- Gospodine, pustite me, imam šestoro
dece - obratio sam se Ljotićevom pukovniku koji je s Nemcima
obilazio grupu.
Niko me nije pogledao.
Iz očajanja hteo sam da vičem, da preklinjem, da molim, ali sam shvatio da to ništa ne bi vredelo. Nikoga se nije ticalo što će šestoro dece ostati bez hranioca.
Niko me nije pogledao.
Iz očajanja hteo sam da vičem, da preklinjem, da molim, ali sam shvatio da to ništa ne bi vredelo. Nikoga se nije ticalo što će šestoro dece ostati bez hranioca.
Poveli su nas putem koji vodi za selo
Divostin. Na mestu gde se nalazi takozvani Obrenov bunar, koji su
žedni ljudi željno gledali, jedan čovek u koloni viknuo je glasno
kao da zapoveda:
- Bežite, pobiće nas!
Bio je to Toza Dragović, sekretar Mesnog komiteta Partije u
Kragujevcu.
Mitraljezi su zaštektali s desne i leve strane.
Ono što se posle toga događalo nije bilo streljanje, već bitka.
Ljudi su se branili golim rukama.
Nedaleko od mene stajao je jedan vojnik koji je iz puške pucao na nas. Prišao sam mu sa strane i lupio ga po glavi. Pao je.
Potrčao sam. Tog trenutka iza mojih leđa poče da puca mitraljez.
Jedno zrno zahvatilo mi je desnu ruku i odbilo dva prsta, ali noge su bile čitave.
Trčao sam bezglavo.
Mitraljezi su zaštektali s desne i leve strane.
Ono što se posle toga događalo nije bilo streljanje, već bitka.
Ljudi su se branili golim rukama.
Nedaleko od mene stajao je jedan vojnik koji je iz puške pucao na nas. Prišao sam mu sa strane i lupio ga po glavi. Pao je.
Potrčao sam. Tog trenutka iza mojih leđa poče da puca mitraljez.
Jedno zrno zahvatilo mi je desnu ruku i odbilo dva prsta, ali noge su bile čitave.
Trčao sam bezglavo.
Desno od puta, u brdu, nazirali su se
kragujevački vinogradi. Ne znajući ni sam zašto krenuo sam prema
njima. Za mnom su leteli rojevi kuršuma.
Srećom, nijedan me nije pogodio.
Primetio sam da Nemci trče za mnom.
Skrenuo sam u jedan potok, s malo vode ali čije su obale bile visoke. Neko mi je trčao u susret. Bio je to jedan čovek koga su Nemci takođe gonili.
Zastao je i kao izbezumljen počeo rukama da kopa zemlju. Očigledno, više nije znao šta radi.
Protrčao sam pored njega i doviknuo mu da beži zamnom.
Ali on se okrenuo i skočio u vir.
Trenutak kasnije, Nemci su dotrčali do tog mesta i pretpostavljajući da sam ja skočio, pucali su u vodu.
Dotrčao sam do dvorišta kuće jednog mog prijatelja u selu Šljivovcu i tu pao.
Bio sam spasen.
Srećom, nijedan me nije pogodio.
Primetio sam da Nemci trče za mnom.
Skrenuo sam u jedan potok, s malo vode ali čije su obale bile visoke. Neko mi je trčao u susret. Bio je to jedan čovek koga su Nemci takođe gonili.
Zastao je i kao izbezumljen počeo rukama da kopa zemlju. Očigledno, više nije znao šta radi.
Protrčao sam pored njega i doviknuo mu da beži zamnom.
Ali on se okrenuo i skočio u vir.
Trenutak kasnije, Nemci su dotrčali do tog mesta i pretpostavljajući da sam ja skočio, pucali su u vodu.
Dotrčao sam do dvorišta kuće jednog mog prijatelja u selu Šljivovcu i tu pao.
Bio sam spasen.
