Osma sednica CK SKS: Cela Srbija u iščekivanju - kao da je reč o prelomnom trenutku ove republike

Septembar 1987: Uključeni tranzistori kraj mašina u fabrikama. Službenici u kancelarijama okupljeni oko radio-aparata. Ispred seoskih prodavnica grupe ljudi da bi preko zvučnika čuli šta se događa u Beogradu. I oni koji su u domovima napregnuto slušaju izveštaj sa sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.

Lica ozbiljna. Guta se svaka reč. Reaguje se emotivno slaganjem s govornikom ili protivljenjem. Čuju se komentari. Uveče su opet svi kraj televizora da bi uživo videli reagovanje govornika. 

Tako je u Beogradu, Zrenjaninu, Titovoj Mitrovici, Pomoravlju i Homolju, u Sremu i Metohiji, na Zlatiboru...

"Iskakanje" pojedinca ili "dve struje"?

U sredu i četvrtak na dnevnom redu je bio jedan čovek, Dragiša Pavlović, predsednik GK SK Beograda, a interesovanje u celoj Srbiji bilo je kao da je reč o prelomnim trenucima ove republike. 

Reč je o predlogu Predsedništva CK SKS da se Pavlović razreši dužnosti člana ovog foruma "zbog pružanja otpora energičnom sprovođenju politike Saveza komunista, posebno na Kosovu".

Uprkos smirujućim izjavama pojedinih visokih srpskih političara da je rukovodstvo jedinstveno, javnosti se sve više činilo da ni podmlađena rukovodstva ne mogu da se otresu lošeg nasleđa od svojih prethodnika koji su vodili u Srbiji "dve politike", a što je otkrio u svojim memoarima i Dragoslav Marković, doduše posle silaska sa političke scene.

Javnost je zato sada otvorila četvore uši da bi na radiju i televiziji saznala da li je reč o iskakanju pojedinaca iz utvrđene politike u Republici ili su posredi grupe, a možda i struje. Da li je posredi "borba za fotelj" u u Beogradu, kako se u unutrašnjosti Srbije obično komentariše ono što se događa u glavnom gradu, ili su ogranci struja (ukoliko je o tome reč) i u rukovodstvima manjih naselja.

Saopštenje Predsedništva CK SKS o Dragiši Pavloviću izdato je posle dvodnevnog zasedanja koje se proteglo i na celu noć, tako da je sama ta činjenica ukazivala da sve nije išlo glatko, odnosno da je bila žestoka borba mišljenja. U to su ubrzo imali priliku da se uvere članovi Centralnog komiteta kojima je, pod embargom, dakle s obavezom da s tim ne upoznaju druge, poslat neautorizovani stenogram od sedamsto stranica.

Odluka Predsedništva odnosila se na Pavlovića, kao i na Radmila Kljajića, izvršnog sekretara Gradskog komiteta (za njega je zatraženo da bude isključen iz Saveza komunista), a predloženo je i da se direktor NO "Politika" smeni. U stenogramu su pominjane i druge ličnosti.

Šta je Pavlović rekao?

Neposredan povod, zbog kojeg je pokrenut kamen što će se na sednici Centralnog komiteta 23. i 24. septembra pretvoriti u lavinu, bilo je istupanje Dragiše Pavlovića pred urednicima beogradskih listova, kada se kritički osvrnuo na pisanje novina, ali i na one koji se pojavljuju na javnoj sceni.

U vezi sa Kosovom govorio je o "raspaljivanju strasti", o "pomami i histeriji", o "neodmerenim rečima koje povlače obarač na oružju", pominjao je "pojedine institucije sistema" i "pogrešno izabrane metode borbe". 

Evo jednog citata:

"Logika da se zbog stanja na Kosovu mora činiti sve, makar i uz greške koje će se kasnije ispravljati, klasična je logika pragmatične i birokratske politike s kojom se stiže do aplauza danas - i velikih nevolja već sutra. 

Dlanovi Srba i Crnogoraca na Kosovu iz aplauza već prelaze u pesnicu, a to je granica preko koje sve dalje vuče u tragičan razvoj događaja. Kome je to, danas, za zamišljena ili umišljena rešenja, potrebna krv? 

Ta zastrašujuća reč sve učestalije i javno se izgovara, a izostaju i politički i zakonski odgovori na nju pa i ljudska zabrinutost zbog njenog prisustva.

Šta treba da se dogodi da bismo shvatili da obarač na oružju povlače i neodmerene, histerične reči na javnoj sceni, ponekad i jedan jedini red u novinama?"

Novinari navikli na retorički stil Dragiše Pavlovića, koji je često u svojim govorima pazio na lep sklop rečenica a manje na suštinu, ovoga puta nisu ostali ravnodušni. Osetili su da nije reč o kritici štampe, već i politike kakva se, navodno, vodi prema Kosovu. 

I dogodilo se ono što je neuobičajeno u našoj praksi: u "Politici Ekspres" pojavio se komentar Dragoljuba Milanovića "Olake ocene Dragiše Pavlovića". 

Autor je ukazao na težinu pojedinih Pavlovićevih aluzija, na njihovu sadržinu koja može da zbuni javnost. Ko je to olako davao obećanja za sređivanje kosovske situacije? 

Podsećajući na partijske plenume o Kosovu (a i Predsedništvo CK SKJ je 9. septembra upozorilo za potrebu zaoštravanja odgovornosti za stanje u Pokrajini) komentator beogradskog lista je ocenio da je reč o otupljivanju akcije.

U Gradskom komitetu nisu bili zadovoljni pisanjem nekih beogradskih listova pa je, kao prvo, došlo do hitnog sazivanja Izdavačkog saveta lista "Politika" na kojem je predsednica Živana Olbina podnela ostavku.

Potom se 17. septembra saziva proširena sednica Predsedništva Gradskog komiteta SK na kojoj se štampi upućuju i zamerke i pohvale. Dolazi i do različitog reagovanja u odnosu na istupanje Dragiše Pavlovića pred urednicima, ali o tome se ne donosi zaključak.

Jer, u toku sednice, javila se za reč Radmila Anđelković, član Predsedništva CK SKS i na komentar Pavlovića da nije pozvana jer se sa rukovodstvom SK Srbije komunicira pismeno, ona je rekla da dolazi po nalogu Slobodana Miloševića, dodajući da je "za danas zakazana sednica Predsedništva CK SKS na kojoj će biti razmotreno istupanje Pavlovića pred glavnim urednicima, kao i posledice koje je ono izazvalo."

Na sednici Predsedništva CK SKS su izneta različita mišljenja i ocene istupanja prvog čoveka beogradske partijske organizacije, ali je na kraju većinom glasova doneta odluka da se predloži Centralnom komitetu da Pavlovića razreši dužnosti člana Predsedništva CK SKS zbog "postojanja otpora koji već duže traje u ostvarivanju pojedinih zadataka Saveza komunista u borbi za idejno jedinstvo. Socijalističkom savezu je predloženo da smeni direktora "Politike" zbog "neodgovornosti u vršenju ove dužnosti", a da Gradski komitet isključi Kljajića "zbog suprotstavljanja sprovođenju akcije u idejnoj borbi i zbog ponašanja koje kalja moralni lik člana Saveza komunista".

U javnosti je do sednice Centralnog komiteta malo toga "procurilo" o neslaganjima pa je u centru pažnje bio predlog za smenjivanje i kažnjavanje.

Na sednici CK SKS, međutim, izbila su na videlo i oprečna mišljenja na Predsedništvu, i mnogo više od toga.

Uostalom, posredstvom radija, televizije i dnevne štampe javnost se s tim do detalja upoznala, što je inače, besprimerno u jugoslovenskoj praksi.

Razlike su očigledne

U sredu, 23. septembra članovi Centralnog komiteta su dupke ispunili salu, a na pomoćnim stolicama (znači, ne samo na galeriji) našli su se novinari da bi izbliza prisustvovali raspletu onoga o čemu se nagađalo, da bi videli da li je reč o "dve struje" ili o iskakanju pojedinaca iz utvrđene politike.

Neki novinari iz Slovenije i Bosne i Hercegovine uzalud su tražili "otvorenu liniju direktno iz sale", da bi se svojim redakcijama javljali što češće. To je odbijeno, ne samo zbog tehničkih razloga.

Dragiša Pavlović je pokušao da zadrži mirnoću, ali mu to nije uspevalo. Bio je najčešće sam. Hteo je da sedne pozadi gde su novinari, ali se predomislio i otišao napred, u jedan od prvih redova.

Uvodne napomene o odgovornosti Pavlovića dao je sekretar Predsedništva CK SKS Zoran Sokolović. 

Rekao je da je Pavlović svojim stavovima posejao konfuziju i nevericu za promenu stanja na Kosovu, da je njegovim oportunizmom ukočena politička akcija koju je pokrenulo Predsedništvo CK SKS.

Dodao je da je pravljenje kompromisa i taktiziranje u funkciji ličnih ili grupnih obračuna počelo da se seli i među rukovodioce.

Zatim se za reč javio Nikola Ljubičić. 

Rekao je da je savetovao predsedniku beogradske partijske organizacije da podnese ostavku kako se ne bi Centralni komitet polarizovao oko njega jer je jedinstvo u Savezu komunista sada više nego potrebno.

Ali, Pavlović to nije prihvatio. Zato je Ljubičić predložio da se jedinstvo gradi oko stavova Predsedništva CK SKS.

Ivan Stambolić je svojim izlaganjem, međutim, nagovestio drukčije gledište. Napomenuo je da je reč o iznuđenom sukobu, da Pavlovićeve greške nisu utvrđene, da je Predsedništvo CK SKS reagovalo mimo Satuta SKJ i demokratskih normi u Savezu komunista, da je slično nostupilo i u slučaju direktora "Politike" Stojanovića i Kljajića. 

Objasnio je i zašto je uputio pismo Predsedništvu Gradskog komiteta u kome daje podršku Pavlovićevim ocenama u razgovoru sa glavnim urednicima i ne smatra da je time vršio pritisak na članove ovog gradskog foruma.

Ali, Dušan Čkrebić ne misli tako. 

Pavlović mora da snosi posledice. A pismo Stambolića je, prema njemu, ispoljavanje jedne vrste paternalizma prema određenim ljudima i organima.

"Mislim da Ivan nije odoleo iskušenju liderskog prilaza i liderskog ponašanja. Takvi metodi su neprihvatljivi u Savezu komunista i trebalo bi da Predsedništvo CK SKS redovnim putem ispita angažovanje Ivana Stambolića u ovoj stvari." 

Dodao je da je "Srbija umorna od lidera".

"Hteli ili ne, nas dele"

Dalja rasprava, u kojoj su učestvovali gotovo svi članovi Centralnog komiteta, koncentrisala se oko ova četiri izlaganja. U suštini, jedni su bili za prihvatanje predloga Predsedništva CK SKS a drugi su se tome suprotstavljali. U manjini su bili neutralni.

Govorio je i Dragiša Pavlović. On smatra da treba oceniti njegov celokupni rad a ne samo jedno istupanje i odbija kritiku da je vodio neku svoju politiku koja je drukčija od politike Saveza komunista Srbije.

Branislav Ikonić je rekao:

"Koliko je nejedinstvo evidentno pokazuje da je predlog za razrešenje Pavlovića prošao sa 11:9 uz četiri uzdržana glasa". 

Kritikovao je što se saopštenje "razlikuje od onoga što se čulo na sednici".

Desimir Jevtić smatra da nije posredi slučaj Dragiše Pavlovića već jedinstvo ili nejedinstvo Stambolića i Miloševića, dodajući "Hteli mi ili ne, nas dele."

Radiša Gačić "ne spori greške Pavlovića a pre svega ono o olako datim obećanjima", ali zamera načinu rada Predsedništva CK SKS i ukazuje da su preoštre kvalifikacije.

Vukoje Bulatović govori da se u "partijski život uselio metod i način rasprave koji je nekad bio nezamisliv, i lukavost, i perfidnost, i podmetanje." 

I Ljubinka Trgovčević je imala primedbe na "ovakav način rada gde smo svi sumnjivi ako ne dokažemo drukčije".

Borislav Srebrić smatra da je predlog Predsedništva ishitren jer "nije bilo normalnog postupka" i "činjenice nisu utvrđene".

Šefćet Mustafa je ukazao da Pavlovića ne treba gurati tamo gde ne pripada. I Milosav Đorđević smatra da nije rešenje u razrešenju Pavlovića dodajući da "sve ovo što se zbiva jeste politička zaseda protiv Dragiše Pavlovića." A Vasa Milinčević je kritikovao Slobodana Miloševića da "ima sklonost da sam rešava kadrovska pitanja' i da je "prava tema za danas metod rada Predsedništva i predsednika".

Dragiša Jovanović je, međutim, konstatovao da je istupanje Dragiše Pavlovića pred glavnim urednicima u stvari "saopštenje javnosti o postojanju nejedinstva u rukovodstvu". Ukazujući na nesamokritičnost predsednika Gradskog komiteta rekao je da je "Pavloviću vlast udarila u glavu", i da on "ima svoju televiziju, da je na ekranima češće od svih opštinskih komiteta zajedno".

Bogdan Trifunović je rekao da je Pavlović grešio i da su formulacije koje je upotrebio "u današnjoj situaciji opasne". Zamerio je Stamboliću na nekritičnosti u odnosu na Pavlovića, kao i na pismo koje je suprotno Stambolićevom zalaganju za demokratičnost.

Mikajlo Milojević je "shvatio da Ivan Stambolić stoji iza svih Pavlovićevih poteza", a Nikola Jovanović smatra da je "očigledno da se ovde radi o rascepu u srpskom rukovodstvu", pa se založio za dalju diferencijaciju.

Diskusiju Ivana Stambolića ocenio je kao "menicu bez pokrića", a njegovo pismo Predsedništvu GK SKS kao "nedopustiv čin".

Prelom u načinu rada

Milenku Petroviću su "čudno zazvučale primedbe Ikonića i Milinčevića na tekst saopštenja koje je usvojilo Predsedništvo".

A Vlajko Stojiljković je, naglašavajući da je iz udruženog rada dao podršku stavovima Predsedništva, kritikovao Pavlovića, a za Stambolićevo pismo je rekao da to nije način komunikacije i da "ne smemo da dozvolimo praksu direktorovanja u SK".

Tomislav Jovanović je istakao da "odgovornost Dragiše Pavlovića nije politički montirana, ona je, naprotiv, utvrđena".

Dragiša Jokić je, osvrćući se na glasanje u Predsedništvu CK SKS, rekao da su za predlog o razrešenju Pavlovića "glasali svi radnici, učesnici NOR-a i omladinci, a protiv gotovo svi oni koji imaju funkcije u državnim organima".

Uzimajući reč na kraju sednice, u čijoj raspravi je učestvovalo blizu 90 članova Centralnog komiteta, Slobodan Milošević je rekao da su zadaci o Kosovu koji stoje pred Savezom komunista najteži i zato traže najčvršće jedinstvo. Utoliko pre je neophodan "raskid sa praksom nezameranja i tolerisanja nejedinstva".

Zatim se prešlo na javno glasanje, dizanjem ruku, o predlogu Predsedništva da se Dragiša Pavlović razreši dužnosti člana tog foruma. Ogromna većina, ukupno 106 članova CK SKS, glasala je za ovaj predlog, osam je bilo protiv, a osamnaest uzdržanih.

Tako je završena jedna od najdužih debata u partijskom životu Srbije koja, kako se pokazalo, nije bila samo o jednom čoveku već i ponašanju drugih, o metodu rada i načinu izvršavanja zadataka, o odgovornosti o kojoj se dosad mnogo pričalo a malo šta konkretno preduzimalo, o tome koliko je oštra revolucionarna oštrica Saveza komunista.

Među komunistima verovatno će se još dugo analizirati ovaj plenum: verovatno će biti onih koji smatraju da je sve moglo da se završi u užem krugu na Predsedništvu ali i onih, čini nam se većina, koji će reći da je dobro što se sve odigravalo pred javnošću.

Verovatno da će ovaj plenum uticati da se otvorenije govori u forumima, kako partijskim tako i drugim, i da se slobodnije stavlja na tapet lična odgovornost pojedinaca za koje se smatra da ne izvršavaju zadatke.

Napisao: Jevrem Damnjanović, snimio: Aleksandar Negotinac, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1987.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate