Jordan Ivanović, sportski reporter: Vrlo je neprijatno slušati nekog kolegu koji se grči i gubi u poslu

Jun 1983: Jordana Ivanovića, sportskog reportera Radio Beograda, najbolje poznaju ljubitelji fudbala.

Uz Marka Markovića, zaista je malo reportera koji na njemu osoben - efektan, zanimljiv i prilagođen slušaocima radija - način mogu dočarati i preneti ono što se dešava na jednom sportskom borilištu.

Prava je majstorija "lomiti" jezik na način kako to Jordan čini.

Uz neosporan talenat, vidno je da je ovaj 34-godišnji Valjevac "udružio" i ogromno znanje u svoj poziv i to ne iz oblasti sporta.

Zanat reportera počeo je da peče u lokalnoj stanici (Radio Valjevu), u kojoj niko nije imao nameru niti mogućnosti da od njega napravi vrsnog reportera. Sve što je postigao, može pripisati sam sebi, svojoj upornosti i talentu. 

Nije mu bilo potrebno puno vremena da ispolji nadarenost za ovaj poziv. Po običaju dobar glas se i daleko čuje. Usledile su ponude od brojnih radio stanica, razgovori i vrbovanja kao da je posredi as u kopačkama.

Jordan nije odmah krenuo "grlom" na velike mikrofone. Tek se pre nešto više od četiri godine preselio u Sportsku redakciju Radio Beograda. Za to vreme smo bili u prilici da ga nebrojeno puta slušamo u direktnim prenosima sa najinteresantnijih sportskih priredbi. Prošlog leta sa najvećeg fudbalskog pira - "Mundijala".

Dok smo vodili ovaj razgovor, nije nam bio potrebam magnetofon niti znanje stenografije. Kada nije za mikrofonom, Jordan govori odmereno, čak lagano.

• Da li je moguće definisati zanimanje sportski radio reporter?

Činjenica je da se poodavno ovaj termin odomaćio kod nas. Međutim, ja smatram da je on neodrživ. Naime, niko na ovom svetu ne može biti samo sportski reporter. Hoću da kažem da fond znanja za svakog mog kolegu i mene mora biti mnogo veći iz drugih oblasti nego iz samog sporta.

Ovo "sportski" smatram kao uslovnu reč.

• Na listi zanimanja ovo bi se moglo nazvati deficitarnim. U ovom poslu za sada nema konkurencije. Ko se sve može baviti reporterstvom?

Istina je da nema konkurencije. To ne valja, ali ne bih mogao ni da objasnim zbog čega. Inače, ovim poslom može da se bavi svaki mlad čovek. Ko oseti da to može. Jedina specifičnost je u tome što niko, bez obzira kakav stručnjak bio, ne može "napraviti" reportera.

Ako neko želi i ima nameru da se bavi ovim poslom, to mora učiniti sam. Nije preporučljivo forsiranje jer ima puno stvari koje se, jednostavno, ne mogu naučiti.

Vrlo je neprijatno slušati ili gledati nekog kolegu koji se grči i gubi u poslu.

• Kada vi prenosite, radio slušaju i oni kojima sport nije pri srcu, čak i domaćice?

Već sam na početku bavljenja reporterstvom raščistio sa zabludom da moje prenose treba da slušaju ljubitelji sporta. Uvek sam bežao od slepog vezivanja za ono ko je kome dodao loptu i slično.

Takvo moje shvatanje ovog poziva našlo je najbolje opravdanje kroz javljanje sa "Mundijala" u Španiji. Ja sam za Madrid pošao u vreme drugog dela ove fudbalske priredbe, u vreme kada su naši fudbaleri spakovali kofere.

Nisam imao puno vremena za ideje kako da osmislim svakodnevna javljanja dva i više puta. "Mundijal" za Jugoslovene nije više bio toliko zanimljiv. Ali, zato, u Španiji ima dosta toga čiji je sjaj neprolazan i u svim prilikama pobuđuje pažnju.

Uostalom, ovu, kao i sve druge manifestacije, pratili su brojni kulturni i zabavni sadržaji. Iskoristio sam to i javljao se na primer iz čuvenog muzeja "Prado", sa Trga sunca, "Doline palih", Grobnice španskih kraljeva, Koride. Ljudina se sve to svidelo.

Naravno, nisu izostale ni informacije sa sportskih borilišta. Kao što vidite, reporter treba da zna da prenosi i jednu izložbu slika kao i fudbalsku utakmicu.

• Naši ljubitelji fudbala vas se dobro sećaju i po prenosima fudbalskih utakmica Radničkog iz Niša u Kupu Uefa?

U prilog tome navešću neke detalje iz Dandija. U ovom škotskom gradu u vreme utakmice našao sam se u sendviču izveštača iz cele Evrope i nadaleko poznatog BBC-ja. Prenos je išao normalno, uobičajeno.

Kada se sve završilo, poznati britanski izveštač Valas Mur je bio zapanjen kako neko može da izdrži tako dugo i brzo da govori.

Mur nije razumeo, ali je čuo moj govor. Fudbaleri "Radničkog" su u ovom takmičenju bili veći virtuozi na terenu nego ja za mikrofonom. To im moram priznati. To sto su moji prenosi bili dobri, zanimljivi, moram i njima da zahvalim.

Neće se nikada ni desiti da nas televizija baci u drugi plan

• U našim uslovima izazov za svakog reportera je prenos derbi u takmica?

I u takvim okolnostima glavni sadržaj nije samo igra već niz drugih detalja. Svuda i na svakom mestu 100 hiljada navijača je izuzetan događaj.

• Utisak je, dakle, da sportski reporter nije samo u ulozi "odašiljača" zvučnih slika sa sportskih borilišta?

U pravu ste. Sećam se prenosa utakmice sa Karaburme OFK - Zvezda. Na tribinama je grupa navijača imala tako velik transparent koji je zaklanjao vidik nekoliko redova sedišta na tribinama. Prisutni su negodovali, ali nije bilo rezultata.

Kako zbog sportske prognoze manje-više svaki navijač ima tranzistorski prijemnik, rešio sam i ja da se u ovaj nesporazum navijača umešam. Naglasio sam u delu prenosa da pomenuti transparent zadaje glavobolju jednom broju gledalaca, pa i meni u prenosu.

Zamislite, tog istog trenutka ta velika navijačka igračka je sklonjena,

• Još uvek drugi mediji, kao što je na primer, televizija, bitnije konkurentno ne utiču na radio prenose?

Neće se nikada ni desiti da nas televizija baci u drugi plan. Još kada je pokojni Radivoje Marković, doajen radio reporterstva, prenosio utakmice, ljudi su gasili televizor i njega slušali. Ne retko se to dešava i danas.

• Mnogo je laskavih priznanja usledilo za vaš dosadašnji rad. Koja biste za ovu priliku izdvojili?

Kada sam pre neku godinu od kolege Slobodana Anastasijevića čuo da je o mom radu nešto komentarisala Olga Božičković, poznati kritičar iz "Politike", naprosto sam se uplašio.

Kasnije mi je bilo posebno drago kada sam saznao šta je zapravo kazala. Citiram te reči:

"Dok njega nisam čula, nisam verovala da je tako lepo slušati radio".

Inače, najdraža su mi ona priznanja koja mi upute kolege novinari.

• Za koji klub navijate i da li sportski reporteri znaju da zloupotrebe svoju "obojenost"?

Navijam za "Napredak" iz Kruševca. Reporter koji u prenosu navija za bilo koju ekipu treba pod hitno da traži drugi posao. Ovo kažem izuzimajući utakmice državne selekcije i naših klubova u međunarodnim kup utakmicama.

Ali, i u tim prilikama želju reportera za pobedom "svoje" ekipe treba da prati stalno uvažavanje protivnika.

• Pre nego što uputino još jednom poruke onima koji se interesuju za ovaj poziv, šta smo propustili da kažemo?

Pa, možda podatak da u jednoj minuti izgovorim 52 rečenice; da je prenos košarkaških utakmica za mene najveće zadovoljstvo. Inače, budućim kolegama poručujem sledeće: počnite tamo gde stalno živite.

Ne mora to biti Beograd.

Može u Doboju, Koprivnici, Negotinu, Zvorniku. Važno je početi.

Tekst i snimci: Budimir Novović, obrada: Yugopapir (Eureka, 1983.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate