Septembar 1961: Slavko Vukosavljević je rođen 17. januara 1927. u Užicu. Objavio je sledeće knjige stihova: "Lirika", "Šta ti kažeš Marija", "Moja jedina mladost" (zbirke) i "Kadinjača" (poema).
- Kako biste okarakterisali Užičku
republiku kad je gledate kroz vaše utiske i uspomene?
- Vrlo dobro razumem vaše pitanje i
odlično znam šta hoću da odgovorim, ali ja ne znam kako bih to
ukratko kazao. To je bio čitav jedan život, čitav jedan svet. U
vrlo malo vremena događalo se vrlo mnogo.
Za nekoliko meseci mi smo doživeli slom stare Jugoslavije, a to znači propast jednog poretka ma kakav on bio, zatim stravu okupacije, a to je sasvim posebno psihološko i fizičko stanje čoveka koje je ranije bilo nezamišljivo - a kad je došlo bilo je zapanjujuće, a odmah zatim doživeli smo ne samo simbolični početak već i prve stvarne dane revolucije i jednog, opet potpuno novog, života koji se najavio.
Odgovaram na vaša pitanja pod pretpostavkom da ćete, slušajući moje kratke odgovore, imati u vidu ovu ogromnu epsku pozadinu u kojoj su se kroz pojedinačne sudbine sukobljavali i propadali svetovi i suprotna shvatanja civilizacije.
Sad ću se vratiti na vaše pitanje.
Ako bih morao da ukratko kažem šta je bila Užička republika, onda bih rekao da je u onoj atmosferi sloma, poraza, mraka, okupacije, tiranije i smrti, slobodno Užice bilo jedno stanje i jedna konkretna manifestacija zanosa, hrabrosti, dostojanstva i nade upravo kad je već bilo počelo izgledati da je sve to nestalo iz ljudi i života.
Za nekoliko meseci mi smo doživeli slom stare Jugoslavije, a to znači propast jednog poretka ma kakav on bio, zatim stravu okupacije, a to je sasvim posebno psihološko i fizičko stanje čoveka koje je ranije bilo nezamišljivo - a kad je došlo bilo je zapanjujuće, a odmah zatim doživeli smo ne samo simbolični početak već i prve stvarne dane revolucije i jednog, opet potpuno novog, života koji se najavio.
Odgovaram na vaša pitanja pod pretpostavkom da ćete, slušajući moje kratke odgovore, imati u vidu ovu ogromnu epsku pozadinu u kojoj su se kroz pojedinačne sudbine sukobljavali i propadali svetovi i suprotna shvatanja civilizacije.
Sad ću se vratiti na vaše pitanje.
Ako bih morao da ukratko kažem šta je bila Užička republika, onda bih rekao da je u onoj atmosferi sloma, poraza, mraka, okupacije, tiranije i smrti, slobodno Užice bilo jedno stanje i jedna konkretna manifestacija zanosa, hrabrosti, dostojanstva i nade upravo kad je već bilo počelo izgledati da je sve to nestalo iz ljudi i života.
- Kako biste slikovito prikazali
promene koje su se tada dogodile u vašem rodnom gradu?
- Mogao bih i morao da pričam dugo,
ali reći ću kratko. Recimo, u vreme proslave Oktobarske socijalističke revolucije, a takva proslava sama po sebi, i još u
takvo doba, značila je revolucionarni događaj za našu zemlju, u
vreme te proslave na užičkim radnjama, radionicama i kućama bile
su istaknute stare jugoslovenske i srpske trobojnice na kojima su
bile prišivene crvene petokrake zvezde.
To su učinili takozvani mali obični građani.
Dalje, prolazi ulicom, na konju, jedan do juče progonjeni komunist, a za njim, složnim korakom, maršira četa mladića pod kačketima i šajkačama, pa i sa svilenim šalčićima oko vrata.
Pred mojom kućom sedi grupa penzionera koji su uvek sumnjali u sve i uvek kritikovali sve. Sad, gledajući ovo, oni zapljeskaše rukama i jedan od njih sa uzbuđenjem i ponosom reče:
"Opet imamo vojsku"!
Ovde namerno govorim o građanima, jer o njima se malo čulo i malo znalo, a i oni su bili građani Užičke republike, ne samo sticajem okolnosti jer su se tu zatekli, nego i po srcu, mnogo njih.
To su učinili takozvani mali obični građani.
Dalje, prolazi ulicom, na konju, jedan do juče progonjeni komunist, a za njim, složnim korakom, maršira četa mladića pod kačketima i šajkačama, pa i sa svilenim šalčićima oko vrata.
Pred mojom kućom sedi grupa penzionera koji su uvek sumnjali u sve i uvek kritikovali sve. Sad, gledajući ovo, oni zapljeskaše rukama i jedan od njih sa uzbuđenjem i ponosom reče:
"Opet imamo vojsku"!
Ovde namerno govorim o građanima, jer o njima se malo čulo i malo znalo, a i oni su bili građani Užičke republike, ne samo sticajem okolnosti jer su se tu zatekli, nego i po srcu, mnogo njih.
- Kako je nastalo ime Užička
republika?
- Ulice Užica, i pored opasnosti od
bombordovanja, bile su u to vreme uvek pune žurnih i zaposlenih
ljudi. Dobro se sećam nekih Rudničana i Bosanaca koji su dolazili
za oružje i municiju. Bilo je ljudi iz svih naših krajeva i ponekad
se u šali govorilo da je Užice postalo prestonica.
Docnije sam saznao da je u to vreme izdajnička štampa u Beogradu pisala o "Užičkoj komunističkoj republici", ali narod je sa ponosom i simpatijama bio prihvatio termin "Užička republika".
U svakom slučaju Užice je već tad bilo jugoslovenski grad i po značaju i po osećanju.
Docnije sam saznao da je u to vreme izdajnička štampa u Beogradu pisala o "Užičkoj komunističkoj republici", ali narod je sa ponosom i simpatijama bio prihvatio termin "Užička republika".
U svakom slučaju Užice je već tad bilo jugoslovenski grad i po značaju i po osećanju.
- Koji je vaš najradosniji trenutak u
slobodnom Užicu?
- Bilo je to na jednoj priredbi u
Sokolskom domu. Muzika je svirala između ostalog sovjetsku pesmu
"Široka strana" i našu "Nabrusimo kose već klas nam
sazreva" i te pesme nosile su celu dvoranu i mnogi prisutni
pevali su zajedno s muzikom.
A ni tada niko u Užicu nije potpuno zaboravljao da je ogromna nemačka vojna sila na svega osamdeset kilometara od našega grada i dalje po čitavoj Evropi uokolo.
A ni tada niko u Užicu nije potpuno zaboravljao da je ogromna nemačka vojna sila na svega osamdeset kilometara od našega grada i dalje po čitavoj Evropi uokolo.
- A koji je vaš najtužniji trenutak u
tom vremenu?
- Bilo je to posle pada Užica.
Hapšenje i streljanje velikog broja poznatih i dragih mladih ljudi,
onih mladića i devojaka koji nisu bili samo određeni znanci već
uzor i simboli u vezi sa kojima i kroz koje je jedan dečak zamišljao
svoj budući život.
- Šta vas je najviše uzbudilo od
događaja u oslobođenom Užicu?
- Ovom prilikom sećam se eksplozije
municije u trezorima partizanske fabrike oružja. Tad je poginuo
veliki broj znanih ljudi, radnika, a takođe i žena i dece koji su
se tamo sklanjali od bombardovanja. Eksplozije su trajale čitav dan
i svojom snagom iz podzemnih tunela izbacivale su tela čak na
krovove okolnih kuća.
- Šta je po vašem mišljenju
najsnažnija tema Užičke republike?
- Najsnažnija tema Užičke republike,
i ne samo nje, za mene je bila i ostaje - Kadinjača.
- O čemu najradije govorite, i zašto,
kada pričate svoje uspomene iz tog vremena?
- Najradije govorim, jer to je
najčudnije a i najmanje poznato javnosti, o zarobljenim Nemcima
kojih je tada u Užicu bilo više od stotine. Oni su radili za našu
vojsku, ali u popodnevnim časovima mogli su da se slobodno kreću po
gradu.
Ubrzo je između njih i užičkih domaćica uspostavljen jedan za to vreme neverovatan odnos: nemački vojnici idu od kuće do kuće i klanjaju se i cepaju užičkim domaćicama drva za ogrev i za to dobijaju nešto hrane.
Ne zaboravite, ovo je bilo u vreme najveće nemačke obesti i moći.
Ubrzo je između njih i užičkih domaćica uspostavljen jedan za to vreme neverovatan odnos: nemački vojnici idu od kuće do kuće i klanjaju se i cepaju užičkim domaćicama drva za ogrev i za to dobijaju nešto hrane.
Ne zaboravite, ovo je bilo u vreme najveće nemačke obesti i moći.
- Kakve su bile zabave u slobodnom
Užicu?
- Bilo je zabave i više i lepše nego
što se može pretpostaviti za to ratno vreme. Skoro svako veče bile
su razne priredbe i igranke u Sokolskom domu.
Postojali su odlični orkestar, hor i pozorišna grupa. Katkad,
priredba bi bila prekinuta i konferensije bi pozivao borce pojedinih
jedinica da napuste dvoranu i da se jave na svoja mesta.
Čula se ponekad i pucnjava. Međutim, orkestar je i dalje svirao ili marš "Budi se istok i zapad" ili tango "Noćas ću draga tebi šaptat nežne reči".
Ispred Sokolskog doma, u mraku, oko barikada, ljubili su se parovi i mi dečaci istovremeno smo sa uzbuđenjem gledali i ratnike i ljubavnike.
Čula se ponekad i pucnjava. Međutim, orkestar je i dalje svirao ili marš "Budi se istok i zapad" ili tango "Noćas ću draga tebi šaptat nežne reči".
Ispred Sokolskog doma, u mraku, oko barikada, ljubili su se parovi i mi dečaci istovremeno smo sa uzbuđenjem gledali i ratnike i ljubavnike.
- Hoćete li još pisati o Užicu i o
ratu?
- Sasvim sigurno, jer to znači pisati
o ljubavi, životu i smrti, a ne znam o čemu bi još bilo vredno da
čovek piše.
- Šta je danas za vas najlepše u
Titovom Užicu?
- Užice, staro i novo, sa ljudima, sa brdima i istorijom.
(Sport i svet, 1961.)
