Ili: kako ćemo se prebrojavati?
I letimičan pogled na najsvežiju februarsku novinsku dokumentaciju o predstojećem popisu stanovništva je dovoljan da se vidi kako se javnost najviše interesovala i bavila pitanjem: šta je Jugosloven?
Da li je to nacionalnost, nadnacionalnost ili nešto sasvim treće, podvedeno pod rubriku "razno" u popisivačkom formularu?
Ispod rubrike nacionalnosti Jugosloven se prvi put pojavljuje u popisu stanovništva 1961. godine. Tada je Jugoslovena bilo - 317.124.
One koji su se tako izjasnili statistika je u svojoj metodologiji obrade podataka vodila u skupini - nacionalno neopredeljeni.
Ta je skupina raščlanjena na one koji su se izjasnili kao Jugosloveni, zatim na one koji su regionalnu pripadnost (Bosanac, Dalmatinac, Šumadinac, Sremac...) uzeli i kao nacionalnu pripadnost i na kraju one koji su nacionalno potpuno neopredeljeni.
Jugosloveni se, kao nacionalno
opredeljenje pojavljuju i u popisu od 1971. godine. U ovom popisu,
međutim, Jugoslovena je bilo manje nego deset godina ranije -
273.077.
Kako u Ustavu nema nacionalnosti -
Jugosloven, to i statistika, u svojim dokumentima, takvo izjašnjavanje građana
stavlja među navodnike, odnosno "Jugosloveni".
Ali, navodnici često znaju bitno da promene smisao onog što stoji između njih, pa je tako i oko stavljanja Jugoslovena među navodnike bilo dosta polemike.
Na kraju, navodnici su ispali iz Uputstva za popisivanje koji je Savezni zavod za statistiku propisao početkom februara, pa u ovom dokumentu koji je već odštampan u oko 130.000 primeraka, stoji, doslovce:
Ali, navodnici često znaju bitno da promene smisao onog što stoji između njih, pa je tako i oko stavljanja Jugoslovena među navodnike bilo dosta polemike.
Na kraju, navodnici su ispali iz Uputstva za popisivanje koji je Savezni zavod za statistiku propisao početkom februara, pa u ovom dokumentu koji je već odštampan u oko 130.000 primeraka, stoji, doslovce:
"Ukoliko građanin želi da se kao odgovor na ovo pitanje upiše Jugosloven, popisivač je dužan upisati i taj odgovor, iako se time građanin ne izjašnjava o pripadnosti narodu odnosno narodnosti".
Izraz Jugosloven, dakle, ostaje bez spornmh navodnika a "nema ni traga o nekakvom izričitom naglašavanju da se takav odgovor upisuje između navodnika" - izjavio je Andrija Stokić, direktor Zavoda za statistiku SR Srbije koji se poslednjih mesec dana pojavljivao više u novinama negoli za čitavog svog mandata.
U pomenutom uputstvu navodnici će tako
samo ostati kod odgovora: "nije se izjasnio", ili "nije
se opredelio", dakle, u slučajevima kada građanin, koristeći
svoje ustavno pravo, ne želi da se izjasni o svojoj pripadnosti
narodu, narodnosti, odnosno etničkoj grupi.
Tako će onaj ko se u ovogodišnjem
aprilskom popisu izjasni kao Jugosloven i dalje ostati u grupi
nacionalno neopredeljenih, isto kao da se izjasnio kao Dalmatinac,
Šumadinac ili Sremac.
Broj tako opredeljenih i dalje će se obrađivati statistički, doduše i dalje odvojeno i zajedno sa - potpuno neopredeljenima.
Broj tako opredeljenih i dalje će se obrađivati statistički, doduše i dalje odvojeno i zajedno sa - potpuno neopredeljenima.
Zašto se jedan, doduše, ne tako
veliki broj građana, izjašnjavaju kao Jugosloveni?
Šta je govorio drug Tito
Niko se kod nas naučno nije pozabavio
tim pitanjem, niti je istraživao podgrupu Jugoslovena
u grupi neopredeljenih. Prema tome, mogu se samo nagađati razlozi
zašto se neko izjašnjava kao Jugosloven.
Iz mnogobrojnih pisama koja su stizala novinskim redakcijama može se, kao prvo, primetiti da je sve više mešovitih brakova pa je mladima, ne samo zbog toga, najprirodnije da se osećaju Jugoslovenima.
Drugo, i u školi ih uče da će država, kao i nacija, postupno izumreti i da će se od nacije ići ka zajednici proizvođača.
Naravno, biti marksista ili obrazovan u tom duhu ne znači i slepo verovati da će se u "zajednicu proizvođača" zakoračiti koliko sutra. Ali, mladi više nego bilo ko, u to veruju. Ili su bar vaspitani da se tako izjašnjavaju.
Iz mnogobrojnih pisama koja su stizala novinskim redakcijama može se, kao prvo, primetiti da je sve više mešovitih brakova pa je mladima, ne samo zbog toga, najprirodnije da se osećaju Jugoslovenima.
Drugo, i u školi ih uče da će država, kao i nacija, postupno izumreti i da će se od nacije ići ka zajednici proizvođača.
Naravno, biti marksista ili obrazovan u tom duhu ne znači i slepo verovati da će se u "zajednicu proizvođača" zakoračiti koliko sutra. Ali, mladi više nego bilo ko, u to veruju. Ili su bar vaspitani da se tako izjašnjavaju.
Svakako da ima i onih, među
najstarijim generacijama, koji se kao Jugosloveni izjašnjavaju iz
nekih sasvim drugih razloga, sećajući se sa nostalgijom davnih
unitarističkih ili još daljih romantičnih sveslovenskih ideja.
Bilo kako bilo, tek biti Jugosloven, bar na formularu za popisivanje, još je retkost.
Bilo kako bilo, tek biti Jugosloven, bar na formularu za popisivanje, još je retkost.
Predsednik Tito je više puta govorio o ovome, pa i na
Konferenciji SK Beograda, održanoj 17. aprila 1967. godine:
"Kad naši mladi ljudi žele da se opredjeljuju samo kao Jugoslaveni, ja ih podržavam u shvatanju da se tu ne radi o nekom novom nacionalnom osjećanju, već o osjećanju pripadnosti našoj socijalističkoj zajednici. Ja sam više puta govorio da svako može da bude ono što osjeća da jeste i da niko nema prava da mu natura neku nacionalnu pripadnost, ako se on osjeća samo građaninom Jugoslavije."
Dve godine kasnije opet će govoriti o
tome u razgovoru sa delegacijom Saveza socijalističke omladine
Jugoslavije:
"Nisam zadovoljan time što se kod nas nedovoljno govori o jugoslovenskom socijalističkom patriotizmu, što se kod omladine ne razvija osjećanje pripadnosti jugoslovenskoj socijalističkoj samoupravnoj zajednici. Time se niukoliko ne osporavaju nacionalnosti i nacionalne osobine i tradicije, već to predstavlja bogatstvo našeg društvenog i kulturnog života i uslov daljeg svestranog razvitka..."
I dalje:
"... I ja kažem da sam Jugosloven. I to ću uvijek kazati, što ne znači da sam zaboravio da sam rođen u Zagorju, da sam po nacionalnosti Hrvat."
Znajući da popis nije "obično
inventarisanje", Tito je i prilikom posete Bugojnu 7. aprila
1971. godine, dakle, u vreme poslednjeg popisa stanovništva u svom
izlaganju pored ostalog rekao:
"Sada je u toku popis stanovništva. Mislim da to teče dobro. Ja sam se uvijek zalagao da se poštuje pravo svakog čovjeka da sam kaže šta je, da se opredijeli, da se izjasni ili ne izjasni. Ako neko kaže da je Jugosloven, to ne treba da znači da on ne priznaje nacionalnosti. Njemu, možda, smetaju upravo ti nacionalni konflikti, koji su obično manjeg značaja, pa hoće to da mimoiđe i kaže "Ja sam Jugosloven." A to pokazuje težnje naših širokih masa, naših ljudi: bolje da sačuvaju našu zajednicu onakvu kakva jeste. Jer, samo u toj zajednici vide svoju snagu, mogućnosti svoga razvitka i sposobnosti da se odupremo svakome."
Vremena "nacionalnih konflikata" iz sedamdesetih godina su
za nama, dobar deo mladih ih se i ne seća.
Ovaj popis koji počinje za koji dan, prema tome, neće se obaviti pri povišenoj temperaturi niti će biti nacionalno prepolitizovan.
Ovaj popis koji počinje za koji dan, prema tome, neće se obaviti pri povišenoj temperaturi niti će biti nacionalno prepolitizovan.
Knjiga od 28 tomova
Ali, da ne ispadne da će se popis
baviti samo pitanjem ko jeste a ko nije Jugosloven. Pored toga što
treba da prebroji sve građane, njihov pol, godine starosti, da li
žive u selu i gradu, čime se bave i od čega žive, popis treba da
snimi i migracije grad - selo, i domovina - privremeni rad u
inostranstvu.
Sve u svemu, biće to knjižurina u 28 tomova koja treba da bude završena do kraja juna 1983. godine. (Podaci o ukupnom broju stanovnika znaće se već oko prvog maja.) Pripreme za ovaj popis traju već pet godina.
Vodilo se o svemu računa, jer ako neke na izgled sitne stvari ne budu obavljene dobro, mogu da umanje rezultate popisa.
A oni su veoma važni za planiranje, za privredni i svekoliki razvoj, za sve oblasti našeg života.
Sve u svemu, biće to knjižurina u 28 tomova koja treba da bude završena do kraja juna 1983. godine. (Podaci o ukupnom broju stanovnika znaće se već oko prvog maja.) Pripreme za ovaj popis traju već pet godina.
Vodilo se o svemu računa, jer ako neke na izgled sitne stvari ne budu obavljene dobro, mogu da umanje rezultate popisa.
A oni su veoma važni za planiranje, za privredni i svekoliki razvoj, za sve oblasti našeg života.
Ibrahim Latifić, direktor Saveznog
zavoda za statistiku na poslednjoj konferenciji za štampu ponovo je
upozorio:
- Moraju se staviti kućni brojevi na
sve kuće u svim naseljima, u svim ulicama moraju biti postavljene
table sa nazivima, moraju tačno biti utvrđene granice mesnih
zajednica, da se ne bi desilo da jedno područje bude "obrađeno"
dva puta, a drugo nijednom.
Oko 28.000 naselja, koliko ih ima u Jugoslaviji, biće podeljena u oko 80.000 popisnih krugova. Taj posao obaviće armija od 110.000 popisivača.
Ceo taj posao koštaće zajednicu oko dve milijarde dinara. Popis je zakonska obaveza svakog građanina i za izbegavanje popisa predviđene su i kazne. Jedino pitanje na koje građanin nije dužan da odgovori popisivaču je - ponovimo - ono o pripadnosti narodu, narodnosti i etničkoj grupi.
Oko 28.000 naselja, koliko ih ima u Jugoslaviji, biće podeljena u oko 80.000 popisnih krugova. Taj posao obaviće armija od 110.000 popisivača.
Ceo taj posao koštaće zajednicu oko dve milijarde dinara. Popis je zakonska obaveza svakog građanina i za izbegavanje popisa predviđene su i kazne. Jedino pitanje na koje građanin nije dužan da odgovori popisivaču je - ponovimo - ono o pripadnosti narodu, narodnosti i etničkoj grupi.
Napisao: Dragan Jovanović, obrada: Yugopapir (Zdravo, 1981.)
"Punoletstvo" sa petnaestom
- U ovom popisu stanovništva podatke o sebi davaće mladi koji su napunili 15 godina. Treba reći da je i u ranijim popisima važilo to isto, samo što nigde nije izričito rečeno. Zato, da ne bi bilo zabune i ovog puta, u Upustvu za popis jasno piše da podatke o sebi daju dečaci i devojčice koji su napunili petnaest godina - kaže Andrija Stokić, direktor Zavoda za statistiku SR Srbije.