April 1973: U prilog teorije da su veliki muzičari bili i izvrsni kulinari ne govore samo primeri jednog Mocarta ili jednog Rosinija, već i primer Vokija Kostića, poznatog znalca nota i varjače.
Po zanimanju muzičar, generalni sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije je po intimnom opredeljenju kulinar i to da mu nema ravna!
I kao svaki veliki umetnik, Voki odbija da prizna postojanje još ponekih pripadnika jačeg pola koji se takođe ogledaju u ovoj veštini:
- Moj jedini konkurent bio je reditelj
Bojan Stupica. Danas, kad njega više nema, teško da bih mogao da
pomenem još nekog. Dobrih kuvara, koji se time ne bave
profesionalno, vrlo je malo. Moram da priznam da me je prijatno
iznenadio režiser Lule Stanković kod koga sam nedavno bio gost na
večeri. Kod njega se oseća da uživa u kuvanju, da mu prilazi kao
umetnosti!
Ako imate sreće da se zadesite u
Vokijevom domu dok on kuva, prisustvovaćete pravom spektaklu.
Jela su znalački odabrana, pripremaju se sa mnogo pažnje, a da se ne bi dogodilo da jedan gost dva puta bude poslužen istim jelom, Voki u kartoteku beleži po datumima imena svojih gostiju i jela koja su tog dana bila na trpezi.
O njegovoj velikoj ljubavi svedoče i njegovi kilogrami.
Jela su znalački odabrana, pripremaju se sa mnogo pažnje, a da se ne bi dogodilo da jedan gost dva puta bude poslužen istim jelom, Voki u kartoteku beleži po datumima imena svojih gostiju i jela koja su tog dana bila na trpezi.
O njegovoj velikoj ljubavi svedoče i njegovi kilogrami.
- Meni bi, priznajem, bilo teško da
kuvam i da budem mršav. To dvoje ide zajedno i profesionalni kuvari
su obično i malo "jače" težine. Da bi dobro kuvao čovek
mora da voli hranu, kao što muzičar mora da ima sluha i da voli
muziku.
Zanimljivo da ovaj gurman ne jede nikad
ljuto, ne puši, ne pije alkohol i kafu.
Za njega je najlepše piće na svetu obična voda, a najbolji prijatelji profesionalni kuvari.
U društvu onih koji uživaju svetski ugled i koji su osvajali prve nagrade na međunarodnim takmičenjima, Voki se oseća kao riba u vodi.
Veština koja se krije pod kuvarskom kapom ovog neprofesionalca otvara vrata svih restorana i čini ga rado viđenim i uvaženim gostom.
Za njega je najlepše piće na svetu obična voda, a najbolji prijatelji profesionalni kuvari.
U društvu onih koji uživaju svetski ugled i koji su osvajali prve nagrade na međunarodnim takmičenjima, Voki se oseća kao riba u vodi.
Veština koja se krije pod kuvarskom kapom ovog neprofesionalca otvara vrata svih restorana i čini ga rado viđenim i uvaženim gostom.
Dok pred njim govorite o muzici, inače je baš ćutljiv, ostaje potpuno miran. Ali, počnete li o
kuvanju, tu već ne može da odoli. Sve
zna o bečkim kolačima, francuskim čorbama, italijanskim »pizzama«.
Možete i ne voleti njegovu muziku, ali ne možete odoleti njegovim "hladnim makaronama" ili pohovanoj piletini.
Reklo bi se da u kulinarstvu nema tajni u koje nije upućen, ni jela u koje nije "zabo nos".
Ipak, ima nešto što Voki još nije uspeo - da otvori sopstveni restoran.
Možete i ne voleti njegovu muziku, ali ne možete odoleti njegovim "hladnim makaronama" ili pohovanoj piletini.
Reklo bi se da u kulinarstvu nema tajni u koje nije upućen, ni jela u koje nije "zabo nos".
Ipak, ima nešto što Voki još nije uspeo - da otvori sopstveni restoran.
- U mom restoranu ne bi postojao
jelovnik. Ja bih po raspoloženju svakog mog gosta znao šta da mu
serviram za obed, a račun bi stizao na kuću. Tako bi moji gosti
bili oslobođeni straha od cene, a valjda ni ja ne bih loše prošao.
Uostalom, poznata je stvar da su profesionalni kuvari bolje plaćeni
od profesionalnih muzičara!
Napisala: Mina Selimbegović, obrada: Yugopapir (TV novosti, 1973.)
