Naši glumci u stranim filmovima: Najuspešniji Beba i Bekim, najveću šansu propustio Ljubiša (1970)


Septembar 1970: Za Bekima Fehmijua se zna. Posle fenomenalne uloge u jugoslovenskim "Skupljačima perja", on je za 300.000 dolara potpisao sedmogodišnji ugovor sa italijanskim veleproducentom Karlom Pontijem. Kako je i pod kojim uslovima igrao u televizijsko-filmskoj seriji "Odisej" i ko je ušićario na njegovoj ulozi u "Avanturistima" i jednom najnovijem vesternu, za sada nije poznato.

Ali, očigledno je da je naš Bekim postao zvezda svetskog filma, za sad ne toliko po ulogama već više po reklami koja mu je obezbeđena.

Tako se, (uostalom, na Zapadu lansira) "star": još dok ga publika nije ni videla na bioskopskom platnu, Bekim je proglašen za "Grka" (zbog čega je oštro protestovao), za velikog osvajača i ljubavnika (zbog čega su protestovale Ana Mofo i Kendis Bergen), za naslednika Žan Pol Belmonda (što može samo da mu imponuje).

Na žalost, sa Bekimom Fehmijuom počinje i završava se lista Jugoslovena koji "drmaju" svetskim filmom.



Tužno je završila Selma Karlovac




Čast "Hercegovcu" Karlu Maldenu koji je rođen i odrastao u Americi, moćnom holivudskom producentu Džonu Frankoviću i menadžerki Brižite Bardo Olgi Horstig.

Oni su, doduše, davno i privremeno živeli pod ovim našim nebom, ali se ni poslednjih godina nisu pretrgli da nekog od nekadašnjih zemljaka proguraju u prvi plan.

I tako Bekim ostaje jedina jugoslovenska zvezda u današnjem sazvežđu svetskog filma. Ne treba potcenjivati karijeru Bebe Lončar koja ne prestaje da snima, Špele Rozin koja već godinana ne napušta Rim i tvrdi da nema ništa slabije angažmane od Bebe.

Nije čak, u opštem haosu jugoslovenske kinematografije, čudno što nismo u mogućnosti da vidimo filmove ovih naših dveju glumica. Što se tiče Rima, tamo veliki broj Jugoslovena, pogotovo devojaka, pokušava da prodre u "Činečitu", grad filma i neostvarenih snova.

U poslednje vreme čuje se o Femi Benusi iz Rovinja. Ivica Pajer se vratio u Zagreb posle višegodišnjih pokušaja da zaista uspe.

Tužno je završila Selma Karlovac, naša prva filnska Koštana. Ova nesrećna i neurotična žena snimila je na zapadu čak 35 filmova za deset godina, a sada je prisiljena da se potuca kao čistačica.

Bolje je prošla Nađa Poderegin, koja, umesto da teče karijeru glumice, više voli hobi bogato udate supruge.

Zagrebački glumac Vladinir Medar, za razliku od već umornog Mavida Popovića, i dalje uspeva da snima u stranim ekipama.

Izgledalo je da će film prevagnuti u karijeri Relje Bašića, ali to se zasad još nije dogodilo.

Inostrani producenti i režiseri dok se nalaze kod nas u gostima, često obećavaju našim glumcima značajne uloge, a kada odu, zaboravljaju "zanimljive i impresivne Jugoslovene".

Slavni Sergej Bondarčuk, dok je na snimanju "Bitke na Neretvi" komandovao partizanskom artiljerijom, obećavao je Bati Živojinoviću brda i doline. Bio je čak sasvim određen: poveriće mu ulogu Napoleonovog ađutanta u "Borodinskoj bici". Nije se posle nikad ni javio!

Možda je najveću šansu propustio Ljubiša Samardžić. Kada je u direktnoj borbi za venecijansku nagradu "Volpi" pobedio slavnog Mastrojanija, za našeg glumca zainteresovali su se poznati producenti braća Hakim iz Londona.

"Smoki", međutim, nije hteo da prihvata beznačajne uloge za koje mu nije nuđeno više od 5.000 dolara. Čekajući, on je rizikovao i izgubio dragoceno vreme. U međuvremenu su na festivalu u Veneciji nagrade čak ukinute, tako da njegov "Volpi" ne vredi baš mnogo na međunarodnoj glumačkoj pijaci.

Proteklog leta odvijao se zanimljiv film na snimanju jednog po svemu sudeći beznačajnog trilera najmodernijih "pretenzija". Malo poznati beogradski režiser Pavle Jocić doputovao je iz Minhena sa "senzacionalnim projektom" i, navodno, dovoljno sredstava.

Za film "X plus dva Y" angažovao je jednu nemačku glumicu, Ljubišu Samardžića i Miću Orlovića. Samardžić je ovde savremeni seksualni manijak koji dokazuje "naučnu tezu" da veći procenat "Y elemenata" u ljudskom organizmu predodređuje pojedince za monstruozne zločine.

Po ko zna koji put, Mića Orlović je u ovom filmu sveznajući inspektor koji na kraju trijumfuje u ime pravde.

Izuzev nekoliko glumaca na snimanju se vrzmala veća grupa "manekenki", a čak i po "radnim" fotosima vidi se da je golotinja bila zastupljena u najvećoj meri.



Nije jasno šta Olivera Vučo radi u Minhenu




Ali još uzbudljiviji bili su dijalozi između režisera Jocića i naša dva glumca. Obećani honorari (u nemačkim markama, pre revalvacije!) nikako nisu stizali. U Budvi se za vreme snimanja ispostavilo da ekipa nema novca čak ni za hotelski smeštaj.

Ni garancija jedne jugoslovenske banke nije se pokazala čvrstom. Orlović se nekoliko puta povlačio sa snimanja, Samardžić je oklevao da li da se pojavi u minhenskom ateljeu. Izgleda da se sve dobro završilo i sada ovaj famozni film treba da započne svoje putovanje po trećerazrednim bioskopima Zapadne Nemačke.

Teško je poverovati da će dospeti i do naših (velikih) ekrana, iako, s obzirom na ukus naših distributera, ništa nije nemoguće.

Istovremeno, stižu vesti da se u Minhenu, čak na dve godine, nastanila Olivera Vučo. Šta sve poslednjih godina nije učinjeno da ova eksplozivna Beograđanka krene putem internacionalne slave.

Kao pevačica je ponegde i uspevala, a njeni glumački pokušaji završavali su se mnogo skromnije kao u filmu "Gospođica doktor" gde jedva progovara nekoliko reči. Nije pomoglo ni angažovanje istih menadžera koji su u Rimu "probili led" za Bebu Lončar.

Ukoliko ponovo ne snima svoj "ciganski šou" za Bavarsku televiziju, nije jasno šta Olivera Vučo radi u Minhenu. Ona je, koliko se zna, angažovana za ulogu Vojvotkinje od Albe u istočnonemačko-sovjetskoj koprodukciji "Goja". Ne snima se, valjda, ovaj film u Minhenu?

Možda će nam "božanstvena Oli" to otkriti kada navrati u Beograd zbog svog novog (privatnog) zanosa.

Kako se pričalo, Olivera Vučo je letos snimila jednu "lezbijsku" epizodu u nekakvoj švedskoj ekipi za 10.000 dolara. Istovremeno, završen je jedan drugi švedski film, sniman na Jadranu, u kome Božidarka Frajt "sa nasladom, zariva nož u leđa svom ljubavniku", ali posle seksualnog akta. 

Kako je počelo, ko zna gde će se završiti.

Napisao: Džavid Husić, obrada: Yugopapir (RTV revija, 1970.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate