Slobodan Milošević na svečanoj sednici CK SK Srbije, septembra 1987: Budućnost će ipak biti lepa

Septembar 1987: "Danas obeležavamo 50-godišnjicu dolaska druga Tita na čelo naše Partije, kao i značaj doprinosa njegovih shvatanja i njegovog dela jugoslovenskom društvu. Time izražavamo poštovanje za ono što je drug Tito u svom dugom i plodnom revolucionarnom životu učinio za Partiju, Savez komunista i naš narod, ali u isti mah izražavamo i svoju odlučnost da očuvamo i stvaralački razvijemo njegovo delo", rekao je na početku referata o životu i delu druga Tita predsednik Predsedništva CK SK Srbije Slobodan Milošević, na svečanoj sednici CK SK Srbije povodom pola veka od dolaska Josipa Broza Tita na čelo KPJ.

Milošević je istakao Titovu stvaralačku misao i njegovo revolucionarno delo koje i danas predstavlja osnovu za dalji razvoj našeg društva, a zatim, osvrćući se na Titov doprinos učvršćenju Komunističke partije Jugoslavije i njenom pretvaranju u jedinstvenu i efikasnu avangardu s kojom se stavio na čelo ustanka naroda Jugoslavije, kao drugi istorijski podvig pomenuo Titovo odlučno "ne" pred Staljinovim hegemonizmom.

"I to 'ne' izrečeno je u trenutku kada je većina drugih bila uplašena i spremna da podlegne hegemonizmu i spoljašnjem pritisku. Suprotstavljajući se javno i odlučno staljinističkom despotizmu u času kada se ovaj osećao i neprikosnovenim, Tito je pod krajnje neravnopravnim uslovima ne samo odbranio dostojanstvo, integritet i nezavisiost Jugoslavije, nego i humane šanse socijalističkog ideala."

Osvrćući se na vizionarsku Titovu ideju o samoupravljanju, koja će iz Titove zemlje krenuti na svoj put planetom, Milošević je rekao da je to postalo ideal i cilj svih potlačenih klasa, naroda i ljudi na svetu.

Govoreći o sadašnjoj krizi Milošević je podsetio da je njen glavni uzrok u tome što se temeljna opredeljenja koja je ustanovio Tito danas "ostvaruju slabo ili nikako":

"A slabo, sporo ili teško ostvarenje nekog društvenog projekta i programa ne znači uvek da su ideja ili program neostvarljivi, već često da oni koji rade na njihovoj realizaciji ne čine to dobro. Zato je neophodno promeniti i preispitati i neka sredstva i neke mehanizme a i neke ljude, da bismo opredeljenja i ideale revolucije ostvarili, odnosno nastavili tamo gde nas je na revolucionarnom putu zaustavila kriza.

Otuda ne možemo prihvatiti pokušaje da se pod vidom demokratskog dijaloga i u ime otkrivanja uzroka krize osporavaju Titovo delo i Titova ličnost."

Na kraju svog referata Milošević je govorio o neminovnosti promena u ekonomiji, politici, kulturi i među kadrovima, o potrebi sloge u jugoslovenskim okvirima da bi završio sledećim rečima:

"U ovom delu revolucije koji sada vodimo čekaju nas nove bitke. Da iz njih izađemo kao pobednici potrebno je da kao nekad budemo ponovo zajedno i složni. To je smisao Titovog dela, to je suština naše jugoslovenske revolucije, to je uslov da sačekamo budućnost koja će, ipak, biti lepa i koja nije tako daleka."

(Ilustrovana, 1987.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate