Novembar 1986: U Vinkovcima je od 7. do 9. novembra održan 3. salon jugoslovenskog stripa. Na jednom mestu predstavljen je javnosti pretežni deo godišnjeg stvaralaštva domaćih autora, a i izdavači su ovaj događaj iskoristili kao svojevrsnu smotru svojih aktivnosti.
Posle prošlogodišnjih apokaliptičnih prognoza o brzoj propasti domaćeg stripa, duhovi se smiruju. Domaćem stripu nije bolje, ali mu nije ni gore nego pre godinu dana i dobra vest iz Vinkovaca mogla bi da glasi: "Domaći strip još nije umro, a kad će, ne znamo".
Salon je bio...
Treći salon je, bar po nekim
spoljašnjim obeležjima, bio reprezentativniji od prethodnog.
Poučeni nekim propustima, koji su se desili prošle godine,
organizatori su uložili i više truda i više para da ova
jedinstvena, i reklo bi se, potrebna, manifestacija dobije umiveniji
izgled.
Tome je, besumnje, doprinelo i veće uključivanje izdavača u definisanje izgleda i sadržaja Salona, što je normalno i očekivano. "Forum", "Dnevnik", i "Dečje novine", čije je prisustvo ove godine bilo uočljivije nego ranije, možda nagoveštavaju radikalniju promenu odnosa izdavača prema Salonu, a time i menjanje ukupnog odnosa prema domaćem stvaralaštvu, ne toliko svoga, koliko svih onih drugih kuća, koje se bave izdavanjem stripa, a sa stvaraocima komuniciraju samo sa pristojnog rastojanja.
Tome je, besumnje, doprinelo i veće uključivanje izdavača u definisanje izgleda i sadržaja Salona, što je normalno i očekivano. "Forum", "Dnevnik", i "Dečje novine", čije je prisustvo ove godine bilo uočljivije nego ranije, možda nagoveštavaju radikalniju promenu odnosa izdavača prema Salonu, a time i menjanje ukupnog odnosa prema domaćem stvaralaštvu, ne toliko svoga, koliko svih onih drugih kuća, koje se bave izdavanjem stripa, a sa stvaraocima komuniciraju samo sa pristojnog rastojanja.
Primećeno je, takođe, veće prisustvo
štampe, radija i televizije, a i najava Salona, putem strip-revija i
na druge načine, bila je ove godine blagovremena i sve je to dalo
ili će dati neke propagandne efekte.
U danima održavanja Salona, na ulicama Vinkovaca, a posebno na mestima gde su se održavale pojedine manifestacije, zapažene se veće grupe strip-fanova iz drugih gradova, što je, nadamo se, dobar predznak.
U danima održavanja Salona, na ulicama Vinkovaca, a posebno na mestima gde su se održavale pojedine manifestacije, zapažene se veće grupe strip-fanova iz drugih gradova, što je, nadamo se, dobar predznak.
A na Salonu...
Centralna izložba Salona bila je
bijenalna Izložba savremenog jugoslovenskog stripa. Utisak o izložbi
je donekle pokvaren neadekvatnim prostorom u koji je sabijena i lošom
tehničkom postavkom (table nisu bile zaštićene staklom itd.).
Što se tiče radova, opšti je utisak da na jugoslovenski strip velik uticaj ima nekoliko istaknutijih svetskih stvaralaca i da se domaći crtači baš ne trude preterano da bar zamaskiraju uzore.
Retki su crtači: koji idu sopstvenim putem, čiji je lični pečat prepoznatljiv, i, što je najgore, njihov broj se ne povećava.
Što se tiče radova, opšti je utisak da na jugoslovenski strip velik uticaj ima nekoliko istaknutijih svetskih stvaralaca i da se domaći crtači baš ne trude preterano da bar zamaskiraju uzore.
Retki su crtači: koji idu sopstvenim putem, čiji je lični pečat prepoznatljiv, i, što je najgore, njihov broj se ne povećava.
Pored ove izložbe, kao interesantne
prateće manifestacije, bile su organizovane i izložbe francuskog
stripa (pod pokroviteljstvom francuskog ministarstva spoljnih
poslova), zatim francuskih strip-albuma, mađarskog stripa, stripova
mladih autora, ilustracija i naslovnih stranica domaćih strip-revija
i dr.
Neke od ovih izložbi ukazuju na težnju organizatora da se Salon internacionalizuje, što načelno nije loše ako se u tome nađe prava mera i jasan program.
Neke od ovih izložbi ukazuju na težnju organizatora da se Salon internacionalizuje, što načelno nije loše ako se u tome nađe prava mera i jasan program.
Salon je iskorišćen za promociju
novih izdanja stripa i literature vezane za strip.
Predstavljen je prvi tom istorije jugoslovenskog stripa Zdravka Zupana i Slavka Draginčića, monografija o Andriji Mauroviću Veljka Krulčića, kao i ambiciozan poduhvat Kršćanske sadašnjosti iz Zagreba o životu Ćirila i Metodija povodom 1100. godišnjice Metodijeve smrti.
Autori ovog petotomnog stripa, o kome bi u nekoj drugo prilici trebalo reći i neku reč više, su Dubravko Horvatić (tekst), Radovan Devlić (crtež) i Igor Kordej (kolor).
Predstavljen je prvi tom istorije jugoslovenskog stripa Zdravka Zupana i Slavka Draginčića, monografija o Andriji Mauroviću Veljka Krulčića, kao i ambiciozan poduhvat Kršćanske sadašnjosti iz Zagreba o životu Ćirila i Metodija povodom 1100. godišnjice Metodijeve smrti.
Autori ovog petotomnog stripa, o kome bi u nekoj drugo prilici trebalo reći i neku reč više, su Dubravko Horvatić (tekst), Radovan Devlić (crtež) i Igor Kordej (kolor).
Nagrade 3. salona
Ovogodišnji Gran pri Salona, što bi odgovaralo nagradi za životno delo, dobili su Valter i Norbert Nojgebauer. Po dobrom običaju, njihovom delu bila je posvećena posebna izložba.
Dodeljene su i druge nagrade: za realistički strip Rajku Miloševiću Geri, za inovacijski strip Igoru Kordeju, za groteskni strip Lazaru Stanojeviću i za scenario Zvonimiru Furtingeru.
Među nagrađenima našli su se i vaši poznanici sa ovih stranica: Zoran Janjetov je dobio nagradu za najbolju naslovnu stranicu (YU STRIP 79/86), a potpisnik ovog teksta nagradu kao najbolji mladi autor za ciklus stripova o El Azaru.
Žika Bogdanović je dobio nagradu za kulturološko-teorijski doprinos u oblasti stripa.
Očigledno postoje dve vrste nagrada:
jedne za tekuću produkciju, a druge za "minuli rad".
Potrebne su i jedne i druge, samo bi ih valjalo jasnije razgraničiti
i na neki način rangirati.
Prošla i ta fešta
Salon je bio i prošao. Bilo je veselo,
bilo je druženja, razgovora, dogovora o saradnji, planova. Vratimo
se neveseloj svakodnevici. Domaće strip revije, sem retkih
izuzetaka, izlaze "s mene pa na uštap" i, ako se odvažite
na bavljenje stripom, ne treba da se plašite da će vas neko vući
za rukav da mu date da objavi to što ste napravili.
Papir je još skuplji, štampa takođe.
Honorari relativno niži i ako ste skloni ekonomiji zaključićete da se ta stvar još manje isplati nego pre, kada se nije isplatila.
Ali, stripom se i tako bave uglavnom entuzijasti.
Papir je još skuplji, štampa takođe.
Honorari relativno niži i ako ste skloni ekonomiji zaključićete da se ta stvar još manje isplati nego pre, kada se nije isplatila.
Ali, stripom se i tako bave uglavnom entuzijasti.
Hoće li domaći strip umreti? Neće!
On će živeti, kunjajući, kao bolesna kokoš.
A šta će biti sa onim manjim delom, koji je dospeo do nekih svetskih standarda, koji ne pristaje na životarenje? Taj deo ćemo uvoziti, kupujući prava od svetskih izdavača.
Ako nam bude preskupo, tretiraćemo ga kao domaći strip koji više ne stanuje ovde.
A šta će biti sa onim manjim delom, koji je dospeo do nekih svetskih standarda, koji ne pristaje na životarenje? Taj deo ćemo uvoziti, kupujući prava od svetskih izdavača.
Ako nam bude preskupo, tretiraćemo ga kao domaći strip koji više ne stanuje ovde.
