Septembar 1987: Moskovski omladinski festival 1985. za Bajagu i Instruktore je predstavljao opipavanje pulsa sovjetske publike. Kao rezultat uspešnosti ove probe, usledio je poziv grupi da održi sovjetsku turneju u trajanju od dva meseca. Ova turneja je (u momentu kada ovo čitate) uspešno okončana i momci su već kod kuće.
Ali, u vreme kada smo završavali broj, turneja je još bila u toku. Teleks-veza nam je omogućila da o glavnini gostovanja saznamo sve iz prve ruke koja pripada Instruktoru Dejanu Cukiću.
On nam je svima (i nama i vama) pomogao da dobijemo ekskluzivne i brze informacije, a mi njemu time što se pisanjem podsetio na svoje negdašnje novinarske dane. Dakle, pred vama je ne samo "ono što niko nema" već i zanimljivo reportersko štivo sa lica mesta...
*****
Tačno dve godine i pet dana po
povratku sa 11 svetskog festivala omladine i studenata ponovo smo u
Moskvi.
Posle mnogo buke koju je izazvao naš
tadašnji nastup u parku Gorki, prašina se slegla i početkom ove
godine dobili smo zvaničan poziv agencije "Gos koncert" za
turneju po najvećim gradovima evropskog dela Sovjetskog Saveza.
Za početak je, kako dolikuje, određena
prestonica. Sviramo tri koncerta za četiri dana boravka u Moskvi i
to u, u već nam poznatoj hali "Dinamo", istoj onoj u
kojoj smo svirali i utešni podnevni koncert posle prekinutog u parku
Gorki (vidi "Rock", septembar 85).
Ovaj put atmosfera je mnogo prijatnija,
a prisustvo zvaničnika "Gos koncerta" i jugoslovenske
ambasade, kao i predstavnika štampe i televizije, daju događaju
određenu važnost. Mnogomilionsko tiražni list "Izvestia"
objavio je vrlo povoljan prikaz koncerta i ujedno najavio dalji tok
turneje. Ljudi sa TV uzeli su kasetu sa filmom "Jahači magle"
i obećali da će emitovati delove koncerta sa Beogradskog sajma.
Pored toga, Bajaga je dao nekoliko
intervjua ovdašnjim novinarima, pa sve u svemu, možemo reći da je
početak ispunio funkciju.
Kijev
Putujemo za Kijev avionom. Ujedno, to
je prilika da se uverimo u savršeni mehanizam "Gos koncertove"
organizacije. Ovde nemamo brige ni za prtljag ni za karte, ne čekamo
u redu, prvi ulazimo u avion...
Ukratko, u Sovjetskom Savezu na turneji čovek se zaista oseća kao umetnik koga poštuju, a to prija. Jedina zamerka je, za naše pojmove, katastrofalno loša reklama. U Kijevu, gradu od 2,5 miliona stanovnika bilo je samo 40 naših plakata, ali zato ih valjda ljudi ovde pažljivije gledaju jer i pored toga na šest koncerata, koliko smo odsvirali u glavnom gradu Ukrajine, videlo nas je skoro 20 hiljada ljudi.
Ovi nastupi su nam pomogli i da definitivno uobličimo izgled koncerta i raspored pesama. U programu su ovoga puta ravnopravno zastupljene pesme sa sva tri albuma, pa tek sad primećujemo koliko su nam na poslednjoj turneji nedostajale veselice sa prve ploče kao "Tekila gerila" ili "Mali slonovi".
Bajaga i (naročito) Žika su već savladali par fraza na ruskom, pa je komunikacija sa publikom znatno olakšana. Poslednji koncert u Kijevu snimljen je za potrebe ovdašnjeg radija, a sutradan su nam ljubazni domaćini upriličili ekskurziju koja je obuhvatala najzanimljivija istorijska mesta ovog grada, Sofijski sabor, Pecarsku lavru i strmu Andrejevsku ulicu u kojoj je nekada živeo Mihail Bulgakov (u broju 13, naravno).
Ukratko, u Sovjetskom Savezu na turneji čovek se zaista oseća kao umetnik koga poštuju, a to prija. Jedina zamerka je, za naše pojmove, katastrofalno loša reklama. U Kijevu, gradu od 2,5 miliona stanovnika bilo je samo 40 naših plakata, ali zato ih valjda ljudi ovde pažljivije gledaju jer i pored toga na šest koncerata, koliko smo odsvirali u glavnom gradu Ukrajine, videlo nas je skoro 20 hiljada ljudi.
Ovi nastupi su nam pomogli i da definitivno uobličimo izgled koncerta i raspored pesama. U programu su ovoga puta ravnopravno zastupljene pesme sa sva tri albuma, pa tek sad primećujemo koliko su nam na poslednjoj turneji nedostajale veselice sa prve ploče kao "Tekila gerila" ili "Mali slonovi".
Bajaga i (naročito) Žika su već savladali par fraza na ruskom, pa je komunikacija sa publikom znatno olakšana. Poslednji koncert u Kijevu snimljen je za potrebe ovdašnjeg radija, a sutradan su nam ljubazni domaćini upriličili ekskurziju koja je obuhvatala najzanimljivija istorijska mesta ovog grada, Sofijski sabor, Pecarsku lavru i strmu Andrejevsku ulicu u kojoj je nekada živeo Mihail Bulgakov (u broju 13, naravno).
Krim
Iz Kijeva letimo na poluostrvo Krim,
grad Sinferopolj, a zatim autobusom do sledećeg odredišta.
Alusta je popularno letovalište na
Crnom moru tridesetak kilometara daleko od Jalte. Sviramo četiri
koncerta u divnom amfiteatru pod otvorenim nebom, a dnevno vreme
koristimo za kupanje, sunčanje i ekskurzije do obližnjih
istorijskih mesta na kojima se pre četrdesetak godina odlučivala
sudbina čovečanstva.
Sve, u svemu, bez konkurencije, najrelaksiraniji deo ture.
Sve, u svemu, bez konkurencije, najrelaksiraniji deo ture.
Harkov
Harkov, drugi po veličini grad u
Ukrajini, bio nam je stanište naredna četiri dana, a tri koncerta
u prepunoj sali "Oktobra" najbolji su nastupi do sada.
Publika je kao i u ostalim gradovima raznolika. Tu su
ljubitelji rocka svih generacija, pa čak i neki postariji poštovaoci
jugoslovenske estrade.
Ali pojavljuju se povremeno i naši pravi obožavaoci koji dolaze sa pločama, traže autograme, prepoznaju pesme...
Ovde u Harkovu upoznali smo Alekseja, mladog studenta psihologije koji toliko dobro poznaje karijeru našeg benda da je gotovo neverovatno da nikada nije bio u Jugoslaviji i da sve informacije dobija samo slušanjem rockerskih emisija Radio Beograda i Zagreba...
Ali pojavljuju se povremeno i naši pravi obožavaoci koji dolaze sa pločama, traže autograme, prepoznaju pesme...
Ovde u Harkovu upoznali smo Alekseja, mladog studenta psihologije koji toliko dobro poznaje karijeru našeg benda da je gotovo neverovatno da nikada nije bio u Jugoslaviji i da sve informacije dobija samo slušanjem rockerskih emisija Radio Beograda i Zagreba...
Gomelj
Put nas je iz Harkova železničkim
šinama doveo u Gomelj, mali (za ovdašnje pojmove) grad u
Belorusiji.
Depresivni meteorološki uslovi i prilično loš hotel učinili su da nam ovaj grad ne ostane baš u najlepšoj uspomeni, mada su sami koncerti bili više nego vatreni.
U Gomelju niko nije mogao da zadrži ljubitelje čvrstog zvuka da tokom "220 u voltima" ne izađu na binu i pridruže nam se svojim karakterističnim i svuda u svetu poznatim heavy metal plemenskim plesom.
Depresivni meteorološki uslovi i prilično loš hotel učinili su da nam ovaj grad ne ostane baš u najlepšoj uspomeni, mada su sami koncerti bili više nego vatreni.
U Gomelju niko nije mogao da zadrži ljubitelje čvrstog zvuka da tokom "220 u voltima" ne izađu na binu i pridruže nam se svojim karakterističnim i svuda u svetu poznatim heavy metal plemenskim plesom.
Minsk, Kišenjov...
Slična situacija sačekala nas je i u
glavnom gradu Belorusije, Minsku. Hladno vreme, depresivan hotel
u kojem smo najveći deo vremena proveli uz video-igre, ali zato
odlični koncerti uveče pomažu da se akumulira nova energija
potrebna za prevazilaženje psihološke krize koju donosi sredina
svake, a posebno ovako duge turneje.
Ipak, pravo okrepljenje donosi tek
promena klime. Prestonica Moldavije, Kišenjov, dočekala nas je s
temperaturom od 25 stepeni, što je za našu južnjačku krv mnogo
povoljnija životna sredina.
Moldavija se graniči sa Rumunijom i ovo je tačka u kojoj smo fizički najbliži Jugoslaviji.
Moldavija se graniči sa Rumunijom i ovo je tačka u kojoj smo fizički najbliži Jugoslaviji.
Sviramo četiri koncerta u najlepšoj
sali na turneji pred fenomenalnom publikom i izuzetno ljubaznim
domaćinima. Najbolje prihvaćene pesme su po pravilu "20. vek",
"Poljubi me", "Ti se ljubiš", i "442 do
Beograda", a ona definitivno istiskuje iz programa "Zažmuri".
Loknerov solo u uvod "442" redovno izaziva ovacije i savršeno priprema atmosferu za finalni deo koncerta.
Ipak, pet dana je previše za jedan grad pa makar i na 25 stepeni, tako da smo jedva dočekali pokret ponovo u hladne krajeve, tačnije u Viljnus, glavni grad Litve košarkaške republike.
U bolnici, nedaleko od našeg hotela, leži Sabonis posle druge operacije kolena. Po svoj prilici, njegova karijera je ozbiljno dovedena u pitanje.
Sam grad je potpuno drugačiji od svega što smo do sada videli, arhitekturom i uskim ulicama, punim odlično uređenih restorana i kafića, Viljnus ima više zajedničkog sa nekim severnoevropskim gradovima, nego sa onima u kojima smo dotle boravili.
Imamo šest koncerata za četiri dana u sportskoj hali savršenih akustičkih osobina i još jedan dodatni nastup u baru hotela "Litva", kada je grupa veselih jermenskih turista prepoznavši nas primorala lokalni bend da nam ustupi instrumente i binu. Odužili smo se svojom verzijom "Honky Tonk Woman", na opšte zadovoljstvo.
Loknerov solo u uvod "442" redovno izaziva ovacije i savršeno priprema atmosferu za finalni deo koncerta.
Ipak, pet dana je previše za jedan grad pa makar i na 25 stepeni, tako da smo jedva dočekali pokret ponovo u hladne krajeve, tačnije u Viljnus, glavni grad Litve košarkaške republike.
U bolnici, nedaleko od našeg hotela, leži Sabonis posle druge operacije kolena. Po svoj prilici, njegova karijera je ozbiljno dovedena u pitanje.
Sam grad je potpuno drugačiji od svega što smo do sada videli, arhitekturom i uskim ulicama, punim odlično uređenih restorana i kafića, Viljnus ima više zajedničkog sa nekim severnoevropskim gradovima, nego sa onima u kojima smo dotle boravili.
Imamo šest koncerata za četiri dana u sportskoj hali savršenih akustičkih osobina i još jedan dodatni nastup u baru hotela "Litva", kada je grupa veselih jermenskih turista prepoznavši nas primorala lokalni bend da nam ustupi instrumente i binu. Odužili smo se svojom verzijom "Honky Tonk Woman", na opšte zadovoljstvo.
Viljnus nam je ponudio promene koje su
prijale, ali se nad poslednje dane, provedene u njemu, nadvila senka
nestrpljenja. Čekao nas je Lenjingrad, a to je bio doživljaj od
kojeg smo najviše očekivali.
Lenjingrad i Moskva
Lenjingrad je, pre svega, jedan od
najlepših i najzanimljivijih gradova u svetu i naš četvorodnevni
boravak u njemu trebalo bi opisati romanom ili dugometražnim filmom,
a ne jednim pasusom u zbrzanom novinarskom izveštaju.
Nemoguće je odlučiti se za ono najuzbudljivije: koncerte u velelepnoj hali sportskog kompleksa ili ekskurzije po neverovatnim zdanjima "Severne Venecije" ili možda druženja sa sjajnom ekipom ovdašnjih avangardnih umetnika, slikara, glumaca, alternativnih bendova.
Saša Dragić će pokušati da u Jugoslaviju dovede neke od lenjingradskih grupa. Nadam se, uskoro.
Nemoguće je odlučiti se za ono najuzbudljivije: koncerte u velelepnoj hali sportskog kompleksa ili ekskurzije po neverovatnim zdanjima "Severne Venecije" ili možda druženja sa sjajnom ekipom ovdašnjih avangardnih umetnika, slikara, glumaca, alternativnih bendova.
Saša Dragić će pokušati da u Jugoslaviju dovede neke od lenjingradskih grupa. Nadam se, uskoro.
P. S. - Ovaj izveštaj ispisan je 21.
septembra ujutro, posle prvog od novih pet koncerata u Moskvi. Ostalo
je još deset dana do kraja turneje, ali neke rezultate već možemo
sagledati. Videlo nas je više od sto hiljada ljudi na dosadašnjih
37 nastupa, a ovih dana očekuju nas prvi ozbiljniji razgovori sa
ovdašnjom disko-kućom "Melodia", kao i novi pregovori sa
"Gos koncertom".
U Sovjetskom Savezu nemoguće je postati zvezda preko noći. Ali, ako je ovo bio prvi korak, mislim da je više nego uspešan.
Napisao: Dejan Cukić (Rock, 1987.)
U Sovjetskom Savezu nemoguće je postati zvezda preko noći. Ali, ako je ovo bio prvi korak, mislim da je više nego uspešan.
Napisao: Dejan Cukić (Rock, 1987.)
Zahvalnost Tanjugu
Redakcija "Rocka" duguje
veliku zahvalnost agenciji TANJUG, tačnije njenom dopisniku iz
Moskve i njenoj Spoljnopolitičkoj redakciji na pomoći u primanju
zabeleški iz dnevnika Dejana Cukića posredstvom teleksa.
