Fliperana koja kvari subotičku omladinu '84: Na flipere troše i poslednji crvendać iz mamine rezerve

Decembar 1984: Pored osnovne škole nikla je konkurentska firma: fliperana! Na licu mesta smo pokušali da utvrdimo ko ima veće šanse da osvoji đačko tržište...

Balistika je nauka o zrnu izbačenom iz vatrenog oružja. U Subotici, međutim, ova reč ima sasvim drugo značenje: BALIstika je nauka o organizovanju, pripremanju i sprovođenju psihološke borbe u savlađivanju rajskog ugostiteljskog objekta nazvanog "Bally".

Cilj je, svim raspoloživim sredstvima, preseliti pomenutu fliperanu, ili, na bilo koji način, iz nje izvući što veću količinu dece i ugurati ih u obližnju školu, iz koje uporno beže...

Bally je predgrađe Kalkute. Bally je ostrvo u Indoneziji. Bally je i subotički "Bali".

Ovaj poslednji ima 110 kvadratnih metara, 27 flipera i video-igara, tri televizora, pedesetak kaseta sa najnovijim spotovima svetske disko-produkcije, šezdeset filmova (od "Brejkdensa" i "Futluza" do Džemsa Bonda).

Ukrašen je posterima Džemsa Dina, Rokija, Brus Lija... Toči sokove za četiri stare hiljadarke... I najsvežije: smestio se tačno preko puta škole!

- Ja ću da kažem ovo - počinje Ratko Jakšić, direktor Osnovne škole "Zmaj Jova Jovanović" - Danas je neko vreme biznisa, trke za novcem. Misli se na profit, a ne šire. Prvo se gradi, pa se posle razmišlja, tek kad nas lupi po glavi... Škola je zaista nesrećno locirana. Smeštena je u centru Subotice i, okružena pijacom i kafanama, dugo je odolevala svim nedaćama, dok, pre osam meseci, nije otvoren i taj "Bali".

- U tom trulom kapitalizmu u Engleskoj - kaže Mira Stankov, nastavnik srpskohrvatskog jezika - zabranjeno je u krugu od 500 metara oko škole otvarati ovakva mesta, mislim fliperaje i to. Pogledajte nas: "Bali", pa "Vojvođanska lutrija" sa svojim automatima, a da ne pominjem pijacu i ove ostale krčmice! Pričamo kakva nam je omladina, a ne činimo ništa kako bismo pozitivno uticali na nju. Ovo (pokazuje prstom) nije pozitivan uticaj!

Šećer, pivo i psovke

A tamo, u pravcu njenog prsta, gužva. Guraju se bedževi i zihernadle, povlače "kožnjaci", mirišu uštirkani i ušećerni čuperci, zamašćene slepoočnice... Dečaci parkiraju ljute mašine (bicikli firme "Partizan"), bacaju torbe na gomilu kod ulaznih vrata i "oslobođeni", uz zvuke disko-ritma, uranjaju u svet zvezdanih ratova, raketa, pucnjave, pa i ovozemaljskog fudbala, koje su samo za njih tako izazivački spravile firme "Williams", "Stern", "Bally"...

- Najviše volim "Master blaster" - poverava mi se petnaestogodišnji Raka. - To je onaj u ćošku.

A ni ćošak, pa ni "Gospodar" fliper se uopšte ne vide od mnoštva šarenih glava maloletnih hazardera. Sve kockar do kockara troši poslednji crvendać iz mamine rezerve.

- Petnaest dinara jedna igra - hvali vlasnik Graco Pejić svoj džabaluk i dodaje:

- Mogu da sede ceo dan džabe. Ništa ih ne košta da gledaju filmove i slušaju muziku. Ja mislim da sam zadovoljio omladinu, sad', jedino što beže iz škole...

Fliperana nadomak škole je od početka imala "ukus zabranjenog voća" i upravo zbog toga bila je još privlačnija. U početku je bežanje bilo masovnije, da bi se, pošto su zadovoljili radoznalost (ili potrošili lovu), stalo na nekih 100 redovnih posetilaca (od 900 đaka koliko broji škola).

- Ipak je to nešto što njih uzbuđuje! - zaključuje Radojka Milanović, razredni starešina šestog razreda. - Jedna devojčica je stalno poboljevala. Bilo joj je muka. Pitam ja njenu majku zašto joj ne uplaćuje užinu, možda joj onda ne bi bilo muka, a majka začuđeno kaže da ona i uzima užinu... Dakle - ona je cele godine uzimala pare, pedeset hiljada mesečno i trošila na flipere! Ona je, inače, bila odlična učenica, a onda je počela i da puši i tako...

Sa decom su, tvrde nastavnici ove škole (za koju kažu da je elitna: "Sve sama deca intelektualaca!") počele da se događaju promene!

Devojčice farbaju kosu.

Jedna je kosu namazala pivom i šećerom da sve stoji ovako... I kako ona može da misli na školu kad misli kako će ta kosa da joj stoji?! Učestale su i psovke...

- Ti učenici koji idu tamo psuju. Događalo se da nikad ranije nisam čula takvu psovku...

Desilo se, nekoliko puta, da dođu pijani na čas...

- Vidite ga: kao da je drogirano dete... Trudi se da gleda pravo, ali ništa... 

U fliperani, inače, nije dozvoljeno točenje i unošenje alkohola.

- Pa, dobro... - pomirljivo će, Rajka Milanović, kao da se cenka. - Nije to samo "Bali". To je niz raznih okolnosti, štampa, televizija... Znate i sami šta se sve događa u društvu. Sve to utiče.

Njima je dosadno

Graco Pejić je sedamnaest godina živeo u Švedskoj. Vratio se prošle godine; video šta mladima Subotice nedostaje; tražio i dobio sve dozvole (čak i potvrdu SSO Subotice da je tako nešto potrebno gradu), uložio pare i otvorio fliperanu.

- I kako se sad boriti protiv tog čoveka koji je uložio milione? - pita direktor škole. - On ima sve papire. Ako su njemu ti ljudi, to društvo, dali dozvolu, ko je onda taj ko će mu je oduzeti?

- A deca ko deca: njih takve brige ne more. Na putu od kuće do škole i dalje zalutaju u "Bali". Ponekad pobegnu sa odmora kroz ogradu dvorišta. Nekad se vrate na sledeći čas, a nekad ne. Sve zavisi od društva i preostale love.

Aca ima četrnaest godina. Kaže da ne beži iz škole. (Nešto mi se mnogo okreće... Mora da drži "fige"!) Baš nikad?

- Nikad... Pa, dobro... ponekad, ali uglavnom ne trošim pare. Samo gledam spotove.

Nakon obavljenog iscrpnog razgovora sa učenicima - hazarderima Viduška Zimko Đenđi, pedagog škole, kaže:

- Učenicima je jednostavno dosadno na tim časovima i oni žele da odu tamo. Tamo mogu da se opuste, slušaju muziku, gledaju video kasete i jednostavno - to mi je preko puta. Ta deca, inače, nemaju gde da se okupljaju. Za njih još nije diskoteka, u bioskopu ne mogu da se druže. Roditelji im ne dozvoljavaju da dovode društvo u kuću i tako... Ja lično nisam protiv ovakvih "balija", ali možda ne baš pored škole...

Poljubac na fliperu

Dok se Tina Tarner sa prvog, drugog i trećeg ekrana pita "Šta ljubav ima s tim" klinac i klinceza (13-14 godina - procena "odoka") ljube se naslonjeni na šareni "Willsonov" fliper.

Kažu da devojčice više beže nego dečaci, a ovi, opet, više igraju nego devojčice.(?). Da li to znači da one zbog njih beže?

- Neeee - uverava me Maja sa plavim repićem iznad desnog uva. - Ovde sam zbog društva. Ko njih šiša?!

- I sigurno nikog ne gledaš? - pitam.

Smeje se! Odlazi da zapali cigaretu od nekog zaslužnog pankera. Ceo "prednji trap" mu je "odlikovan" bedževima. Možda je ON taj?

- Mene je sramota da uđem tamo - kaže Ratko Jakšić. - Kad bih ja ušao, rekli bi: Evo, došao i direktor! U stvari, ja bih došao sa drugim ciljem: da pratim, da snimim šta se događa, a da oni ne znaju da sam tamo, jer inače nema efekta. Učenici-kockari su ti čudan soj dece: beže iz škole, kradu pare (isključivo od sopstvenih roditelja - drugi slučajevi nisu zabeleženi), ali, kad se razbole, ne smeju kod lekara.

D. R. ima 50 neopravdanih izostanaka. Centar za socijalni rad mu je zapretio da će ga, ako napravi još jedan izostanak, poslati u Vaspitno-popravni dom. Kažu da već nedelju dana bolestan dolazi u školu. Ima temperaturu. Znoji se, ali ne sme da izostane i ne sme kod lekara. Čak i u "Bali" odlazi "tek" posle škole.

- Šta da vam kažem - nemoćno će direktor. - Ja ne vidim drugo rešenje, sem u boljoj saradnji nas i roditelja. Uz jedan čvršći, pojačan nadzor roditelja i uticaj nastavnika ovde u školi može se nešto učiniti. Drugog rešenja nema. Škola je pokušala da organizuje mnoge aktivnosti za učenike. Otvarala je plesnu školu, aktivno radi dvadesetak sekcija, ali šta vredi kad postoji nešto što je atraktivnije, lepše, nešto što je bum...

- Ako škola i roditelji naprave neki zvaničan zahtev - velikodušno obećava Graco Pejić - ja sam uvek spreman da im izađem u susret. Da se dogovorimo, mada je ovde ranije bila jedna prodavnica alkoholnih pića, "Džervin" se zvala. Tu su, po ceo dan, sedeli ovi sa pijace i pili... Ja sam mislio da sam nešto dobro za omladinu uradio, pa me ovo baš razočaralo.

Rezak zvuk flipera označio je kraj još jedne igre... pa još jedne... Da vidimo: tri kafe, dve koka-kole, šest žetona... Plaća Saša u radničkom kombinezonu:

- Izvini, sad sam sa nastave, sa prakse, pa nisam stigao da se presvučem.

Nema mesta razočarenju, druže Pejiću. "Gospodar oluje" Vas neće izneveriti... Školu i roditelje, međutim, već jesu.

A decu...?

Napisala: Verica Lazović, snimio: Dragoljub Stojšić (NON, 1984.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate