Ovako je Dedijer opisao borbu za Jajce / Septembar 1942: " ... Na kraju sela stigosmo Kostu Nađa. Još pola sata grabili smo uzbrdo dok ne izbismo na greben brda Mileta (kota Mile, 641 metar). To je jedna od najviših kota oko Jajca. Od grada smo se nalazili neka četiri kilometra u vazdušnoj liniji. Prvo ustaško uporište bilo je od nas na 500 metara, dole kod Kanala...
...Ako naše snage ne budu uspele da do
zore zauzmu grad, naređeno im je da se ne povlače već da drže
osvojene pozicije.
Napad treba da počne oko 11 noću.
Imamo još pola sata. Ležim pored Koste i pričamo. Ovo je
devetnaesti grad koji partizani osvajaju ove sezone u Krajini i
jugozapadnoj Bosni...
U ovim napadima, priča Kosta, mi smo bili slabiji u tehničkom pogledu, ali smo tukli neprijatelja našom daleko većom hrabrošću, iznenađenjem, brzom koncentracijom. Upadali smo u grad skoro bez pucanja i prodirali u klinovima, i tako iznenađivali neprijatelja, cepali mu snagu, onemogućavali mu vezu između pojedinih odeljenja.
U samom času napada, tj. kada bi nas neprijatelj već primetio, naše teško oružje tuklo bi pravo na grad - dva, tri metka i tako unosilo paniku. Svi naši napadi na jako utvrđena mesta vršeni su noću, jer se po mraku lakše može privući utvrđenjima, a i usled velike nadmoćnosti neprijatelja u teškim oruđima.
U ovim napadima, priča Kosta, mi smo bili slabiji u tehničkom pogledu, ali smo tukli neprijatelja našom daleko većom hrabrošću, iznenađenjem, brzom koncentracijom. Upadali smo u grad skoro bez pucanja i prodirali u klinovima, i tako iznenađivali neprijatelja, cepali mu snagu, onemogućavali mu vezu između pojedinih odeljenja.
U samom času napada, tj. kada bi nas neprijatelj već primetio, naše teško oružje tuklo bi pravo na grad - dva, tri metka i tako unosilo paniku. Svi naši napadi na jako utvrđena mesta vršeni su noću, jer se po mraku lakše može privući utvrđenjima, a i usled velike nadmoćnosti neprijatelja u teškim oruđima.
- Nijedna vojska na svetu - veli Kosta - ne može da vrši noću takve napade kao partizani. Kod nas je svaki
borac potpuno svestan zašto se bori, jer komandir ne može noću da
drži na uzdi svakog borca. To su razlozi naših uspeha...
... Najzad dođe i 11.00... Puče jedan,
pa drugi metak na Ćusiji (Ćusine). Uskoro se čitav venac puščane
vatre obvi oko vrha. Prolamao se i bacač. I dole, oko Jezera, kod
Kanala, otpočela je borba... Ustaške rakete šaraju nebom - crvene,
pa posle - bele.
Zakuvalo se oko grada. Sada je došao red na našu haubicu. Izbaci taj naš stari, slavni top dva metka od kojih obično samo jedan eksplodira. Oteli smo ga od ustaša prošle godine. Zimus, kad su Talijani vršili ofanzivu, morali smo ga zakopavati oko Oštrelja. Noću su krišom dolazili drugovi, otkopavali svoj top, podmazivali ga, opet zakopavali...
Zakuvalo se oko grada. Sada je došao red na našu haubicu. Izbaci taj naš stari, slavni top dva metka od kojih obično samo jedan eksplodira. Oteli smo ga od ustaša prošle godine. Zimus, kad su Talijani vršili ofanzivu, morali smo ga zakopavati oko Oštrelja. Noću su krišom dolazili drugovi, otkopavali svoj top, podmazivali ga, opet zakopavali...
 |
| Borci Četvrte crnogorske brigade iznad Jajca, septembra 1942. godine (snimci: znaci.net) |
Kosta priča da ovo nije baš prvi
napad na Jajce.
Prošle godine je Šolaja udario s pet
stotina boraca na grad u kome je bilo 3000 Nemaca, sem ustaša i
domobrana. Zauzeo je Ćusiju i fabriku karbida, ali se, naravno,
morao povući. Priča Kosta o Šolaji.
Došao kod njega italijanski doušnik i nudi mu milion lira da pređe na stranu Italijana. Šolaja izvadio pištolj i ubio ga na mestu.
Pošten je bio taj skromni čovek.
Njegov stric u toku borbe uzeo ustaškog konja i pošao s njim kući.
Došao kod njega italijanski doušnik i nudi mu milion lira da pređe na stranu Italijana. Šolaja izvadio pištolj i ubio ga na mestu.
Pošten je bio taj skromni čovek.
Njegov stric u toku borbe uzeo ustaškog konja i pošao s njim kući.
- Ostavi konja! - naređuje Šolaja
- Živ se ne razdvajam od njega! - odgovara stric.
Šolaja vadi pištolj i ubija konja...
Pitam Kostu da li je bilo teže ratovati u Španiji ili ovde i, evo, što on kaže:
Pitam Kostu da li je bilo teže ratovati u Španiji ili ovde i, evo, što on kaže:
- Mi ovde ratujemo pod mnogo težim
uslovima. Španska vojska je bila bolje naoružana. Imala je više
tehnike. Zatim, to je regularna vojska, sa arsenalima, organizovanom
pozadinom. A od svega toga mi nemamo ništa, naše je samo ono što
nosi neprijateljska komora. I moral naše vojske je bolji od španske. Retko koja vojska ima takvu upornost kao naša. Španci nisu znali da
izdrže u teškoj situaciji. Naši partizani su ravni borcima
internacionalnih brigada.
Već je počelo da sviće... Rešismo
da priđemo bliže i vidimo kako stoji situacija...
Gore, na grebenu, kod prvih kuća Jajca, zatekosmo štab Prve krajiške i protivtenkovski top. Tu stoji jedna grupa domobrana koje smo noćas zarobili...
Gore, na grebenu, kod prvih kuća Jajca, zatekosmo štab Prve krajiške i protivtenkovski top. Tu stoji jedna grupa domobrana koje smo noćas zarobili...
Milinko Kušić, sada komandant Prve
krajiške, izlaže situaciju... Pošto je Kušić prišao još bliže,
Operativni štab je ostao na njegovom mestu. Dolaze kuriri Druge
proleterske...
S prvim izveštajima (da je zauzet
čitav grad sem tri uporišta) i otišao je Zoran natrag na
Mlinište...
Sunce je već prilično odskočilo. Ali
magla iznad samog grada nije se dizala. Došao je i avion-izviđač,
osmatra pa se vraća natrag. Ne zna kakva je situacija. Paljba je
nekako malaksala. Kosta priča.
- Obe strane su posustale. Važno je ko
će preuzeti ofanzivu! Naši imaju naređenje da čvrsto drže
osvojene pozicije i da borbu nastave u toku dana...
Skoro će podne. Grad se još drži.
Avion doleće i baca četiri bombe prekoputa nas. Iz grada u Jajcu
lete bele rakete. Razgovaramo o vezama. To je naša
najbolnija tačka. Prilikom napada na Prijedor Kosta je bio telefonom
povezan sa svim bataljonima...
Kosta dogledom otkriva da ustaše beže
preko Vrbasa, kroz park. Dole u gradu neprestano krklja...
Obaveštavamo našu haubicu da otvori vatru u tu gomilu, ali ona je za čitav sat od nas. Veza! Kosta objašnjava da će te ustaše dočekati bataljoni Crnogoraca. Prilično je pravilno postupio što je ostavio ustašama izlaz... jer bi se ti gadovi, opkoljeni sa svih strana, zverski borili. Samo da su Crnogorci bili tamo gdje je po planu naređeno - uspeh bi bio sto posto...
Obaveštavamo našu haubicu da otvori vatru u tu gomilu, ali ona je za čitav sat od nas. Veza! Kosta objašnjava da će te ustaše dočekati bataljoni Crnogoraca. Prilično je pravilno postupio što je ostavio ustašama izlaz... jer bi se ti gadovi, opkoljeni sa svih strana, zverski borili. Samo da su Crnogorci bili tamo gdje je po planu naređeno - uspeh bi bio sto posto...
Izvještaj od Kušića. 'Grad je
zauzet'.
Krenuli smo po mraku, širokim drumom pored Jezera. Pravo je čudo kako je Jajce zauzeto. Kroz one klisure zaista samo partizani mogu da se probiju. A kad dođosmo do gradskih zidina još smo se više čudili kako su naši prodrli u grad... "
Krenuli smo po mraku, širokim drumom pored Jezera. Pravo je čudo kako je Jajce zauzeto. Kroz one klisure zaista samo partizani mogu da se probiju. A kad dođosmo do gradskih zidina još smo se više čudili kako su naši prodrli u grad... "
 |
| Oslobođeno Jajce, 29. septembra 1942. godine |
*****
Kasno uveče 25. septembra okupio sam
štabove svih jedinica u jednoj gostionici. Zahvalio sam komandantima
i komesarima i zamolio ih da moje čestitke pronesu jedinicama.
Uto je stigao Titov kurir. Ovoga puta sam po njemu poslao potpun izveštaj u nekoliko reči: neprijatelj potučen u Jajcu i na prilazima Jajcu, možete doći! Ali umjesto da dođe u Jajce, drug Tito je zatražio da ja dođem na Mliništa, gdje je njegov štab bio ulogoren u šumi, pod šatorima nedaleko od železničke stanice na visini od 1400 metara.
Uto je stigao Titov kurir. Ovoga puta sam po njemu poslao potpun izveštaj u nekoliko reči: neprijatelj potučen u Jajcu i na prilazima Jajcu, možete doći! Ali umjesto da dođe u Jajce, drug Tito je zatražio da ja dođem na Mliništa, gdje je njegov štab bio ulogoren u šumi, pod šatorima nedaleko od železničke stanice na visini od 1400 metara.
U Mliništa sam stigao već o podne, pre ručka. Dvoja kola zaplenjena u
Jajcu, dva štapska automobila, vozio sam na dar drugu Titu. Ispred
nas su vozila dva motociklista. U tako svečanom poretku stigli smo i
na Mliništa.
Ovoga puta sam se komandantski utegao, čizme su mi bile oglancane, sva dugmad na uniformi skrojenoj u našoj radionici zakopčana. Želio sam da raport bude svečan: otkako je drug Tito došao u Krajinu, Jajce je prvi grad kojeg mu oslobođenog poklanjam.
Ali ništa od raporta. Tek što sam izašao iz auta, prišao mi je Tito i čvrsto stegao ruku. Okrenuo se potom grupi drugova iza sebe:
Ovoga puta sam se komandantski utegao, čizme su mi bile oglancane, sva dugmad na uniformi skrojenoj u našoj radionici zakopčana. Želio sam da raport bude svečan: otkako je drug Tito došao u Krajinu, Jajce je prvi grad kojeg mu oslobođenog poklanjam.
Ali ništa od raporta. Tek što sam izašao iz auta, prišao mi je Tito i čvrsto stegao ruku. Okrenuo se potom grupi drugova iza sebe:
- Jesam li vam rekao: doći će Kosta
sa darovima!
S drugom Titom bio je i komandant
Glavnog štaba Hrvatske. Zatim: Lola i Lolin otac, stari dr Ivan
Ribar.
Jedan drug u toj grupi, nizak, zbijen, okruglog lica na kojem su zračile inteligentne oči, gledao me smeškajući se.
Tek kad sam ga pažljivo pogledao, prepoznao sam u njemu svog starog druga iz Španije. Nisam ga video posle povlačenja preko Pireneja:
Jedan drug u toj grupi, nizak, zbijen, okruglog lica na kojem su zračile inteligentne oči, gledao me smeškajući se.
 |
| General Kosta Nađ |
Tek kad sam ga pažljivo pogledao, prepoznao sam u njemu svog starog druga iz Španije. Nisam ga video posle povlačenja preko Pireneja:
- Stevo - kažem - odakle ti, i dobro
došao!
Bio je to Ivan Krajačić Stevo, koji
je od okupacije radio ilegalno, najpre u Zemunu, a posle u Zagrebu.
Dok se grlimo, smeje se:
- Sve mislim hoćeš li me prepoznati...
On je iz Zagreba izveo Lolu i dra
Ribara, koji se ilegalno iz Beograda, preko Zemuna prebacio u Zagreb,
do sina, koji je iz Zagreba rukovodio pokretom u neoslobođenim
krajevima.
Tu, na Mliništima, zatekao sam i grupu
zagrebačkih glumaca. Oni su stigli pre Ribara i Krajačića.
U Vrhovnom štabu sam ostao do podne
28. septembra.
Toga dana smo svi zajedno, prateći druga Tita krenuli u Jajce. Da ćemo ići u Jajce, saznao sam još 26, čim sam stigao na Mliništa. Tada sam poslao poruku u Jajce da se u vili bivšeg direktora tvornice karbida pripremi večera.
Poslao sam i malu Titovu fotografiju. Vrhovni komandant mi ju je s posvetom dao na Cincaru. Poručio sam drugovima da tu fotografiju povećaju i da je stave iznad pročelja stola, u salonu gdje pripreme večeru.
Kako su onih dana iz zatvora stigle zamenjene neke drugarice Zagrepčanke, s kojima je bila i Marica Zastavniković-Barunica (posebna priča o njoj), sav posao oko pripremanja "prijema" u direktorovoj vili poverio sam spretnoj Barunici. Ostalo mi je samo da se nadam da će, kad stignemo, sve biti kako treba.
Toga dana smo svi zajedno, prateći druga Tita krenuli u Jajce. Da ćemo ići u Jajce, saznao sam još 26, čim sam stigao na Mliništa. Tada sam poslao poruku u Jajce da se u vili bivšeg direktora tvornice karbida pripremi večera.
Poslao sam i malu Titovu fotografiju. Vrhovni komandant mi ju je s posvetom dao na Cincaru. Poručio sam drugovima da tu fotografiju povećaju i da je stave iznad pročelja stola, u salonu gdje pripreme večeru.
Kako su onih dana iz zatvora stigle zamenjene neke drugarice Zagrepčanke, s kojima je bila i Marica Zastavniković-Barunica (posebna priča o njoj), sav posao oko pripremanja "prijema" u direktorovoj vili poverio sam spretnoj Barunici. Ostalo mi je samo da se nadam da će, kad stignemo, sve biti kako treba.
Dve noći sam spavao pod šatorom na
Mliništima. Druge večeri, mislim da je bila subota, saznao sam
prezime našeg Vrhovnog komandanta. Dotad je za mene drug Tito bio
Rudi, Valter, Stari ili Tito, stari komunist, robijaš, radnik.
Slutio sam da je iz Zagorja, ali nikad nisam ni pomislio da
nekoga upitam kako se on stvarno zove.
A one večeri, na Mliništima, to se dogodilo dok smo, ćutljivi kao ribe, slušali vesti Radio-Moskve na srpskohrvatskom jeziku.
U jednoj informaciji se govorilo o sinu Vrhovnog komandanta jugoslovenskih partizana Žarku Brozu, koji je ranjen u borbama pred Moskvom.
A one večeri, na Mliništima, to se dogodilo dok smo, ćutljivi kao ribe, slušali vesti Radio-Moskve na srpskohrvatskom jeziku.
U jednoj informaciji se govorilo o sinu Vrhovnog komandanta jugoslovenskih partizana Žarku Brozu, koji je ranjen u borbama pred Moskvom.
- Zar ponovo! - uzdahnuo je naš Vrhovni
komandant.
Mi smo ćutali. Kasnije, kad smo izašli
na proplanak, Tito između Steve i mene, ispred dra Ribara, Lole i
Rukavine, zamišljeno je rekao:
- Tek mu je sedamnaest godina, a već
druga rana...
Tako sam saznao da je drug Tito - Broz. A
ime mu još nisam znao.
Sutradan, u nedelju popodne, u maloj
koloni automobila, sa motociklistima ispred i iza kolone, krenuli smo
u Jajce. U prvim kolima smo bili Tito, dr Ribar i ja.
Stigli smo kad se već smračilo. Na desnoj obali Plive, na padini Ćusine, u četvrti Pijavice, ispred osamljene vile čekali su nas drugovi iz mog štaba i štabova brigada koje su oslobodile Jajce. U vili je sve bilo pripremljeno za večeru.
U salonu sto, kao da smo u najluksuznijem bečkom hotelu. Srebrno posuđe, po tri tanjira, salvete uspravljene, a što je izazvalo posebnu pažnju - na zidu velika slika druga Tita.
Mislim da je to bila prva dvorana u kojoj je ovako svečano izvešena fotografija našeg Vrhovnog komandanta. On se smejao:
Stigli smo kad se već smračilo. Na desnoj obali Plive, na padini Ćusine, u četvrti Pijavice, ispred osamljene vile čekali su nas drugovi iz mog štaba i štabova brigada koje su oslobodile Jajce. U vili je sve bilo pripremljeno za večeru.
U salonu sto, kao da smo u najluksuznijem bečkom hotelu. Srebrno posuđe, po tri tanjira, salvete uspravljene, a što je izazvalo posebnu pažnju - na zidu velika slika druga Tita.
Mislim da je to bila prva dvorana u kojoj je ovako svečano izvešena fotografija našeg Vrhovnog komandanta. On se smejao:
- Kosta, ti imaš buržujske navike!
Kako sam i sam bio svim ovim iznenađen,
branio sam se:
- To je sve smesila drugarica Barunica!
Ona se diskretno smeškala:
- Rečeno mi je: prijem Vrhovnog
komandanta, a ja bar znam što su prijemi...
Kad smo već bili pri kavi, upitao sam
druga Tita bi li mogao naći vremena da izvrši smotru Prve krajiške
brigade.
On je već do tada stekao visoko mišljenje o borbenoj sposobnosti Krajišnika. Reče i tad, za stolom, nešto u tom smislu, a onda ustade:
 |
| U oslobođenom Jajcu 1942: Seljaci dolaze po sledovanje hrane |
On je već do tada stekao visoko mišljenje o borbenoj sposobnosti Krajišnika. Reče i tad, za stolom, nešto u tom smislu, a onda ustade:
- Kosta predlaže da obiđemo Prvu
krajišku!
To sam zaista želeo, ali nisam mislio
da to učinimo odmah, u po noći. Pogledom sam dao znak komandantu
Milinku Kušiću. Istrčao je kao tane.
Prva je bila nedaleko, u onoj zgradi gde je 14 meseci kasnije, posle renoviranja, održano povesno zasedanje AVNOJ-a.
Kad smo mi stigli, a činilo mi se kao da jurimo, brigada je već bila postrojena: oko hiljadu i dve stotine boraca u četvororedu između sadašnjeg Doma AVNOJ-a i Plivinih slapova.
Prva je bila nedaleko, u onoj zgradi gde je 14 meseci kasnije, posle renoviranja, održano povesno zasedanje AVNOJ-a.
Kad smo mi stigli, a činilo mi se kao da jurimo, brigada je već bila postrojena: oko hiljadu i dve stotine boraca u četvororedu između sadašnjeg Doma AVNOJ-a i Plivinih slapova.
Kušić je raportirao. Stroj smo obišli
samo drug Tito i ja. Vrhovni komandant je samo nekoliko reči rekao
Krajišnicima: čestitke za Jajce, zahvalnost za herojstvo, pohvalu
za odanost borbi.
Neko je gromoglasno povikao:
- Služimo drugu Titu!
Tito se zaustavio:
- Vi služite, drugovi, narodu. I ja
služim narodu. Zdravo!
Te noći, i sutradan, neki drugovi su
predlagali da se Vrhovni štab iz Mliništa preseli u Jajce. Nisam se
slagao. Uporno sam tvrdio da Jajce ne možemo dugo držati. Kad smo
se fotografisali drug Tito, dr Ribar, Stevo, Rukavina, Titova
sekretarica Zdenka, pa još neki od prisutnih drugova i ja - Vrhovni komandant je pomalo zamišljeno
rekao:
- Uskoro ćemo trebati još veći grad!
 |
| Vodopad kod Jajca, snimljeno 1943. godine |
*****
Drugi grad Tito je zatražio na
Oštrelju, kamo je sa svojom kolonom stigao ujutro 8. oktobra s Mliništa. Zatekao
sam ga u jednom od tri vagona železnice uzanog koloseka, koja je
između Drvara i Srnetice, u dužini od 90 kilometara bila
osposobljena za saobraćaj.
Vrhovni štab se smestio u dva prva vagona, a u trećem je bio Pavle Savić s radio-telegrafistima i šifrantima. Prateća četa je bila pod šatorima. Okolni vrhovi su već bili pod snegom. Padala je susnežica. Neko gadno, mračno vreme. A u vagonu Vrhovnog komandanta toplo. Kiša me potpuno smočila. Tito se smeje:
Vrhovni štab se smestio u dva prva vagona, a u trećem je bio Pavle Savić s radio-telegrafistima i šifrantima. Prateća četa je bila pod šatorima. Okolni vrhovi su već bili pod snegom. Padala je susnežica. Neko gadno, mračno vreme. A u vagonu Vrhovnog komandanta toplo. Kiša me potpuno smočila. Tito se smeje:
- Stalno juriš na tom svom Sokolu. De,
ogrij se...
Sve vreme razgovora pušio je svoju
lulicu s cigaretom i zamišljeno slušao moja obaveštenja...
... U slobodnoj Krajini je zaista sve
funkcionisalo na najbolji način, a srce te aktivnosti bila je
omladina u SKOJ-u (preko četiri hiljade) i Narodnooslobodilačkom
savezu omladine (više od 20.000).
Znao sam da je Tito zavoleo Krajišnike, kao što sam ih i sam zavoleo, i nisam krio ponos što sam među njima.
Ali onoga puta na Oštrelju Tito o Krajišnicima nije govorio. Samo bi povremeno rekao kako je to dobro i kako "tako treba", a kad sam ućutao, seo je nasuprot mene:
Znao sam da je Tito zavoleo Krajišnike, kao što sam ih i sam zavoleo, i nisam krio ponos što sam među njima.
Ali onoga puta na Oštrelju Tito o Krajišnicima nije govorio. Samo bi povremeno rekao kako je to dobro i kako "tako treba", a kad sam ućutao, seo je nasuprot mene:
- Treba nam jedan veći grad. Treba nam
grad koji ćemo moći duže zadržati.
I da to nije rekao, sam bih mu bio
predložio:
- Najpogodniji je Bihać.
Odmerio me žmirkajući, kao da procenjuje koliko sam ozbiljan. A ja sam,
uistinu, bio uveren da je moguće uspešno napasti drugi po veličini
garnizon u Krajini, mada nisam delio uverenje drugova iz 1. krajiškog
odreda i podgrmečkog partizanskog komiteta koji su mislili da će
Bihać "pasti kao zrela kruška".
Više Petar Vojnović, zamenik komandanta 1. odreda nego komandant Milorad Mijatović, i više sekretar okružnog komiteta Šefket Maglajlić Mirko nego komesar odreda Dimitrije Bajalica prilikom svakog susreta sa mnom govorili su o napadu na središte velike župe Krbave i Psata.
Više Petar Vojnović, zamenik komandanta 1. odreda nego komandant Milorad Mijatović, i više sekretar okružnog komiteta Šefket Maglajlić Mirko nego komesar odreda Dimitrije Bajalica prilikom svakog susreta sa mnom govorili su o napadu na središte velike župe Krbave i Psata.
- Zanimljiva ideja - rekao je Tito. - Razmisli!
Bio sam već dobro razmislio o bihaćkoj
operaciji, ali kako sam znao da taj plan traži ogromne snage i sadejstvo ne samo naših i proleterskih nego i hrvatskih brigada sa
zapadne obale Une, što početkom oktobra u vreme nemačko-ustaških i
italijansko-četničkih ofanzivnih udara na slobodnu teritoriju, nismo
mogli izvesti, ništa nisam obrazlagao Vrhovnom komandantu.
Samo sam obećao:
Samo sam obećao:
- Razmislit ćemo o Bihaću i izvestiti
Vrhovni štab.
Napisao: Kosta Nađ, pripremio: Jovo Popović, foto: Znaci.net, obrada: Yugopapir (Arena, 1978.)
 |
| Deca sa Kozare oslobođena iz logora i dovedena u Janj kod Jajca, 1943. godine |
