Potrošnja slatkiša '62: Zašto je jugoslovenska čokolada preskupa, a nije tako ukusna kao švajcarska?

Septembar 1962, pitanje čitaoca Ilustrovane politike: Da li se u nas više troši čokolada ili bombone? (Z. T., Beograd)

- U našoj se zemlji više troše bombone od čokolade tj. kakao proizvoda, mada imamo 14 industrijskih proizvođača bombona i isto toliko proizvođača kakao proizvoda. Godine 1961. na industrijski način ukupno je proizvedeno raznih vrsta bombona i orijentalnih proizvoda (ratluka) 27.000 tona, dok je kakao produkta proizvedeno oko 10.500 tona.

U 1939. godini ukupna potrošnja bombona i kakao proizvoda u Jugoslaviji po jednom stanovniku bila je 290 grama.

• Godine 1955. potrošnja bombona je iznosila 770 gr. a kakao produkta 130 gr. 

• Godine 1961. potrošnja bombona povećana na 1.440 gr. i kakao proizvoda na 560 grama.

Ipak, znatno zaostajemo za drugim evropskim zemljama jer, na primer:

• Švajcarac prosečno potroši godišnje 6.750 gr. kakao proizvoda, 

• Holanđanin 5 kgr, 

• Austrijanac 3.300 grama.

Kvalitet naših bombona ne zaostaje za proizvodnjom istih vrsta u drugim razvijenim zemljama. Međutim, za kakao proizvode se to, na žalost, ne može reći, jer umnogome zaostaju za kvalitetom koji stvaraju druge zemlje, naročito Švajcarska.

Uzrok je uglavnom u tome što se čokolada i ostali kakao proizvodi u nas izrađuju samo iz jedne sorte kakaovca, a izvesne fabrike nemaju ni potpunu mašinsku opremu koja je neophodna da se obezbedi dobar kvalitet.

U poslednje vreme je izvršen niz rekonstrukcija, a podižu se i nove, moderne fabrike, te potrošači mogu očekivati povećani asortiman i poboljšanje kvaliteta kakao proizvoda.

Ove veoma hranljive namirnice imaju veliku kaloričnu vrednost, jer 100 gr mlečne čokolade sadrži 600 kalorija, koliko ima jedan kilogram govedine, a da ne govorimo o vitaminima koji se u čokoladi nalaze.

Osnovnu hranljivu vrednost bombona čine šećer i ugljeni hidrati. Sto grama bombona prosečno imaju oko 250 kalorija.

Čokolada će ipak biti jeftinija...

Povećani kapacitet naših fabrika i obezbeđenje osnovnih sirovina, već sada pružaju znatnu mogućnost da se poveća proizvodnja čokolada i bombona, ali, na žalost, cene onemogućavaju veću potrošnju ovih proizvoda.

U stvari, tabla čokolade ili 100 gr bombona mogli bi imati znatno nižu cenu da naša trgovačka mreža ne ostvaruje nesrazmerno veliku zaradu. 

Uzećemo kao primer kakao prah, koji industrija prodaje trgovini od 550 do 700 dinara po kilogramu, a potrošači ga kupuju po ceni od 1.200 do 1.600 dinara.

S obzirom na mere u sređivanju tržišta i usled povećanog obima proizvodnje, potrošači ovih slatkih proizvoda mogu očekivati znatnija sniženja cena.

Napisao: Radisav Popović, direktor Poslovnog udruženja čokolade, bombona, keksa i skroba Jugoslavije (Ilustrovana, 1962.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate