Septembar 1990: Gosti Trećeg programa TV Sarajevo nedavno su bile vođe navijača FK Sarajevo. U razgovoru sa TV auditorijem iznijeli su svoju verziju o nekim svježim događajima. Ogorčeni su prisustvom »veselih ustaša« i »veselih četnika« koji su okupirali tribine naših stadiona...
Organizovanje navijačkih grupa postalo
je moda u cijeloj Jugoslaviji. Ni Sarajevo u tom pogledu nije
izuzetak. U glavnom gradu BiH organizovano je nekoliko skupina poput
»Manijaka«, »Joint Uniona«, »Bistrik Boysa« te »YU-odreda«
koji svi zajedno bodre fudbalere Željezničara.
Međutim, najveća i najorganizovanija skupina je u suprotnom prvoligaškom taboru, a navija za Sarajevo, Bosnu i Jugoslaviju. Ime joj je »Horde zla«.
Nedavno su njihovi lideri gostovali u sarajevskom Trećem televizijskom programu i predstavili se auditorijumu u svjetlu kakvo se ne može vidjeti na stadionima i oko njih.
Džine je vođa »Hordi zla«, Sirko bi se mogao nazvati ideologom zaduženim za odnose sa javnošću, a ostali su njegovi prvi pomoćnici za sve stvari, pogotovo za »bliske susrete« sa protivničkim navijačima.
Dado i Hase su tu glavni, kako za tuču, tako i za priču o njoj. O nedavnom incidentu u Beogradu sa navijačima Partizana pred TV kamerama govorio je Dado:
Međutim, najveća i najorganizovanija skupina je u suprotnom prvoligaškom taboru, a navija za Sarajevo, Bosnu i Jugoslaviju. Ime joj je »Horde zla«.
Nedavno su njihovi lideri gostovali u sarajevskom Trećem televizijskom programu i predstavili se auditorijumu u svjetlu kakvo se ne može vidjeti na stadionima i oko njih.
Džine je vođa »Hordi zla«, Sirko bi se mogao nazvati ideologom zaduženim za odnose sa javnošću, a ostali su njegovi prvi pomoćnici za sve stvari, pogotovo za »bliske susrete« sa protivničkim navijačima.
Dado i Hase su tu glavni, kako za tuču, tako i za priču o njoj. O nedavnom incidentu u Beogradu sa navijačima Partizana pred TV kamerama govorio je Dado:
Sukob u Beogradu
- Pred početak utakmice njih
četrdesetak nasrnulo je na nas deset i obasulo nas kamenjem, flašama
i ne znam čime sve ne. Uplašili smo se, normalno, ali morali smo se
braniti. Otvoreno da kažem, nismo pičke. Ima pički, ali i nema.
Idemo do kraja. Bilo je i bodenja noževima u čemu sam i ja
učestvovao. I ja sam bockao, ali sve u samoodbrani. Javljeno je da
su dvojica izbodena, a zapravo ih je više izbodeno. Sve iz straha i u samoodbrani.
Jedan naš dečko dobio je četiri kamena u glavu, petnaestak šavova ima sada na glavi. Najsmješnije je da je baš on navijač Željezničara a ipak je ostao do kraja sa nama i zajedno smo se tukli. Puno mu hvala. Volimo ga svi.
Ja i Hase smo ga odveli do bolnice na šivanje kada je i tamo uletila jedna grupa »Grobara« da nas tuče. Uzeli smo stolice ne bi li se odbranili. U tom momentu naletila je veća grupa specijalaca koja je sve to spriječila, a nama dvojici su bez razloga stavili lisice i odveli nas u miliciju.
Jedan naš dečko dobio je četiri kamena u glavu, petnaestak šavova ima sada na glavi. Najsmješnije je da je baš on navijač Željezničara a ipak je ostao do kraja sa nama i zajedno smo se tukli. Puno mu hvala. Volimo ga svi.
Ja i Hase smo ga odveli do bolnice na šivanje kada je i tamo uletila jedna grupa »Grobara« da nas tuče. Uzeli smo stolice ne bi li se odbranili. U tom momentu naletila je veća grupa specijalaca koja je sve to spriječila, a nama dvojici su bez razloga stavili lisice i odveli nas u miliciju.
O tretmanu u stanici milicije govorio
je Džine:
- Nisu nam dali jesti, nisu nam dali
piti vode. Čak i inspektor, koji je završio školu za te kriminalne
radnje, ponašao se kao da ima dva razreda osnovne. Psovali su nam
majku bosansku. Jako nekorektni su bili.
Dopunjava ga Dado:
- Skinuli su nam narukvice, halkice,
pertle i strpali u jednu ćeliju za koju je ovaj naš, sarajevski,
centralni zatvor hotel A kategorije. Nekoliko puta su nas vodili na
ispitivanje. Htjeli su da priznamo kako je bilo i potezanja pištolja
što nije tačno.
Priču o miliciji završava Hase:
- Na kraju smo tražili pratnju do
stanice, željezničke, da ne bi bilo novih sukoba. Nisu nam dali,
nego su nas istjerali na ulicu po kiši ne dozvolivši nam čak ni da
se obučemo. Krijući se morali smo da dotrčimo do Željezničke stanice i
ukrcamo se na prvi voz iz Beograda.
Šešeljevi tjelohranitelji
Ideološku pozadinu sukoba objašnjavali
su Džine i Sirko:
- Oni su pjevali neke četničke pjesme.
Vrijeđali su Jugoslaviju i Sarajevo. Mi smo se dokopali nekog
četničkog časopisa i tamo vidjeli da su njihove vođe zapravo
Šešeljevi tjelohranitelji. U ovim nacionalnim podjelama mi kao
Jugosloveni smo u najtežoj poziciji. Niko ne stoji iza nas. Kada bi
se priklonili nekoj stranci, bilo bi nam lakše, ali nećemo, već
ćemo i dalje furati jugoslavenstvo pa kako god.
Poput nas su još i navijači Borca, kojima poručujemo da istraju i imaće od nas uvijek podršku.
Vjerujte nam, da im nismo uzvratili udarce, mnogi od mlađih momaka ne bi se vratili iz Beograda. Barem ne u ovakvom stanju kao sada. »Felge« su zaradili Džine, Hase i Dado, a Emir Prolaz je najgore prošao sa šavovima na glavi.
Poput nas su još i navijači Borca, kojima poručujemo da istraju i imaće od nas uvijek podršku.
Vjerujte nam, da im nismo uzvratili udarce, mnogi od mlađih momaka ne bi se vratili iz Beograda. Barem ne u ovakvom stanju kao sada. »Felge« su zaradili Džine, Hase i Dado, a Emir Prolaz je najgore prošao sa šavovima na glavi.
O cijeloj gužvi svoj stav ima i uprava
Sarajeva, a o »Hordama zla« prvi čovjek u rukovodstvu Kluba i
fudbalska legenda Svetozar Vujović kaže:
- Suština problema je što navijače
Sarajeva ili bilo kojeg drugog tima u drugoj sredini ne dočekuju kao
prijatelje već sa toliko jeda i mržnje da je to nevjerovatno. U
Klubu imamo interesa za ove mlade ljude. Ja o njima kao pojedincima
mislim jako lijepo. Međutim, sve njih sada predstavljaju kao
huligane, umjesto da ih se lijepo dočeka i pokuša uspostaviti
prijateljstvo. Na žalost, u ovim vremenima ne treba više putovati u
sve sredine, već samo gdje možemo očekivati prijateljstvo. Na
takva putovanja Klub ima interesa da vodi ove mladiće.
Velika bakljada
Srž cijelog problema možda je
razotkrio Sirko jednom jedinom rečenicom »da više voli kada je on
gore, a protivnik leži dole, nego obrnuto«.
Inače, momci iz »Hordi zla« druže se i van stadiona. Izlaze uveče u »Crvenu galijeru« i diskoteku »BB«, smatraju se rokerima među svojim vršnjacima.
Na važnijim utakmicama zna ih se skupiti i po nekoliko hiljada, pa tvrde da su najbrojniji u Bosni i Hercegovini. Sasvim sigurno su najorganizovaniji jer upravo rade na organizovanju kao udruženje građana kako bi stekli i pravni legitimitet te ozvaničili svoje djelatnosti.
Naime, oni imaju dobro razvijen marketing putem prodaje navijačkih rekvizita čime obezbjeđuju materijalna sredstva za putovanja kao i nabavku baklji.
Te baklje, koje sportskim funkcionarima toliko smetaju, njima su najdraže. Vjerovali ili ne, postoji čak i zvanična hijerarhija po kojoj je njihova bakljada protiv Dinama treća u Jugoslaviji. Prva je »delijska«, a druga splitske »Torcide«.
O načinu nabavljanja pirotehničkih pomagala ne žele govoriti.
Uzore imaju u talijanskim navijačima jer je tamo i najjača liga na svijetu. To je što se tiče baklji i navijanja, a što se tiče tuča, uzor su im vjerovatno engleski navijači mada to sami ne priznaju.
Potrebno je još istaći da su se zgrozili saznavši za poljudska zbivanja i paljenje naše, jugoslovenske zastave. U takmičenju sa ostalim navijačkim bandama sve će učiniti, ali jedno im je svetinja - Jugoslavija. Kažu da ako su na stadionima »vesele ustaše« ili »veseli četnici«, oni će biti veseli Jugosloveni. Biće glasniji od ostalih, a ako treba i fizički jači. Takvi su momci od dvadesetak godina koji se u gomili nazivaju - »Horde zla«.
Inače, momci iz »Hordi zla« druže se i van stadiona. Izlaze uveče u »Crvenu galijeru« i diskoteku »BB«, smatraju se rokerima među svojim vršnjacima.
Na važnijim utakmicama zna ih se skupiti i po nekoliko hiljada, pa tvrde da su najbrojniji u Bosni i Hercegovini. Sasvim sigurno su najorganizovaniji jer upravo rade na organizovanju kao udruženje građana kako bi stekli i pravni legitimitet te ozvaničili svoje djelatnosti.
Naime, oni imaju dobro razvijen marketing putem prodaje navijačkih rekvizita čime obezbjeđuju materijalna sredstva za putovanja kao i nabavku baklji.
Te baklje, koje sportskim funkcionarima toliko smetaju, njima su najdraže. Vjerovali ili ne, postoji čak i zvanična hijerarhija po kojoj je njihova bakljada protiv Dinama treća u Jugoslaviji. Prva je »delijska«, a druga splitske »Torcide«.
O načinu nabavljanja pirotehničkih pomagala ne žele govoriti.
Uzore imaju u talijanskim navijačima jer je tamo i najjača liga na svijetu. To je što se tiče baklji i navijanja, a što se tiče tuča, uzor su im vjerovatno engleski navijači mada to sami ne priznaju.
Potrebno je još istaći da su se zgrozili saznavši za poljudska zbivanja i paljenje naše, jugoslovenske zastave. U takmičenju sa ostalim navijačkim bandama sve će učiniti, ali jedno im je svetinja - Jugoslavija. Kažu da ako su na stadionima »vesele ustaše« ili »veseli četnici«, oni će biti veseli Jugosloveni. Biće glasniji od ostalih, a ako treba i fizički jači. Takvi su momci od dvadesetak godina koji se u gomili nazivaju - »Horde zla«.
