Decembar 1937: Na pet kilometara od obale Jadrana, pod ograncima planine Rumije, valjda
radi predohrane od gusara, podignut je Stari Bar - vele još od
Rimljana. Na strmoj steni, sa strmim ulicama i kućama koje kao da su
jedna na drugu postavljene, Bar ostavlja utisak egzotične kasabe.
Cela je okolina Bara pod maslinovom šumom. More i maslinove šume.
Svetla je i čuvena prošlost Bara.
Trgovali su Barani i sa Zadrom i izvozili masline i ulje. Čuveni su
bili barski kamenoresci koji su prerađivali i izvozili crveni kamen...
*****
I danas, pored nedaća, Barani veruju:
"Nema Bara do Cara!" Zato i vele:
- Maslinarstvom, uljarstvom i
zanatstvom se bavimo. Od ribarenja ne bežimo, ali je kod nas
zakržljalo ribarstvo - dinamitom oteraše ribu od obale...
Ili:
- Od dudinja rakiju pečemo, od
maslina ulje cedimo. Zato, biti fratar, finans ili vlasnik maslinjaka
dobro je, jer se dobro živi.
I zbilja, na domaku mora, odmah do
Bara, leži ogromno hlebonosno blago - maslinove šume. Jedno
maslinovo stablo daje prosečno 10 kilograma ploda, a od 100
kilograma iscedi se 20 litara ulja. Bar sam ima preko 100.000 stabala maslina.
*****
U proleće i hrašćenje okopavaju se
masline - zlato žeženo. Od aprila do maja cvetaju, u oktobru
sazrevaju, a već u novembru nastupa berba. U decembru se iznose na
pijac.
Fantastična su kao aveti stabla
maslinova. Deformisana, kao tuberkulozna, stabla su slična organizmu kojeg razara rak.
Pa ipak:
- Verujte, ja sam siroma, ja
nemam maslinjak...
Stvarno, siromah je onaj u Baru, koji
nema maslinova stabla. Onaj koji ima maslinova stabla, on može biti
bogat, mnogo bogat - prebogat.
Računali su stari
maslinari da jedno maslinovo stablo vredi tri zlatna napoleona. I danas, bez
obzira na kurs maslinovo stablo pretstavlja veliku vrednost. Žeženo
zlato.
Stablo od stabla, da bi se kao drugo
računalo, mora biti udaljeno tri do četiri metra.
Ili:
"Par volova kad može da prođe između dva ogranka,
onda su to dva stabla".
Na sličan način kao i dudinje beru
se masline. U doba berbe rad počinje u rasvit zore, a radi se dok
oko razaznaje masline. Ima i odmora: pojesti hleb.
Masline se u Baru ne prodaju na kilo,
već na bagaž. Jedan bagaž težak je dvadeset kilograma. Kada se
sever smežura plod u bagaž staje više maslina - tada se proizvođač
raduje, jer skupo proda svoju zamuku.
- Boga mi, košta sirova maslina!
Odmah posle berbe na pijac se iznosi
ćilibarski žuta tečnost - maslinovo ulje. Imati maslinovo ulje, to
znači imati siguran novac u džepu. Od 10 do 14 dinara po litru
unovčava se jedan litar ulja.
*****
Posle berbe kameno kolo u primitivnim
uljarama gnječi i isceđuje masline. Po ovim uljarama rade po
četiri-pet radnika, koji proizvode ulje na način na koji se i pre
2000 godina proizvodilo. I uslovi rada se nisu izmenili.
Kao što su
robovi kod Rimljana okretali žrvanj, tako po primitivnim uljarama,
služeći kao pogon, ljudi gnječe maslinov plod u isceđuju ulje.
Ulje iz primitivnih uljara je žuće i, ako je godina slaba, nakiselo.
Inače Bar ima i modernu uljaru koja dnevno može da rafinira
3.000 litara, a može da ekstrahira 10.000 litara ulja.
Posle gnječenja ulje se "prikuplja"
- vrućom se vodom isteruje na površinu. Kada se ulje prikupi,
ostane na dnu "murga" ili komine. Ovaj ostatak upotrebljava
se u siromašnim domovima za začin, osvetljenje i gorivo.
Rad oko maslina je mučan i tegoban,
ali i pored toga, masline su za celu okolinu hlebonosne. Domaća radinost u okolini Bara nalazi
se na dosta visokom stupnju. Odlična platna - gotovo fabrična,
izrađuju se ovde.
Karakteristično je da u zadnje vreme tkači
izrađuju samo fresko platna. Domaća tekstilna radinost Bara i
tehnika rada može da posluži ne samo za proizvodnju hipermodernih
tkanina, već i za uzor tkanina vaše toalete, gospođo!
Barski domovi, proizvodeći od starine
za svoje potrebe, znaju za tekstilnu tehniku i prilagođavaju je
prema potrebama, okolnostima i vremenu.
Bez mnogo upotpunjavanja, samo sa malo
pomoći, ovo znanje tekstilne domaće radinosti može se iskoristiti i za najmodernije potrebe našeg doba i to ukusno, jeftino i lepo.
*****
Kao i ostala primorska mesta i Bar obiluje bajkama. Dokoni ljudi ubijaju vreme po kafanicama neumorno igrajući tablanet
u kafu i čokoladu. Govore o slabom kreditu i pričaju kako samo
krijumčari uživaju kredit.
Tako jedan skadarski trgovac, prilikom
veridbe jednog svog poslovnog prijatelja, poslao je kao svoj poklon
10.000 dinara.
Slušao sam bajke o finesama, trikovima
i o napornom životu krijumčara. Kakav beskrupulozni pisac može
danima i danima pisati o životu krijumčara, jer oni za hleb nasušni
čine greh - nudeći bližnjeg jevtinom cigaretom.
Krijumčarenje je najteže i
najrizičnije zanimanje. Krijumčari rade samo kada nevreme uzburka
vodu. U nevreme valovi nose čun u hiljadu opasnosti. Samo čovek
koji ne nađe drugo zanimanje upušta se u ovo opasno poslovanje.
Često su noći mračne, a nepoznati
su putovi gospodnji, pa se ne zna s koje strane metak zaluta...
Tako, bar u selu Kamenici, blizini
Bara, vele.
Napisao: C. Stefanović, obrada: Yugopapir (Ilustrovani list Hronika, 1937.)
