Još pre no što je Zagreb postao meka feminizma, Zagrepčanke su pronele slavu TV novinarstva...


Oktobar 1987, rubrika "Na javnom kanalu": Još pre no što je Zagreb postao meka feminizma, Zagrepčanke su pronele slavu televizijskog novinarstva. U vreme kad su četvrtkom naveče sve Jugoslovenke iščekivale pojavu Sande Langerholc, u čijoj se upućenosti u film uživalo koliko u njenoj eleganciji, urednica "Četvrtkom otvoreno" bila je prva velika zverka u ženskoj postavi naše televizije: Zora Korać.

Kasnije je Zora prešla u Beograd, a TV Zagreb je s tako dobrim ženskim startom nastavio trku u televizijskom novinarstvu uglavnom u dve discipline: spikerke i urednice.

Specifičnost ovog studija ostala je ista: dobro dizajniranu damu koja poseduje prijatan glas i smisao za čitanje tuđih tekstova treningom prebaciti iz kategorije najavljivačica i spikerki u voditeljicu raznovrsnih emisija. 

Tako je Helga Vlahović čitala vesti u "Dnevniku", po potrebi spikovala strane jezike, bivala u šou-programima ondašnjeg bosa naše TV estrade Antona Martija, a Gordana Boneti postala, i ostala, maskota veličanstvene žene pred TV kamerama.




Zagrepčanka koja je zadavala forcu u treningu profiliranja i prestrojavanja ženskih snaga ovog studija bila je sigurno najveća jugoslovenska novinarka od dolaska televizije u ovaj deo sveta - Milka Babović.

Atletičarka bez premca pre TV karijere, uspela je da od TV sporta stvori autentičnu umetnost, naravno, sasvim u stilu ukusa zagrebačkog miljea.

Biti lep i dopadljiv na ekranu za Milku je uvek značilo biti u "top" formi u svakom pogledu gde se rezultati postižu.

Ovako vešto podržavanu veru u snagu i vitalnost Zagrepčanki, istinu govoreći, pratio je neminovni, paralelni, tzv. "meki talas" maznih damica koje su se regrutovale uglavnom u kulturu iz redova preambicioznih reporterki opšteg spektra.

Tako i dan-danas kulturu vode (a i uređuju) novinarke "meke" linije. Valjda zato, one imaju najviše sluha za muške (ideološke) primedbe kolega istog studija.

Poslednja decenija je prošla u znaku Minjon Mihaljević, najsposobnije urednice filmskog programa, čiji su filmski ukus jugoslovenski gledaoci naprosto prozvali "minjon" (u čemu je naknadno uživao i Nenad Pata, kao naslednik i učenik škole M. Mihaljević).


Hitra i ubojita



Palma Katalinić, urednica serija, nije uvek bila hvaljena koliko je zasluživala, ali je njen odlazak u penziju ostavio vidno upražnjeno mesto u redovima fajter-Zagrepčanki.

I dok Palma čeka da je neko ponovo aktivira na startu, a Milku penzionerku pozivaju prikladno o sportskim svečanostima netakmičarskog programa, Minjon nastavlja trku u fenomenalnom sprintu. Pretekla je sve jugoslovenske urednice, bez obzira na žanr i vrstu.

Ono što pronosi poslednjih godina slavu Zagrepčanki opet je visokoprofesionalna, fajter, tzv. "tvrda" linija. Ko nije video ni čuo Mirjanu Popović ne može pretpostaviti kako se temperamentno i zanimljivo može govoriti o ekonomiji i ostalim "suhim", nevizuelnim naukama.

Jugoslovenski gledaoci koji love šemu JRT-a kako bi uhvatili nedeljni dnevnik u kojem gostuje ova urednica unutrašnjopolitičkog programa TV Zagreb, uživaju u Mirjaninoj ekspertizi ovogodišnje žetve na našim sušnim poljima kao u prenosu košarkaške utakmice. 

Istina, od te lepe i samosvesne urednice prijatno je čuti i nemile vesti, pa izveštaje o padu jugo-monete gledaoci doživljavaju kao istinu o kretanju svetske berze.

Ako ste u nedelju, 20. septembra, gledajući Dnevnik TV Zagreb, shvatili još jednom kako ne prolazi slava decentnoj spikerki Vesni Prelog-Spinčić, onda ste mogli i u njenoj naoko suprotnosti Ines Šaškor (gostujućoj urednici Informativno-političkog programa), pronaći sve odlike Zagrepčanki: hitra i ubojita, u tri minuta je rekla više no što čujete u dugoj žvaki na istu (društvenu) temu.

Bio je to govor o trenutnoj ekonomskoj i političkoj situaciji, sa punim imenima i prezimenima, uz opservacije kojima bi mogli pozavideti naši mnogobrojni doktori ekonomije i dnevne filozofije. Šteta, šema je takva: Zagrepčanke retko viđamo na zakrčenim ekranima.

Napisala: Zorica Jevremović (TV novosti, 1987.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate