Revolucija je obojila posleratnu
jugoslovensku književnost. Koliko uopšte umetnost podstiče
revoluciju, koliko revolucija nadahnjuje umetnost? Ovde i na drugim
meridijanima?
Da li umetnost podstiče revoluciju?
Ne verujem da je ona u tolikoj meri dostupna svim ljudima koji
učestvuju u njoj da bi mogla akciono da ih podstakne, organizuje,
upućuje. Jasno da veze postoje, da su duboke, ali one se kreću,
pre, obrnutim pravcem, i idu od revolucije ka umetnosti.
- Revolucija ili nada u revoluciju može da nadahne umetnost. I ovde su to činile. I svuda to čine. Ali ne znam da su umetnička dela izvodila revolucije.
Koliko je revolucija u umetnosti vezana
za revoluciju u društvu?
- Revolucije u umetnosti nisu, u
načelu, vezane za društvene prevrate, bez obzira što i jedni i
drugi mogu biti oslobodilački. One se događaju neposredno jedna
pred drugom, jedna uz drugu, ali umetnost je okupirana problematikom
koja nije subjektivno praktična.
Praksis nije formula koja važi za umetnost. Ne verujem da ona stvaralački podstiče i većinu mislilaca koje je okupljala Marksova ideja o Praksisu. Ako je prisutan njen odjek u filozofiji, pitanje je takođe da li naša filozofija prakse ima istinske veze sa revolucijom.
No vratimo se umetnosti. Njeni su ciljevi sasvim drugi i drugačiji, iako slobodarski takođe. (A ne kakav je juče još bio, a izgleda i ostao, praksizam. Onaj zagrebačko-beogradski! O onome oksfordskom da i ne govorimo!)
Praksis nije formula koja važi za umetnost. Ne verujem da ona stvaralački podstiče i većinu mislilaca koje je okupljala Marksova ideja o Praksisu. Ako je prisutan njen odjek u filozofiji, pitanje je takođe da li naša filozofija prakse ima istinske veze sa revolucijom.
No vratimo se umetnosti. Njeni su ciljevi sasvim drugi i drugačiji, iako slobodarski takođe. (A ne kakav je juče još bio, a izgleda i ostao, praksizam. Onaj zagrebačko-beogradski! O onome oksfordskom da i ne govorimo!)
Pa ipak, kod nas je revolucija
prožimala umetnost?
- Revolucija kod nas još uvek traje,
ali pitanje je da li ona prožima dobar deo današnjeg stvaralaštva.
Pre bih rekao da su kod najbrojnijeg njegovog dela prisutni uticaji
neproleterskih ideala.
Umetnost nastala tokom revolucije često
je ilustrativna, doslovna, propagandna. Kasnije je ponekad osporavaju
zbog toga. Šta ostaje?
- Osporavaju je zdesna zato što je
napredna, sleva zato što nije dovoljno umetnička!
Da, ali kod nas je u toku NOR-a bilo i
takvih dostignuća koja nisu prevaziđena ni do današnjih dana?
- Bila je i "Jama" i
"Stojanka majka Knežopoljka" i "Grob u žitu",
bilo je i drugih dela, ali to još ne znači da su stihovi podsticali
revoluciju. Borci su ih slušali s divljenjem, ali, ne zaboravimo,
oni su nezavisno od tih (naknadnih) dela bili stupili u borbu.
Znači da su ona nastala u već pokrenutoj revoluciji i nošena njenim idealima ostala u njoj i s njom! Bilo je i boraca koji nisu čuli za postojanje "Jame" pa su ostali borci i nisu dezertirali. Kada bi jedna pesma mogla podstaći revoluciju ili kontrarevoluciju, bilo bi to kuku nama!
S obzirom na "Vunena vremena", "Istočnice" i ostale poetske koještarije, to bi, onda, loši stihići mogli da utiču na kontrarevolucionarne događaje na Kosovu, recimo, ili druge. Ili bi reakcija na njih! Što nisu takođe!
Znači da su ona nastala u već pokrenutoj revoluciji i nošena njenim idealima ostala u njoj i s njom! Bilo je i boraca koji nisu čuli za postojanje "Jame" pa su ostali borci i nisu dezertirali. Kada bi jedna pesma mogla podstaći revoluciju ili kontrarevoluciju, bilo bi to kuku nama!
S obzirom na "Vunena vremena", "Istočnice" i ostale poetske koještarije, to bi, onda, loši stihići mogli da utiču na kontrarevolucionarne događaje na Kosovu, recimo, ili druge. Ili bi reakcija na njih! Što nisu takođe!
Koliko je istinita kasnija projekcija
revolucije, takozvano prikazivanje s vremenske distance?
- Kod nas su takva "dela" s
vremenske distance obično bila pogrešno primenjena, sa nužnim zaboravima onoga što u ovome
trenutku ne konvenira čaršiji ili piscu koji je njen. Distanca kod
naših faisifikatora revolucije služi upravo tome - falsifikovanju i
laži.
Ono što se piše nije više nešto što bi bilo autentično. U tu rabotu, skroz neumetnički usmerenu, idu književne, lažno sažaljive i plačnosunđeraste ilustracije Golog otoka.
Slike tih zbivanja mahom su pogrešno protumačene, neshvaćene, amaterski i granginjolski donete. One nisu ponudile čitaocima shemu stvarnih zbivanja, nego vonj opozicionih viđenja stvari koje su se tamo dešavale u samoodbrambenoj borbi za ovu samoupravno-socijalističku revoluciju.
Mnogi prikazuju i partizanski rat bez autentičnosti, isto opozicionarski, opoziciono prepolitizovano, pa vas ja sada pitam zašto bismo mi insistirali na fenomenu distance kad znamo da je u toku rata i neposredno posle njega bilo dela od značaja i vrednosti, dela koja su nastala bez ikakve vremenske distance.
Na primer, pomenuta "Jama", na primer "Stojanka majka Knežopoljka" ili "Oči" Vladimira Popovića, divnog i autentičnog pesnika.
Ono što se piše nije više nešto što bi bilo autentično. U tu rabotu, skroz neumetnički usmerenu, idu književne, lažno sažaljive i plačnosunđeraste ilustracije Golog otoka.
Slike tih zbivanja mahom su pogrešno protumačene, neshvaćene, amaterski i granginjolski donete. One nisu ponudile čitaocima shemu stvarnih zbivanja, nego vonj opozicionih viđenja stvari koje su se tamo dešavale u samoodbrambenoj borbi za ovu samoupravno-socijalističku revoluciju.
Mnogi prikazuju i partizanski rat bez autentičnosti, isto opozicionarski, opoziciono prepolitizovano, pa vas ja sada pitam zašto bismo mi insistirali na fenomenu distance kad znamo da je u toku rata i neposredno posle njega bilo dela od značaja i vrednosti, dela koja su nastala bez ikakve vremenske distance.
Na primer, pomenuta "Jama", na primer "Stojanka majka Knežopoljka" ili "Oči" Vladimira Popovića, divnog i autentičnog pesnika.
Ono što se dešava sa Artukovićem, Mengeleom nije slučajno...
Vreme je donelo izvesna otrežnjenja u
pogledu one posleratne nade da je fašizam pobeđen, iskorenjen. Danas
još, 40 godina nakon završetka drugog svetskog rata, samo u
Americi, Severnoj i Južnoj, živi nekoliko desetina hiljada
fašističkih zločinaca iz drugog svetskog rata. Još nismo sigurni
da će biti izručen ustaški zločinac Artuković... Kako to tumači
borac-pesnik?
- Fašizam, jasno, nije iskorenjen. Ni
izrabljivači, ni porobljivači još nisu. Ima ih još dosta po
svetu. Dokle god bude na Zemlji buržoazije, dotle će u datim
neprilikama biti i fašizma kao njenog očajničkog i bezuspešnog
pokušaja da se održi terorom.
Dabome, ni ratni zločinci nisu bili i neće biti izručeni, jer je u prirodi svake klase da ne izdaje svoje ljude. Daje im se azil ma koliko im ruke i duše bile okrvavljene krvlju nevinih.
Vidite, ono što se dešava sa Artukovićem, Mengeleom nije slučajno. To je zakonitost!
Dabome, ni ratni zločinci nisu bili i neće biti izručeni, jer je u prirodi svake klase da ne izdaje svoje ljude. Daje im se azil ma koliko im ruke i duše bile okrvavljene krvlju nevinih.
Vidite, ono što se dešava sa Artukovićem, Mengeleom nije slučajno. To je zakonitost!
I revolucija je bila zanos poput
onog pesničkog. I ona je bila stvaralaštvo! Mnogima se u tom zanosu
činilo da će nakon završenog rata i revolucije svi odjednom
postati isti - zdravi, bogati, srećni, pametni... Kako
revolucionar-pesnik shvata prozu današnjice?
- Revolucija, ona oktobarska, ona naša,
kao i kineska, kubanska, nikaragvanska, bile su nošene lucidnošću
njihovih vođa i zanosima njihovih boraca. To su zanosi, slični
pesničkoj inspiraciji načinjeni od bistrine svesti i savesti kao
uzburkane osećajnosti.
Mnogi su mislili, a među njima i ja, da posle revolucije ima da se ova zemlja automatski pretvori u dembeliju, u pravu šlarafiju, u neku apsolutnu i totalnu slobodu.
Ja sam bio ubeđen da je sramota ne biti komunista, ne biti pristalica socijalizma, da je stidno klonuti pred teškoćama izgradnje novog društvenog sistema svih ljudskih sloboda; a, eto vidite, pokazalo se da ima dovoljno ljudi koji se ne stide svog kukavičluka i svog sebičnjaštva.
Ima i među piscima ljudi sklonih kompromisima s čašću i kapitulacijama pred zahtevima moralnog, ima ih koji se, eto, ne stide da sarađuju s protivnicima revolucije i socijalizma, pa popuštaju pred njihovim političkim zahtevima.
Ta njihova slabost ima ime - liberalizam i birokratija (koja brani svoje pozicije deleći svoje privilegije sa antisocijalistima).
Mnogi su mislili, a među njima i ja, da posle revolucije ima da se ova zemlja automatski pretvori u dembeliju, u pravu šlarafiju, u neku apsolutnu i totalnu slobodu.
Ja sam bio ubeđen da je sramota ne biti komunista, ne biti pristalica socijalizma, da je stidno klonuti pred teškoćama izgradnje novog društvenog sistema svih ljudskih sloboda; a, eto vidite, pokazalo se da ima dovoljno ljudi koji se ne stide svog kukavičluka i svog sebičnjaštva.
Ima i među piscima ljudi sklonih kompromisima s čašću i kapitulacijama pred zahtevima moralnog, ima ih koji se, eto, ne stide da sarađuju s protivnicima revolucije i socijalizma, pa popuštaju pred njihovim političkim zahtevima.
Ta njihova slabost ima ime - liberalizam i birokratija (koja brani svoje pozicije deleći svoje privilegije sa antisocijalistima).
Danas neki književnici zastupaju (da
li hrišćanski ili fašistički) stav takozvanog pomirenja: da su
svi pali isti, da im svima treba dići zajednički spomenik, bez
obzira na stranu za koju su se borili. Šta kazuje iskustvo,
tradicija, etika o takvoj tezi?
- To ne mora, u ovim danima crkvene
agresije na slobode opredeljenja, da bude hrišćansko gledanje na
stvari, ali je svakako reakcionarno, pa dolazilo od Šagi-Bunića ili
Amfilohija Radovića. Zahtev za poravnavanjem grobova su postavili i
neki pisci.
Verski je stav svodiv na one priglupe
"duboke" tvrdnje da smrt izjednačuje sve, i siromašne i
bogate. Ne dirajmo, zato, bogate. I oni će umreti kao i siromasi;
svi idemo pod zemlju, pretvaramo se u prah, pa čemu ustanci,
revolucije. Ne budimo sitničari! Bogu božije, caru carevo i,
skrštenih ruku i prazna želuca, sačekajmo u miru smrt kao volju božiju.
Za nas ti saveti više ne važe! Za nas koji pamtimo užase detinjstva i mladosti, koji pamtimo pokolje, batine, robije, ubijanja na sve strane; mi ne možemo tek tako da zaboravimo i oprostimo, ne možemo da pređemo preko činjenice da je bilo koljača i zaklanih, izdajnika i junačkih rodoljuba, dželata i žrtvi...
Nije moralno i sudbinski isto - da li prah prvih ili drugih, zar ne?
Za nas ti saveti više ne važe! Za nas koji pamtimo užase detinjstva i mladosti, koji pamtimo pokolje, batine, robije, ubijanja na sve strane; mi ne možemo tek tako da zaboravimo i oprostimo, ne možemo da pređemo preko činjenice da je bilo koljača i zaklanih, izdajnika i junačkih rodoljuba, dželata i žrtvi...
Nije moralno i sudbinski isto - da li prah prvih ili drugih, zar ne?
Čovek mora da voli da bi živeo, šta
treba voleti?
- Neograničeno? Slobodu! Za pesnike, za
ljude, ljubav i sloboda su isto. Ljubav je život, sloboda je život!
Za Vas je pesma, duh, stvaranje uvek
bilo - hleb i voda?!
- Razlog mom pristanku da već toliko
godina živim u nadi i očekivanju da ću čuti kako se izgovaraju reči
neke pesme koja još nigde nije izrečena, a koja je neophodna
jeziku, misli, osećanjima, ukratko - ljudskosti!
