Saveti za građane u slučaju atomskog rata: Kako sačuvati hranu u situaciji nuklearnih udara (1967)

Septembar 1967: Da li je mogućno prehrambene artikle osloboditi otrovnih čestica - dekontaminirati ih?

Veća naselja će u atomskom ratu biti "veoma unosni" ciljevi za iznenadne nuklearne udare - iz više razloga. U njima su najčešće skoncentrisana industrijska postrojenja, važne su saobraćajne raskrsnice i sedišta vojnih jedinica i političkih vlasti.

Zbog toga će neprijatelj, sem primene nuklearnih udara po jedinicama na bojištu, upotrebljavati nuklearne projektile, avio-bombe i granate i za razaranje i uništavanje pojedinih naselja.

Razaranjima će biti podvrgnuti svi objekti, stanovništvo i materijalna dobra neophodna za normalni život ljudi.

Kako zaštititi ljude i materijalna dobra?

Na znak uzbune ljudi će se sklanjati. U zavisnosti od vremena, sa sobom će poneti i najosnovnije predmete za eventualni duži boravak (nekoliko dana) na zaklonjenom mestu.

Ali, kako osigurati hranu i vodu?

Na koji način ih zaštititi od radioaktivne prašine, bioloških agenasa i bojnih otrova da bi stanovništvo po izlasku iz skloništa imalo šta jesti?

Još dok za to postoje mogućnosti hranu valja smestiti u magacine koji se mogu hermetički zatvoriti kako bi se u njih sprečio ulazak radioaktivnih materija i bioloških agenasa.

Kasnije, prilikom transportovanja, treba voditi računa o tome da hrana bude dobro zaštićena sve dotle dok ne dođe do potrošača.

Preporučljivo je da se hrana pakuje u dvostruku ambalažu; kad se ona spoljna baci nailazi se na unutrašnju koja nije kontaminirana.

Kad hrana stigne potrošaču u ruke uspešno će je štititi frižider, plakar i razna druga spremišta.

U takvim uslovima za ishranu će se koristiti sve vrste konzervisane hrane: povrće, voće, mesne prerađevine, osvežavajući napici.

Naravno, uvek treba paziti na to gde je hrana nabavljena jer će ona često samo naizgled biti upotrebljiva, a u sebi će sadržati otrovne materije. Isto tako mogućno je da sadržaj pojedinih konzervi bude dobar, a da samo kutije budu zatrovane radioaktivnim česticama.

Neprijatelj će se služiti i takvim metodama da stanovništvu deli hranu, a ova će biti zatrovana. Često će i namerno "zaboravljati" sanduke s takvom hranom na ulicama, trgovima ili putevima kojima bude prolazio.

Radiološka dekontaminacija (otklanjanje otrovnih čestica) hrane je teško izvodljiva i sanitetski organi taj problem razmatraju za sada samo teorijski. Ipak, postoji nekoliko oprobanih načina kako da se s kontaminirane hrane uklone radioaktivne materije.

Za domaćice je dovoljno da znaju da je u ratnim prilikama najbolje koristiti hranu iz konzervi. Konzerve se potope u toplu vodu i operu sapunom, i to je, u stvari, sav posao oko njihove dekontaminacije.

Sveže povrće, voće i meso može se dekontaminirati pranjem ili ljuštenjem. S masti se skida gornji sloj i to 3-4 santimetra. U ulju se radioaktivna prašina nataloži za 3-5 dana pa se gornji sloj koji ostane nezagađen odliva.

Kad god postoji mogućnost za to, dobro je da hranu pregledaju sanitetski stručnjaci koji će dati odobrenje za njenu upotrebu.

Dekontaminacija vode za piće zavisiće od toga kakvo je izvorište iz koga se koristi voda. Reni-bunare i vodovodnu mrežu dekontaminiraće specijalne grupe obučene u tu svrhu i snabdevene potrebnim priborom.

Ali manja izvorišta, dvorišne bunare i česme biće mogućno zaštititi i priručnim materijalom što će moći uraditi i pojedinci. Dovoljno će biti da se manja individualna izvorišta prekriju polivinilskim ili sličnim prekrivačima u koju svrhu se mogu uspešno upotrebiti polivinilski stolnjaci (mušeme).

Tamo gde se koriste hidrofori ili crpke zatvorenog tipa, poteškoća gotovo da i neće biti, naročito ako su ti hidrofori pod stalnom prismotrom onih koji se njime koriste.

Dekontaminacija vode za piće mogućna je filtracijom, taloženjem, destilacijom i metodom jonske izmene. Pored specijalnih filtera (azbestnih), u potpunosti mogu zadovoljiti i priručni (s peskom i ugljem).

Dekontaminacija taloženjem krupnijih radioaktivnih čestica uspešna je već posle 10-15 sati, pa se tada upotrebljava samo gornji sloj vode. Taloženje se može ubrzati dodavanjem hemikalija, na primer, aluminijumskih soli.

Dekontaminacija destilacijom je efikasna samo pomoću naročitih uređaja. Međutim, za nuždu, destilaciju je mogućno izvesti i pomoću kazana za pečenje rakije, ali taj postupak je veoma spor.

Ukoliko se u neko izvorište posumnja da bi moglo biti zatrovano iz njega se ne sme uzimati voda sve dotle dok se ne obavi njena stručna analiza i tačno utvrdi stepen zatrovanosti.

Napisao: M. Vlašić, obrada: Yugopapir (Front, 1967.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate