jednostavno nam je to u određenom momentu bilo zanimljivije i mislili smo da možemo da napravimo takvu ploču, što i jesmo. Sada radimo nešto drugo, što je meni normalno... "

"Uvek nailazimo na ista pitanja zašto ne radimo ... Krajnje je dosadno uvek raditi isto, to je jedna zamka u koju čovek lako upadne, naročito ako se trudi da održava nešto ... Svaki dan misliš o nečemu drugom i pomalo na drugi način ... Meni je to veliko rasterećenje jer posle "Odbrane", koja može biti shvaćena kao pretenciozna ploča, imaš nešto što je relaksirano i neobavezno."

Ne misliš li da je "Odbrana" bila previše ozbiljno shvaćena?

"Mislim, i mi se dosta često srećemo s tim, ili da nas tumače kao mistike ili totalne zajebante. Kod nas postoji problem da se ceo rokenrol tako shvata, nema tu nekakvog normalnog odnosa ..."

Uvek je imao status kontrakulture, da ne kažem pod.

"Da, i uvek je to nešto čemu se ili podsmeva ili se podvrgava nekim opsežnim analizama od strane ljudi koji nemaju pojma, to ne osećaju ... Imbecilna je to podela, manjem broju je to jasno; apsurdna je to podela, uzimajući u obzir da pre 40 godina nije postojao ni televizor, merila za umetnost i neumetnost su još uvek ista."

Serioznost pristupa nasuprot zabavi - koliko ozbiljno shvatate sebe?

"To je strašno komplikovano pitanje ..."

Ili potpitanje: koliko namerno minirate da bi ste izazivali?

"Ne mogu to tačno da ti odgovorim jer sam nisam svestan toga; kao grupa, ne kalkulišemo mnogo u smislu da stavimo tu i tu reč da bi iritirali. U svakom slučaju, postoji određeni moment kalkulacije koji ni sam sebi ne priznaješ ...

Trudim se da sebe ipak ne shvatim preozbiljno, mislim da je to preterano, jer kada čovek misli da je pametan i važan, počne da radi stvari koje ga odnesu negde, bez veze ... Trudim se da budem kritičan i prema sebi i prema drugima, s vremena na vreme."

U hijerarhiji jugoslovenskog roka, koliko su Idoli važni?

"To je više pitanje za kritičare; mislim da svoje mesto imamo i da smo bitna grupa, bez lažne skromnosti. Neke stvari smo zacrtali, neke stvari pomerili, to će izaći na kraju krajeva, bitno je da ja radim ono što volim ..."

Šta me iznenađuje na upravo snimljenoj ploči, i ujedno oduševljava, eklektičnost je stila. S jedne strane su balade, ili što je Raša rekao, modernizovane šansone 60-ih godina, dosta ironično tretiran duh šlagera, s druge je beli fank, ne nesrodan Talking Headsima.

"Sada se prvi put malo bavimo diskom i fankijem ... Dugo smo čekali da uđemo u studio, imali smo neke varijante s Švedskom i trebalo je da počnemo snimanje ploče u februaru, a ne u junu. U tom periodu su neke nove stvari urađene, neke stare izbačene, tako da se i oseća ... ima te raznovrsnosti koju si istakao i koju lično volim."

Mnogo je bolje da umetnik istražuje svoja interesovanja a ne da se hipokritički drži jednog stila koji je komercijalno vredan i proveren.

"To je strašno ograničavajuće; zašto ne bi probali sve, ako smatramo da imamo šta da ponudimo? Pokušavam da kupim Porta-studio da bi bili slobodniji, da bih sve što radim mogao da zabeležim, da mogu da izdam ili ne, da ponudim ... Činjenica je da smo ekonomski ograničeni...

Najlepše bi bilo uzeti ove urađene matrice i nadsnimiti nešto drugo (kao Andy Partridgeov projekt "Take Away/ The Lure Of Salvage"? - op. a.), stvarajući potpuno drugi album, bez obzira da li je komercijalno ili suprotno od toga ... To je suština stvari koja se radi, to ja tako doživljavam suštinu nekog našeg rada ..."

Kako je rokenrol još uvek kulturni geto u Jugoslaviji, koliko moraš biti komercijalno orijentisan?

"Ako se baviš samo rokenrolon moraš biti dosta komercijalan da bi živeo kao čovek, i pod tim podrazumevam uglavnom osnovne potrebe i bazične uslove za rad."

Postoji li podsvesni kompromis da bi se postigao komercijalni apel?

"Nismo mnogo bili opterećeni time jer kada smo hteli da snimim ploču kao što je "Odbrana", to smo i uradili, kada smo hteli ovakvu ploču, snimili smo je. To je onaj momenat nekalkulacije, možda je sreća da smo mi u osnovi pop-grupa koja kao bitnu komponentu u svom radu ima nešto što je slušljivo i komercijalno.

Mnogo bih više voleo da prestanem da se bavim muzikom, profesionalno, u trenutku kada dođe do toga da moram da snimim nešto komercijalno ili da propadnem. Radije bih svirao po igrankama nego što bih bio uslovljen da moram da izdam takvu i takvu ploču."

Idoli poseduju odliku najvećih i najtrajnijih bendova - fleksibilnost; nema ovde robovanja, Vlada smatra da je to odlika intelektualne slabosti, već je sve prirodno; bilo koja primena savremenih rešenja je ne nasilna dok, recimo, kod najvećeg Yu-benda, veštačko je to kalemljenje pomodnosti u nastojanju da se odlebdi na aktuelnosti.

Nema ovde kopiranja, nema plagijata, već kapaciteta da autentično interpretiraju date frke; sve su samo inspirativne motivacije, kreativno prisvajane i razvijane u sopstveni identitet.

Dolazak na snimanje u London (i subsekventno na ovaj intervju), rezultat je dugog nutrenja o producentu, pesmama, studijskim mogućnostima ...

Slučajan susret s Bob Painterom ih je ubedio da bi bilo vredno pokušati nešto u rok-meki. Savladavši materijalne teškoće, našli su se u položaju da dele producentski posao s Bobom.

Tekstovi su bili u embrionom obliku, finalizirani u studiju, i Engleska je suptilno uticala na IDOaLnO stvaralaštvo i samom činjenicom da su sva petorica stanovala zajedno ... koliko je ovo angliciziran proizvod, vama će biti lakše da odredite.

Obratite pažnju na "Vetar i zastave", cenjena engleska novinarka/spisateljica Vivien Goldman peva prateće vokale.

Ovo je vesela ploča za ovo ekonomski tmurno vreme; da li je ovo namerni pokušaj da obezbedite soundtrack eskapizmu?

"Nije namerni, da smo se trudili, ne bi uspeli. Kada pokušam da se distanciram, mi smo uvek bili grupa koja je nudila neku alternativu. Možda je ovo neki intimni revolt..."

Vlada, mogući nadimak "Čokolada", priznaje da bi bio najsrećniji da ima mecenu, kao veliki kompozitori prošlosti.

Bogataši, evo vam šanse za kulturu! "Soda Boy" (himna bezalkoholizmu?) razmišlja o turističkom roku, ponekad se isplati, i maše s prozora.

Napisao: SAŠA Stojanović, snimio: Branislav Rašić RAŠA, obrada: Yugopapir (Džuboks, 1983.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate