Pages

"Mirko i Slavko", 500 brojeva Nikad robom: Rekord i jubilej jedinog YU stripa sa tradicijom NOB-a


Februar 1975: U trenutku kada nas od osamnaestog rođendana naših omiljenih strip-junaka Mirka i Slavka dele samo dva dana dužni smo da se okrenemo prošlosti i osvetlimo put malih ratnika...

7. februara 1958. godine rođen je Mirko. Kako je jedan dečak bio nemoćan u vihoru rata, to mu je autor pridodao druga, ratnu pomoć. Boško, neobično hrabar i neustrašiv dečak, pao je u okršaju sa Nemcima. 

Ponovo je Mirko ostao sam, ali ne za dugo. 

Čitaoci su se bojali da i sam ne pogine, pa su neprestano tražili od Desimira Žižovića Buina da stvori novi lik malog ratnika. Tako je rođen Slavko, tako je rođena nepobediva grupa partizana.

Kao što su prvi ratni okršaji omiljenih junaka bili pomalo strašljivi, nevešti, tako je i strip o njima postepeno rastao. U početku je izlazila samo po jedna strana, jedna epizoda o Mirku i Slavku u Dečjim novinama; da bi 1963. godine pobeda čitalaca bila konačna. 

Tražili su strip, dobili su do sada 499 svezaka stripa.

"Mirko i Slavko" je danas jedini i jedinstveni strip u našoj zemlji koji neguje tradiciju NOB-a. Svake nedelje u godini, a već trinaest godina, on u nekoliko stotina slika pruža istinu o borbi, o jednom okršaju, čvrstini Mirkovoj i o Slavkovoj radoznalosti u borbi. 

Mirko je organizator i prekaljeni borac sa svojih dvanaest godina, Slavko je nepogrešivi strelac i dete koje ume i da se smeje, da se šali, da tuguje, da se plaši. I jedan i drugi imaju svoje ratno detanjstvo i jednom i drugom čitaoci nisu dozvolili da poginu. 

Kad su bili ranjeni, u redakciju su stizale hiljade pisama u kojima čitaoci traže njihovo ozdravljenje, nove okršaje. Pristizali su novi predlozi, novi planovi čitalaca. 

I kao što je borba bila naša jugoslovenska, i Mirko i Slavko su postali nosioci borbe svakog našeg kraja. Svi narodi i sve narodnosti naše zemlje imaju u upotrebi često ova imena - to je još jedna potvrda svemoćnosti ovih junaka.

Danas, kada nas od 500. broja dele samo dva dana, "Mirka i Slavka" ne crta samo njihov "otac" Buin. Danas, čitav jedan tim crtača, pisaca, tehničkih urednika radi, bdi nad svakim pokretom ratnika kojima mlade generacije, žedne istine o našoj borbi, ne dozvoljavaju da umru. 

I neće oni umreti; izašli su oni iz okvira stripa - ukrašavaju naše grudi sa majica, ukrašavaju i prenose poruke borbe; pozivaju nas svojim primerima iz borbe u borbu za znanje, za dobre ocene i dobre drugove sa tašni; oni danas žive na filmu; oni će ubuduće živeti u novim oblicima sve dok postoji radost svih nas za pobedu, dok postoji ponos na borce, dok postoje žrtve NOB-a i revolucije.



Ko je popularniji: Mirko ili Slavko?




7 000 slika godišnje objavljuje se u listovima Dečjih novina, isto toliko slika, isto toliko puta lik Mirka i Slavka neustrašivo izražava odlučnost da će pobediti sa listova časopisa naših naroda i narodnosti: Drugarčeta, Jednote, Našeg kouteka... Mirko i Slavko su govorili i govore, pored srpskohrvatskog, na još pet jezika.

Dragi čitaoci, ako vas interesuje ko je popularniji: Mirko ili Slavko, moramo vam reći da je to vrlo teško utvrditi. 

Nedavno sprovedena anketa je pokazala da je Slavko omiljeniji kod čitalaca mlađeg uzrasta, da je Mirko više prirastao za srce čitaocima starijeg uzrasta - valjda zato što je nešto odlučniji, ozbiljniji od Slavka. 

Po popularnosti lista nadalje izgleda ovako: diverzant Toma, deda Marko, mitraljezac Iva, ilegalac Vlada, baba Mara... 

Na osnovu nekoliko desetina analiza koje su izvršili naši poznati pedagozi, čitaoci, društveno-politački radnici, novinari mogu se izvesti određeni zaključci. Suština je ipak rečena analizom jednog pedagoga.

"Edicija NIKAD ROBOM u osnovi ima plemenite karakteristike i razvija dragocene osobine u mladim čitaocima. Posebno je stavljen akcenat na ljubavi prema domovini - zajednici ravnopravnih naroda i narodnosti. NIKAD ROBOM uči najmlađu generaciju da treba čuvati tekovine revolucije, narodnooslobodilačke bobre, da se treba odupirati osvajačima i nikada ne pokleknuti pred onima koji napadaju na slobodu. Prema ovim karakteristikama, NIKAD ROBOM može se, uz određene korekcije, uklopiti u program rada na planu opštenarodne odbrane."


Dakle, NIKAD ROBOM nije više strip. On ide putem nauke, putevima koji vode u teoriju vojnog obrazovanja. 

Junaci nose odlike naše borbe, odlike naše pobede. 

Mirko i Slavko već petnaest godina, u miru i slobodi, bore se, pobeđuju, raduju nas i uče.

Tekst: M. Trifunović (Dečje novine, 1975.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate