Septembar 1968: Popeli smo se na peti sprat Televizije Beograd i zakucali na vrata sobe 504 da vidimo na delu popularni tandem humorista. Odavno se zna kako su zajednički pisali Iljf i Petrov. Ali kako to čine Lola i Novak?
Niko još ne zna po čemu su Radivoje
Lola Đukić i Novak Novak nazvali svoju novu humorističku seriju
"Sačulatac".
- Ni meni Lola neće da kaže. Jedino
ponavlja, iz minuta u minut stih neidentifikovane pesme koja ovako
počinje: "Život ti je, bratac, sačulatac... " - vajka
se Novak.
- Neka to ostane moja tajna, da bar
nešto prikrijem! - govori sa smeškom Lola Đukić - Neki su
prelistavali Vukov rečnik, obraćali se Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti, pa ništa.
- Priča se da vam je čak i jedan
savezni funkcioner (zadužen za prosvetu) obećao da će otkriti šta
ta reč znači.
- Rekao je da će to učiniti za pet
dana i, evo, rok je istekao!
- Nećemo moći da napišemo nijednu
reč u prisustvu trećeg lica! - govori Lola.
Četvrta verzija
Uslov je: nikakvih pitanja. Da to ne
bi omelo dvojicu autora. Zato nismo izmenjali ni pozdrav. Lola je
klimnuo glavom, Novak promenio stolicu. Iz sobe je izlazio glumac Bogić Bošković. Sa
druge strane stola, pretrpanog hartijama, kutijama cigareta i
olovkama, Lola kao da je počeo da se brani:
- Ljudi misle da mi lako pišemo. Da
sipamo kao iz rukava. A nas dvojica se mučimo po ceo bogovetni dan.
Pa tako nešto i uradimo. Još da nije ovih poseta!
- Što ne objasniš čoveku zašto
dolaze glumci! - predlaže Novak.
- Upozoravaju da su zatrpani ponudama
za snimanje filmova. Ali, kažu, ako u našoj novoj seriji imaju
dobre uloge i dovoljno teksta, sve će ostalo da ostave.
- Da vidimo, Lolo, od čega se živi, a čovek neka posmatra!
- upozorava Novak.
- Neće verovati da je ovo četvrta
verzija prve emisije. Mi to, znate, ovako zajednički. Razgovaramo,
ja pišem i dopisujem, Novak dodaje. Posle se to prekuca ako Novak
uspe da odbrani ono što smo zajedno napisali. On je prvi kritičar.
Posle i to često menjamo ili bacamo. Evo gomila ispisanih listova od
juče: vraćamo ih u koš.
Lola i Novak zaista žele da pokažu
kako pišu. Na redu je scena u kojoj se pojavljuju muškarac i žena.
On hoće da je počasti u kafani.
- Šta da popije ženska? - pita Lola
Novaka.
- Pa: nešto "žensko".
Vinjak!
- Idi, bre, kakav vinjak! Kako se zove
ono zeleno piće stranog imena?
- Šartrez.
- Može, ali nije smešno.
- U kafanama još ne toče "mušku
vodu".
- Nemoj da si prigodan!
Zvoni telefon i Lola digavši slušalicu bez pozdrava kaže:
- Odgovoriću vam u Vukovim poslovicama
pa vi to posle rasporedite prema pitanjima. Evo: "Među
ćoravijim ko ima jedno oko, meću ga za cara", "Ne treba
kvocati nego jaja nositi", "Sve će biti do u ćose brada",
"Ne znaju da besjede a ne umiju da ćute". Je li dovoljno?
Ulazi reditelj Arsa Milošević i Novak
mu kaže:
- E, samo si nam još ti nedostajao!
- Zašto se ne zaključate?
- Ne bi vredelo! Lola je radoznao i
uvek bi hteo da zna ko kuca. Izgubili bismo još više vremena, a
ovako ne gubimo vezu sa narodom.
Neven i Bosa
- Dokle ste stigli? - pita Milošević.
- Do cepanja! Ono od juče ne valja.
- Onda ja idem!
- Ponašaš se kao da ti je otac
konačno dozvolio da pušiš!
- Ja bar ne pijem viski kao Lola!
- Ali samo dok radim i to kod kuće! -
pravda se Đukić.
- Mani ga: hoće da stigne pokojnog
Čerčila - smeška se Novak.
Milošević izlazi, a autorski tandem
nastavlja da piše. Na listovima koji su odbačeni lepo se vidi da će
nova humoristična serija "Sačulatac" počinjati narodnom
pesmom "Život ti je, bratac, Sačulatac".
Ulicom će
šetati milicioner Neven u liku Miodraga Petrovića. Čkalja zastaje
i nemo razgovara sa prolaznicima, a to su sve ličnosti koje će se
pojavljivati u seriji: gospa Soja gazdarica, "Malajac",
kriminalisti Obren i Mile i drugi.
Pošto Lola i Novak tvrde da su sve
izmenili, evo bar kako su zamislili neke scene (pa odustali). Neven
je, videćete, neki mnogo dobar milicioner. Njemu čak poštar daje
pismo da ga odnese na kraj ulice. A Neven posle kaže građanki Maci:
- Ja čuvam, drugarice Maco, svoju liniju ali vi ne čuvate
svoju!
Posle jedno desetak (odbačenih)
stranica, Neven zatiče na klupi u parku Bosu "Polovče".
I, naravno, blago je upozorava:
- Ne spavajte tu, drugarice!
Nazepšćete!
A Bosa nesrećnica odgovara:
- Baš vas briga što je meni otac bio
pijanac, majka pobegla, a roditelje nisam ni imala već sam bila
nahoče!
- De, de, što plačete! Ništa vam
nisam radio!
- Jes, znam ja vas. Najlakše je:
drugarice, izvolite u Padinac, a ko je kriv, gde su mi roditelji, to
kažite ... Dajte jedno polovče!
- Molim?
- Kažem: pola cigare!
- Najlakše je reći: ne pušim. A
nezaštićena, nezbrinuta mladost?
Lola i Novak su konačno razmrsili čvor
oko onog "ženskog pića". Videvši rasute listove, Lola
upozorava:
- Uzalud prepisujete, jer se sve to
menja.
Novi posetilac: kritičar i reditelj
Đorđe Đurđević. Govori još sa vrata:
- Daj, bre, Lolo, napiši jednu
komediju za pozorište pa da režiram!
- Nemam vremena. Ili: da prođemo kao
tvoja knjiga o Čkalji.
- Kažu da će se rasprodati sada na
sajmu. Naravno, ti sa komedijom "Bog je umro uzalud" guraš
kao mećava.
- Dobro ide, ne žalim. Igrala su je
gotovo sva pozorišta u Jugoslaviji. Samo u Zagrebu održano je više od sto
predstava!
I Čkalja pita
Tek što je Đurđević izišao,
pomalja se glava glumca Bate Paskaljevića. On ćuti, ne ulazi, čeka.
Novak prekraćuje njegove muke:
- Da nećeš slatko sa kiselom vodom
ili ribizle sa šlagom?
- Neću ništa, majke mi!
- Sevaj, onda!
- Svratio sam samo da vidim dokle ste
stigli.
- Upravo smo napisali za tebe jednu
lepu scenu! - kaže Lola najozbiljnijim tonom.
- Fino, fino!
- Ali smo pocepali rukopis.
- Uh, uh! Šteta!
- Kako znaš da je lepa kad nisi čitao?
- Pa, vi ste je napisali?!
Paskaljević i dalje govori a Lola
prihvata telefon. Traži Opatiju, kliniku za talasoterapiju. Novak
šapatom objašnjava:
- Hoće da smesti tamo jednog starog
glumca!
Ni za sledećih pola časa nije
napisana nijedna nova reč. Stiže treća crna kafa a skoro će
podne. Da valjda prekrati stvaralačke muke svojih autora u sobu
nenajavljen ulazi glavom Čkalja. Priča o automobilu, kući s druge
strane Avale, sinu. I iznenada pita:
- Je li, šta znači "sačulatac"?
Lola ćuti, Novak sleže snažnim ramenima. Čkalja nastavlja:
- Svestan sam da ćete mi rukopis
poslati pred snimanje. Na to sam navikao. Ali, recite šta je to
"sačulatac"!
- Rekao sam ti već da ni ja ne znam! -
pravda se Novak.
- Kako ne znaš, a pišeš?
- Lakše je igrati nego pisati, moj
druže! - dodaje Lola, ustaje i uzima mantil.
- Društvo, za danas je dosta! Dođi,
Novače, danas posle podne kod mene!
- Zar opet?
U televiziji, a i među gledaocima, sa
izvesnim iznenađenjem primljena je vest da će "Sačulatac"
biti emitovan četvrtkom i to pre "Dnevnika". Lola Đukić
kao da nije zadovoljan što će se emisija prikazivati u
to vreme. Ljuti se (i ne krije) što se, kaže, mnoge serije i emisije
proglašavaju za humoristične i satirične iako s tim nemaju nikakve
veze.
Kad su Lola i Čkalja ušli u lift,
Novak reče:
- Četvrtak je odličan, uverio sam se
kad je prikazivana "Dežurna ulica". Nije važno vreme prikazivanja, već ono što se prikazuje. A mi ne naplaćujemo ulaznice.
Pretplata je ubrana već prvog u mesecu.
Ovo sa emitovanja serije "Sačulatac"
nemojte da uzimate ozbiljno. Jer, niko ne može garantovati da
televizija nećv prebaciti emisije Đukića i Novaka ipak za subotu
uveče. I to, recimo, početkom decembra.
Zabeležio: Džavid Husić, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1968.)
